Главни економиста Фискалног савета: Од економског пада важнији је одговор државе на кризу

За привредни опоравак Србије после пандемије корона вируса није пресудно колика ће бити дубина пада у првој години кризе већ какав ће бити одговор државе на кризу, указао је главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић.

"И током претходне кризе иницијални пад бруто домаћег производа (БДП) Србије био је мањи од регионалног просека, али смо пропустили да на време реагујемо, да смањимо дефицит, уравнотежимо јавне финансије и смањимо јавни дуг. Чекали смо до 2015. године да то учинимо. Многи су то учинили одмах, попут балтичких земаља и Румуније, па су у годинама након првог налета кризе имали брз привредни раст којим су за неколико година надокнадили дубљи иницијални пад и тако претекли Србију", рекао је он у интервјуу за Магазин Бизнис.

Сада је, како је истакао, један од главних изазова да се избегну грешке, да се што пре заустави раст јавног дуга, што током претходне кризе није урађено.

"Ми смо у јеку претходне кризе нашу фискалну позицију прво погоршали услед политичких уцена ПУПС-а, па онда одлагали спровођење непопуларних мера фискалне консолидације и у том чекању изгубили деценију привредног раста. Сад те грешке не смемо да понављамо. Треба смањити дефицит на два одсто БДП-а, како би он водио заустављању и смањењу јавног дуга у 2021. години. Важно је да направимо амбијент да имамо брз опоравак и да можемо поново да се што пре вратимо тамо где смо били пре кризе", рекао је Брчеревић.

Додао је да је важно да власт у Србији прихвати нову реалност и да престане да гомила дугове у наредним годинама, јер ћемо тако бити изгубљена још једна деценију привредног развоја.

"Морамо, уместо тога, да почнемо полако дугове да враћамо", рекао је Брчеревић.

По његовим речима, Србија ће ове године имати нешто бољи резултат привредног раста од других земаља, што је првенствено последица специфичних околности, односно структуре привреде, а не супериорне економске политике.

"То је, пре свега, висока заступљеност у привреди производње са нижом додатом вредности, попут пољопривреде, прехрамбене индустрије и основних хемијских производа за којима тражња није пала у кризи. Земље које имају развијенију аутоиндустрију, производњу инвестиционих производа или туризам, имаће већи пад БДП-а јер је тражња за најскупљим и најквалитетнијим производима снажно пала у кризи. Генерално, на глобалном нивоу постоји тенденција да богатије земље више падају од сиромашнијих", рекао је Брчеревић.

Коментаришући најаву повећања јавних инвестиција и раст плата и пензија у идућој години, уз буџетски дефицит од два одсто, он је рекао да прелиминарне анализе показују да све то неће моћи да се постигне.

"Приоритет владе у 2021. треба да буде низак дефицит који зауставља раст јавног дуга, односно благо га обара, али и да учешће јавних инвестиција буде око пет одсто БДП-а. Али да то буду праве инвестиције у основну и потребну инфраструктуру која позитивно утиче на привредни раст, а не толико у опремање војске и полиције или изградњу спортских објеката", препоручио је Брчеревић.

Додао је да, кад се искључе пензије, које ће догодине бити ускађиване по "швајцарском моделу", односно према растру БДП-а и инфлације, као и јавне инвестиције у инфраструктуру, које из економских разлога никако не би смеле да се смањују, као најважније сидро фискалне политике преостају плате запослених у јавном сектору које догодине морају чврсто да се контролишу.

"Раст плата у јавном сектору требало би замрзнути или у најбољем случају требало би да прате инфлацију, односно да не буду веће од два одсто", рекао је Брчеревић.

(Бета, 20.10.2020)