Океан, спорт и животна средина: Зашто британски спортиста плива у поларним областима

Луис Пју је једини човек на свету који може дуго да борави у леденој води. Постигао је десетине рекорда у екстремном пливању. Он плива у поларним областима, трудећи се да од њих створи заштићене зоне. У интервјуу за ББЦ Луис Пју је испричао као је постао заштитник океана и на какве је све компромисе спреман да би достигао циљ.

„То је невиђено болно. Ризикујем живот и не желим да умрем. Овакве пливачке подухвате радим зато што ценим живот. Радим то како бих јасно показао шта се дешава са нашом околином&qуот;, прича Луис Пју.

Покровитељ океана Уједињених нација (то је званична дужност еколога и екстремног спортисте) сећа се његовог последњег пливања у реци испод леда Антарктика. Као и већина његових сулудих пливачких подухвата, и овај је био опасан по живот.

• Пироћанац који је препливао Халкидики
• Човек који ће препловити Атлантик у бурету
• Гинисов рекорд у доба короне: Зашто Србин весла преко Атлантика

Пју је власник неколико десетина светских рекорда у екстремном пливању. Он је први у свету пливао дугачке дистанце у пет светских океана. Он је једини који може дуго да борави у леденој води.

Али то није само екстрем ради екстрема.

Луисов циљ је стварање огромних морских резервата у поларним областима, последњим нетакнутим територијама планете Земље

То му и успева захваљујући Спидо дипломатији (термин који су западни медији смислили пре неколико година за Пјуову делатност, Спеедо Дипломаци према називу произвођача купаћих гаћа).

Он ради на следећи начин. Пју остварује рекордне дистанце у пливању, у областима, које, по његовом мишљењу, треба заштитити. Пливачке подухвате, захваљујући активној кампањи самог Пјуа, покривају медији, а пливач убеђује политичаре да се укључе у очување природе у поларним пределима.

Пливање у леденој води и припреме су свега један одсто Спидо дипломатије, остало су преговори, признаје он.

О њему и његовој мисији говоре нобеловци са одушевљењем, слушају га водећи политичари, а чак је био и гост Кремља.

Педесетогодишњи екстремни спортиста и активиста за екологију испричао је за ББЦ како је постао заштитник океана и на какве је компромисе спреман.

Уколико вам прича о Лусиу Пјуу делује занимљиво, погледајте и подухват првог Србина који је превеслао океан

„Све што желите&qуот;

Луис Пју је рођен у Британији, а када је имао 10 година, 1980. године, његова породица се преселила у Јужноафричку Републику.

Луисов отац, Патерсон Пју, био је лекар у војној морнарици и дошао је до чина контраадмирала у британској морнарици. По целом стану је окачио карте света и стално је причао сину приче о светским открићима.

Луис Пју прича да је Спидо дипломатијом почео да се бави највише захваљујући тим причама. Једну од њих, о експедицији Белингсхаузена и Лазарова, открићу Антарктика пре 200 година, детаљно и са емоцијама препричава и данас, као да је и сам био један од учесника.

Пју се сећа приче свога оца који је био сведок пробе прве британске атомске бомбе. Пју сениор је у тренутку експлозије прекрио очи рукама. Експлозија је била тако бљештава да је он видео сопствене кости као на рендгенском снимку.

Ово је једна од тих прича, како каже Пју, која га је натерала да се замисли о односу човека према природи која га окружује.

Студирао је право на Универзитету у Кејптауну на крају епохе апартхејда и каже да је тада схватио да за правду мораш да се бориш.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?тиме_цонтинуе=1&амп;в=КСВХаН4зТИксг&амп;феатуре=емб_титле

Деведесетих година, као млади стручњак из области поморског права, бавио се стварима у вези са великим морским еколошким катастрофама тог времена, нафтом која је исцурела из танкера Ексон Валдез поред обале Аљаске.

Као резултат катастрофе, више од 40 милиона литара нафте излило се у море и формирало нафтну мрљу површине од око 28 хиљада квадратних километара.

Међутим, 2003. године Пју је напустио посао адвоката и усредсредио се на екстремно пливање и Спидо дипломатију. Сматрао је да је то ефикаснији начин да оствари своје циљеве.

У почетку пливање се није чинило као очигледан избор. Луис се сећа да се његов отац замало удавио у младости. А најбољи друг његовог оца, покушавајући да спасе своје две ћерке, и сам се удавио са њима. Као младић Луис је радио је као спасилац из хеликоптера у приобалним деловима Кејптауна и нагледао се дављеника.

То га није плашило и према мору се односио са опрезом и поштовањем, баш као што га је отац учио.

„Отац ме никада није спутавао. Увек је био поред мене. На жалост, преминуо је убрзо након мог првог пливачког подухвата&qуот;, прича Пју.

Свој први велики пливачки подухват остварио је са 17 година. Препливао је скоро 14 километара до Кејптауна, са острва Побен (на коме је Нелсон Мендела провео 18 од 27 година робије). Пливањем је почео озбиљно да се бави само месец дана пре тога.

Од тада он већ 33 године тренира свакодневно. Последњих 15 година у леденој води. Истина је, како Пју и сам признаје, да се на хладноћу није навикао:

„У леденој води никако не можеш да се угрејеш. Смрзнеш се до костију. А мислиш само на једно, како да се угрејеш!&qуот;&qуот;

„Само не сада&qуот;

Најопасније било је, како он каже, његово последње пливање на источном Антарктику крајем јануара. Пливао је десет минута реком која иде испод антарктичког леда. Према речима стручњака, тамо се формира на хиљаде таквих река услед топљења ледника под утицајем климатских промена.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=МгКбфИхХазк&амп;феатуре=иоуту.бе

„Сећам се да сам се тресао од страха пре него што сам отишао да пливам. Нисам имао никакве илузије, знао сам да када пливаш испод леда свашта може да се деси&qуот;, прича Луис Пју.

Изненада сам чуо тресак леда: „Звучало је као експлозија&qуот;.

Тај пливачки подухват је део великог пројекта Пјуа и других еколога за стварање неколико заштићених морских територија на Антарктику. Њихова површина може да се упореди са површином Западне Европе.

„Спидо дипломатија&qуот;

Један од великих морских резервата већ је створен захваљујући Луису Пјуу и његовим истомишљеницима.

Росово море на Антарктику 2016. године је постало највеће заштићено подручје на свету. То је најјужније и једно од најсуровијих мора, последње место на планети које човек готово да није такнуо.

Површина морског резервата је више од милион и по квадратних километара. Што износи више него површине Британије, Француске, Немачке и Италије заједно.

До тог тренутка међународна Комисија за очување морских биоресурса Антарктика није могла да прихвати предлог западних земаља о заштићеном статусу Росовог мора због противљења Москве.

Са намером да убеди Русију, Пју је у оквиру подухвата Спидо дипломатије пливао у Росовом мору где је температура воде скоро минус два, а температура ваздуха минус 37 степена целзијуса.

Фотографија Луиса Пјуа након пливања у Росовом мору убедила је руско руководство да се сложи да се оно претвори у огромни резерват.

„Заронио сам, пливам, боли ме док дишем, не могу да удахнем. Пливао сам пет минута. Извукли су ме из воде. Умотали су ме. На крају ме је тако умртвљеног усликао Келвин Траутмен, сећа се Пју. Ту слику смо послали у Русију како бисмо показали да нисмо равнодушни према судбини тог места.&qуот;

Руско руководство није убедио само фотографијама. Почетком 2015.године, Пју је био редак гост са запада који је посетио Кремљ. На истоку Украјине је рат, а Русија је у међународној изолацији.

Пјуова фотографија нашла се на насловним странама руских новина. Дао је опсежан интервју ТВ каналу „Звезда&qуот;. Руски министар одбране Сергеј Шојгу позвао га је да дође на утакмицу хокеја и, према Пјуовим речима, назвао га је јединим човеком коме се може веровати у овим околностима, и ко нема скривену агенду.

И на крају, захваљујући Пјуовим посетама, Москва се сложила да Росово море претвори у заштићено подручје.

„Када је Сергеј Иванов (специјални изасланик руског председника за питања заштите животне средине, екологију и транспорт) изјавио да ће Русија потписати споразум, умало да се расплачем&qуот;, сећа се Пју.

После Солсберија

Током кампање за стварање заштићеног подручја у зони Росовог мора, Пју се упознао са легендом руског хокеја, а сада послаником Вјачеславом Фетисовим. А Фетисов га је упознао са људима из окружења Владимира Путина.

„Без људи попут Славе Фетисова није лако доћи до оних који доносе одлуке у Русији&qуот;, каже Пју.

Британац говори о Фетисову са невероватном топлином и љубављу.

Међутим, још убедљивије исказивање наклоности представљао је долазак Пјуа на шездесети рођендан Фетисова и то након две недеље од тровања у Солсберију. Упркос упорним препорукама људи из окружења да то не ради.

„На његовом рођендану одржао сам говор. Причао сам о томе да људи треба да слушају једни друге. Сви су слушали веома пажљиво, владала је мртва тишина&qуот;, сећа се он.

Пју није једини човек који пливањем помера границе. Рониоци на дах такође крију занимљиве приче и тврде да се чују „само откуцаји срца&qуот;

За Пјуа не постоји ништа важније од решавања еколошких проблема. Заштитник океана УН каже да је за спасавање планете спреман да разговара са било киме, макар он био и сам ђаво.

„Уколико се будем бавио другим проблемима, то би могло да затвори могућност дијалога&qуот;, одсечно је одговорио на питање које се односило на озбиљност онога што се догодило у Солсберију.

Северни пол и Еверест

О политичарима и политици Пју говори мало, нерадо и скроз критички. Много је причљивији када се прича о експедицијама.

Током једног од његових првих екстремних пливачких подухвата на Арктику 2007. Године, испловио је из Мурманска на руском ледоломцу Јамал. На Северном полу Пју је испливао један километар како би привукао пажњу на проблем топљења арктичког леда узрокованог климатским променама.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=Ц7ацПгУ76Д4&амп;феатуре=иоуту.бе

„Вода је тамо била црна као ноћ. Било је веома страшно&qуот;, сећа се он. И још се погодило да је тај подухват пао на годишњицу смрти Пјуовог оца, који је преминуо неколико година раније.

„У том тренутку помислио сам на маму. Ако сад погинем у покушају да допрем до политичара, она ће остати сама, без мужа и без сина&qуот;, причао он и признаје да се сећа свих 18 минута свог пливања.

Пју не плива само у поларним областима. Један од његових рекорда је пливачки подухват дуж Ламанша.

Прешао је више од пола хиљаде километара за 49 дана да би подсетио на проблем загађења океана пластиком.

Он је први човек који је препливао Темзу по дужини, више од 300 километара. У Лондону је прекинуо свој пливачки подухват како би се сусрео у Улици Даунинг бр.10 са тадашњим премијером Велике Британије, Тонијем Блером.

Убрзо након тог сусрета, Блер је у парламенту представио предлог закона о климатским променама који је Пју снажно подржао. Предлог закона постао је закон, а слични пливачки подухвати по Темзи били су забрањени.

Један од најтежих и најопаснијих подухвата за њега било је купање у језеру, у подножју Евереста 2010. године, којим је желео да скрене пажњу на топљење глечера и недостатак воде за пиће у земљама Јужне Азије.

Није случајно да Пјуа називају „Едмундом Хиларијем пливања&qуот; у част једног од прва два освајача највишег врха планете. Пливач се сећа док се пењао на место на коме ће да плива, како су поред њега преносили лешеве алпиниста који су погинули покушавајући да освоје Монт Еверест. Прича како је сво време размишљао о томе како је природа моћнија од човека.

„Хималаји, за разлику од Северног пола, не смеју да те заплаше&qуот;, прича Пју. Објашњава да је на Северном полу слана вода, за разлку од воде на Евересту, што значи да имаш додатну силу која која те вуче на горе. Међутим, главна разлика је пливање на више од пет хиљада метара је скоро немогуће због недостатка кисеоника.

Ове синхроне пливачице се такође боре против загађења

Први покушај да савлада језеро само што се ни је завршио трагично. Он је почео као и обично брзо да плива али није могао да дише и само што није потонуо.

„И тада ми је тренер рекао најважнију ствар: „Мало смањи узбуђење. Еверест није страшан&qуот;, сећа се Пју.

Најчешћи супарник спортисте је хладноћа. Пјуова тајна као пливача је његова јединствена способност да повиси температуру тела скоро за 2 степена пре него што уђе у ледену воду.

Способност Пјуа пливача да избегава нагле покрете и да мења тактику у зависности од околности помаже Пјуу дипломати.

Међутим, он неће целог живота пливати у хладној води.

„Уколико се све ове територије (у поларним областима) ставе под заштиту, ту ћу да станем. Нема ништа пријатније од топлоте&qуот;, каже Пју.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.28.2020)