Кркобабић: Обнова воденица, поточара у Србији корисна за сеоски туризам
Министар задужен за регионални развој Србије Милан Кркобабић рекао је данас да је обнова и стављање у функцију старих воденица, поточара, вишеструко користан пројекат за сеоски туризам и егзистенцију, саопштио је његов кабинет.
"Воденице, поточаре као особен део материјалне културе Србије, поред егзистенцијалног, имају и историјски и социјално-друштвени значај јер су у њима доношене важне одлуке", рекао је Кркобабић који је и копредседник Националног тима за препород села Србије, после разговора са грађанима Србије који су се вратили из иностранства и заинтересовани су за улагања у привреду.
Додао је да "данас воденице, поточаре могу да имају и значајну економску димензију" у оквиру сеоског туризма, којим се у Србији бави око 1.000 пољопривредних газдинстава.
Посебно су, како је рекао, пожељне за мељаву житарица јер не загађују околину и не троше електричну енергију.
Истакао је да их "ваља обнављати тамо где су биле одвајкада јер су геостратешки веома значајне због могућности производње брашна и у ванредним околностима и кризним ситуацијама".
"Зато апелујем на све локалне самоуправе да помогну заинтересованим домаћинима, посебно онима који су удружени, у обнављању воденица", рекао је Кркобабић, после консултовања са копредседником Националног тима за препород села Србије, академиком Драганом Шкорићем и члановима тог тима професорком Надом Видић и песником Љубивојем Ршумовићем.
Шкорић је рекао да би требало обновити све старе воденице поточаре у Србији и ставити их у функцију егзистенције становништва и богатије туристичке понуде.
"Обећавам да ће Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности (САНУ) првом згодном приликом организовати научни скуп о воденицама, поточарама са препорукама за ефикаснији и краћи пут за оспособљавање и пуштање у рад нових таквих воденица", рекао је Шкорић.
Према подацима о попису земљишта из 1867. године, у Србији је, како је наведено у саопштењу, било 7.125 воденица.
Процена Друштва воденичара Србије из 1948/49. године је да је тада било нешто више од 7.500 воденица, поточара, а данас не постоје званични подаци, али се процењује да их је
од 700 до близу 1.000.
Специјалиста за сеоски туризам професорка Видић рекла је да се воденички призводни погони налазе у пределима изванредне природне лепоте.
"Можда је то и један од мотива што постоји интерес за њима и данас, а све чешће и за еко-производњом у њима", рекла је Видић.
Ршумовић је казао да за разлику од мини хидро-централа, поточаре ничим не ометају еколошку функцију водотока, а корисне су за квалитетну производњу кукурузног и брашна од других житарица, пре свега, за туристичку понуду.
Председник Друштва воденичара Србије и сувласник Кумове воденице у Марковој цркви код Лајковца Милан Павловић рекао је, како се наводи, да су "воденице апсолутно еколошке творевине, савршени спој природе и човековог изума"
"Поточаре, поред производње оригиналног квалитетног брашна од целог зрна житарица, могу да буду изазов за дужи боравак туриста за шта је потребно у близини воденице изградити и вајате за туристе са рестораном", рекао је Павловић.
(Бета, 06.08.2020)
