Krkobabić: Obnova vodenica, potočara u Srbiji korisna za seoski turizam
Ministar zadužen za regionalni razvoj Srbije Milan Krkobabić rekao je danas da je obnova i stavljanje u funkciju starih vodenica, potočara, višestruko koristan projekat za seoski turizam i egzistenciju, saopštio je njegov kabinet.
"Vodenice, potočare kao osoben deo materijalne kulture Srbije, pored egzistencijalnog, imaju i istorijski i socijalno-društveni značaj jer su u njima donošene važne odluke", rekao je Krkobabić koji je i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, posle razgovora sa građanima Srbije koji su se vratili iz inostranstva i zainteresovani su za ulaganja u privredu.
Dodao je da "danas vodenice, potočare mogu da imaju i značajnu ekonomsku dimenziju" u okviru seoskog turizma, kojim se u Srbiji bavi oko 1.000 poljoprivrednih gazdinstava.
Posebno su, kako je rekao, poželjne za meljavu žitarica jer ne zagađuju okolinu i ne troše električnu energiju.
Istakao je da ih "valja obnavljati tamo gde su bile odvajkada jer su geostrateški veoma značajne zbog mogućnosti proizvodnje brašna i u vanrednim okolnostima i kriznim situacijama".
"Zato apelujem na sve lokalne samouprave da pomognu zainteresovanim domaćinima, posebno onima koji su udruženi, u obnavljanju vodenica", rekao je Krkobabić, posle konsultovanja sa kopredsednikom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, akademikom Draganom Škorićem i članovima tog tima profesorkom Nadom Vidić i pesnikom Ljubivojem Ršumovićem.
Škorić je rekao da bi trebalo obnoviti sve stare vodenice potočare u Srbiji i staviti ih u funkciju egzistencije stanovništva i bogatije turističke ponude.
"Obećavam da će Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) prvom zgodnom prilikom organizovati naučni skup o vodenicama, potočarama sa preporukama za efikasniji i kraći put za osposobljavanje i puštanje u rad novih takvih vodenica", rekao je Škorić.
Prema podacima o popisu zemljišta iz 1867. godine, u Srbiji je, kako je navedeno u saopštenju, bilo 7.125 vodenica.
Procena Društva vodeničara Srbije iz 1948/49. godine je da je tada bilo nešto više od 7.500 vodenica, potočara, a danas ne postoje zvanični podaci, ali se procenjuje da ih je
od 700 do blizu 1.000.
Specijalista za seoski turizam profesorka Vidić rekla je da se vodenički prizvodni pogoni nalaze u predelima izvanredne prirodne lepote.
"Možda je to i jedan od motiva što postoji interes za njima i danas, a sve češće i za eko-proizvodnjom u njima", rekla je Vidić.
Ršumović je kazao da za razliku od mini hidro-centrala, potočare ničim ne ometaju ekološku funkciju vodotoka, a korisne su za kvalitetnu proizvodnju kukuruznog i brašna od drugih žitarica, pre svega, za turističku ponudu.
Predsednik Društva vodeničara Srbije i suvlasnik Kumove vodenice u Markovoj crkvi kod Lajkovca Milan Pavlović rekao je, kako se navodi, da su "vodenice apsolutno ekološke tvorevine, savršeni spoj prirode i čovekovog izuma"
"Potočare, pored proizvodnje originalnog kvalitetnog brašna od celog zrna žitarica, mogu da budu izazov za duži boravak turista za šta je potrebno u blizini vodenice izgraditi i vajate za turiste sa restoranom", rekao je Pavlović.
(Beta, 08.06.2020)
