“А, не може, ти би да умреш на сцени. Он да умре, а ми да се провучемо!”: Из књиге о Бати Стојковићу која се добија на поклон уз Недељник

Бата је био такав. Из болнице је, дословно из болнице одлазио у позориште. Према Цацијевим речима, на 300. извођење “Корешпонденције”, Душко Ковачевић и инспицијент су га буквално донели на представу. “Одиграо је у даху, али са једним плућним крилом.” Почетак представе текао је споро, али се Бата брзо прибрао. Пред сам крај, у гардероби, рекао му је: “Мићо, кад се спусти завеса, ти и ја да попијемо по виљамовку. Само ти и ја. Ја са тобом.” “Тако је и било, сећам