“A, ne može, ti bi da umreš na sceni. On da umre, a mi da se provučemo!”: Iz knjige o Bati Stojkoviću koja se dobija na poklon uz Nedeljnik

Bata je bio takav. Iz bolnice je, doslovno iz bolnice odlazio u pozorište. Prema Cacijevim rečima, na 300. izvođenje “Korešpondencije”, Duško Kovačević i inspicijent su ga bukvalno doneli na predstavu. “Odigrao je u dahu, ali sa jednim plućnim krilom.” Početak predstave tekao je sporo, ali se Bata brzo pribrao. Pred sam kraj, u garderobi, rekao mu je: “Mićo, kad se spusti zavesa, ti i ja da popijemo po viljamovku. Samo ti i ja. Ja sa tobom.” “Tako je i bilo, sećam