Национални тим за препород села Србије: Производња воћних ракија је неискоришћен потенцијал

Национални тим за препород села Србије данас је повратницима из иностранства поручио да производња јаких алкохолних пића у својим дестилеријама, посебно српске ракије шљивовице препеченице, може да буде веома исплатив посао.Поводом све већег броја питања повратника из иностранства у који посао да уложе свој новац док се повећава реална неизвесност због пандемије вируса корона, копредседници Националног тима за препород села Србије министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић су консултовали стручњака за јака алкохолна пића Нинослава Никићевића.

Они су истакли да су за гајење шљиве и производњу ракије од тог воћа изузетни микроклиматски услови: минерални састав земљишта, струјање ветрова, број сунчаних и кишних дана, а вишевековна традиција учинила је да је Србија по препеченици познато у чутавом свету.

Кркобабић је истакао да би Србија што пре требало на прави начин да искористи своје благо - српску шљивову ракију – препеченицу за међународну афирмацију и исплатив пласман на најбољим тржиштима широм света.

"Чињеница да међународни стручњаци српску шљивову ракију препеченицу, уз француски коњак и шкотски малт виски, сматрају најквалитетнијим и најсавршенијим јаким алкохолним пићем на свету, а да истовремено наше препеченице нема у фри шоповима и другим угледним продавницама широм света уз ознаку 'Маде ин Сербиа', опомена је да Србија мора што пре међународно да заштити технологију производње и географско порекло своје најпознатије воћне ракије", рекао је Кркобабић.

Додао је да, пошто Србија, а раније ни СФРЈ, није заштитила српску шљивовицу препеченицу, многе земље ЕУ, међу којима Немачка, Чешка, Словачка, Италија, Словенија, Аустрија и Хрватска производе и извозе шљивовицу препеченицу у земље ЕУ и ван ње.

Кркобабић је оценио да домаћи мали и средњи произвођачи ракија у својим дестилеријама морају, уз примену високотехнолошких научних поступака да обезбеде и квалитет и квантитет и континуитет како би свет више вредновао тај наш врхунски производ.

Препоручио је да стару српску шљивову препеченицу никако не би требало продавати у ринфузном стању по ниској цени од 1-1,5 евра, већ је извозити у атрактивној стакленој амбалажи по цени од око 10 евра за литар.

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, 613 регистрованих произвођача јаких алкохолних пића (ЈАП) у 2019. години произвели су 33,7 милиона литара, што је повећање од 23 одсто у односу на претходну годину.

Велики је број индивидуалних произвођача који производе ракију за сопствене потребе, а процена је да укупна количина произведене ракије износи око 50-60 милиона литара, од чега је највећа производња у Расинском, Шумадијском и Златиборском крају.

Србија је у 2019. години извезла 2.823 тоне јаког алкохолног пића, у вредности од 14,5 милиона долара. Највећи је извоз шљивовице  - 4,8 милиона долара, што представља 33 одсто укупног извоза ЈАП.

Највише шљивовице и других воћних ракија извезено је у Црну Гору, БиХ, а само шљивовице у Немачку, Хрватску, Холандију, Грчку, САД, Швајцарску и Аустралију.

У 2019. години увезено је око 3.442 тоне ЈАП у вредности 15,5 милиона долара.

Нинослав Никићевић, једини у свету који је докторирао на производњи шљивовице препеченице од пожегаче, и годинама стални члан међународне комисије за оцењивање квалитета јаких алкохолних пића на међународним сајмовима, рекао је да би се међу међународно заштићеним технологијама, са предзнаком српска, могле наћи и: дуњевача, траварица, малиновача, кајсијевача, купиновача, лозовача и српски ледени чај.

Најпознатији заштићени српски алкохолни брендови су: Соколова ракија, Жута оса, Косјерићка шљивовица, Клековача ББ...

У Србији се производе сви типови јаких алкохолних пића, највише воћне ракије. Предњачи шљивова препеченица, а следе је: дуњевача, вилијамовка, кајсијевача, јабуковача, последњих година све више малиновача и купиновача и од грожђаних ракија лозовача.

Доста су заступљене траварице из групације специјалних ракија, горки ликери, медице, ликер типа шери брендија, бермети, и у последње време џин – од жестоких јаких алкохолних пића.

Према рачуници Никићевића, Србија би могла сваке године за извоз да припреми воћне ракије у износу од 475 милиона евра, првенствено шљивове препеченице, а затим дуњеваче, кајсијеваче, вилијамовке, малиноваче, лозоваче и траварица.

Да је производња јаких алкохолних пића веома исплатив посао сведочи "Дестилерија Симић" (250 тона воћа у једном кувању), која у селу Кокошици, општина Бајина Башта, производи годишње око 40.000 литара јаких алкохолних пића, од чега 96 одсто извози у Аустралију, Канаду и Чешку. Просечна извозна цена по литру је око осам евра.

Власник дестилерије Владимир Симић је рекао да враћање уложеног новца у дестилерију почиње после пете и шесте године производње, а трошкови би били мањи када би се произвођачи ракија удружили и засадили шљиве.

(Бета, 27.07.2020)