Ne opraštam i ne zaboravljam zločine nad srpskim narodom, i to je u redu
RTS 19.09.2020
Napisala sam i, u prethodnih mesec i po dana, ovde objavila tri teksta u kojima sam se bavila Drugim svetskim ratom, ali i sukobom koji je početkom devedesetih besneo u bivšoj Jugoslaviji. Pisala sam o sebi, svojoj porodici, narodu kojem pripadam. Kao i uvek kad se "potegnu" takve teme, bilo je reakcija, što privatnih što javnih, na portalu RTS-a i društvenim mrežama.
Zahvalna sam svima koji su mi pružili podršku, saosećanje i razumevanje, ali bilo je, naravno, i onih koji su kritikovali, koji stvari ne "vide" mojim očima. Iako je normalno da čoveka to pomalo zaboli, kad bolje razmislim, zahvalna sam i njima. Zašto?! Zato što su me podstakli na razmišljanje o njihovim stavovima i preispitivanje sopstvenih, ali i na donošenje nekih zaključaka. Kritike o kojima govorim mogle bi da se svedu na jednu rečenicu - Ne vredi živeti u
