Роми и Србија: Одлазак Рајка Ђурића - поноса Балкана и европске громаде
Ђурић је допринео да значајни догађаји из историје ромског народа не падну заборав.
Одлазак Рајка Ђурића, новинара, књижевника и једног од најистрајнијих бораца не само за права, већ и за рушење предрасуда према Ромима, представља губитак и за овај регион, али и за читав свет.
„Био је највећи ромски интелектуалац у Србији и на Балкану, један од најцењенијих у Европи&qуот;, каже Славица Васић, суоснивачица ромског женског центра Бибија, за ББЦ на српском.
Од Ђурића који је 2. новембра преминуо у 73. години опростила су се бројна удружења Рома, а Ромска партија затражила је да буде сахрањен у Алеји заслужних грађана.
Рајко Ђурић је аутор Граматике ромског језика и Историје Рома, као и великог броја књижевних дела, међу којима се издвајају његове песме на ромском језику.
- Роми који (не) постоје
- Неизвесна судбина јединог споменика палим ромским борцима у Србији
- Зашто је Ромима забрањено да вам понесу пртљаг
Писао песме, стандардизовао језик
„Једно од Ђурићевих највећих дела је песма Без дома, без гроба. Постала је малтене ромска химна - као Ђелем, ђелем.
„Његов допринос развоју ромске културе је немерљив, одавно је прешао границе Србије и Балкана&qуот;, оцењује и Љуан Коко из Центра за едукацију Рома.
Превазишао је, додаје, и оквире ромске културе, писао је и сценарије за представе.
Ђурић је стандардизовао ромски језик и помогао да се уведе у школски систем.
Коко је заједно са њим радио на уџбеницима на ромском језику за децу од првог до четвртог разреда основне школе.
„Захваљујући Рајковој посвећености и истрајности добили смо значајне уџбенике и граматику ромског језика&qуот;, напомиње Биљана Тасић, извршна директорка удружења Ромаг.
„На основу његових књига, велики број странаца је сазнао неке ствари о нама које иначе нигде не би могао да нађе&qуот;, каже Тасић.
Ко је био Рајко Ђурић?
- Рајко Ђурић је рођен 1947. године у Доњем Орашју код Смедерева
- Студирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду, а 1986. докторирао је социологију на теми Култура Рома у СФРЈ
- Године 1991. преселио се у Берлин и тамо живео током деведесетих
- Написао је више од 500 чланака и до одласка из Југославије, био је главни уредник културне рубрике дневног листа Политика
- Ђурић је био председник Међународне ромске уније и генерални секретар Ромског центра Међународног ПЕН центра, његова дела преведена су на више језика
- Када је 2004. године основана Унија Рома Србије, Ђурић је изабран за председника
- На изборима за Скупштину Србије у јануару 2007. године, изборна листа Уније Рома Србије освојила је један посланички мандат и Ђурић је ушао у парламент
- Ђурић је 2011. основао и Ромску академију наука и уметности и Београду и постао њен први председник
„Импоновало ми је када су ми на семинарима у иностранству прилазили Немци, Енглези, Италијани и говорили како су читали његова дела која су им помогла да нас боље разумеју&qуот;, наводи Тасић.
Србија је, додаје, захваљујући њему постала једна од ретких земаља са стандардизованим ромским језиком и постала препозната по стратегији за Роме.
„Сакупљао је информације о Ромима, представљао их свету и помогао да се превазиђу предрасуде&qуот;, истиче она.
Сократ и Спартак у једном
„Рајко је помогао и да се међу самим Ромима превазиђу бројне поделе, а сматрам да је био међу пет највећих ромских интелектуалаца у Европи&qуот;, напомиње Љуан Коко.
Иако је основао партију, био је, каже, мање успешан као политичар, али мало ко је могао да му парира у расправама о поезији и књижевности.
„Ипак, знао је када је најтеже да се супростави највећим моћницима&qуот;, рекао је Коко.
„Нисам сигурна да на овом простору неко може да га замени&qуот;, истиче и Славица Васић из удружења Бибија.
Сећа се да је уживала у сваком његовом предавању.
„Његова књига Сеоба Рома и песма Без дома, без гроба представљају можда и најбољи опис историје и живота ромског становништва на овим просторима&qуот;, додаје Васић.
Од Ђурића су се саопштењем опростили и представници Ромске партије.
„Памтићемо твоје песме и бритке реченице које су имале снагу попут онога што је писао Бодлер или Сократ.
„Био си наш Спартак који се, уместо мачем, борио пером у арени где никада не престаје борба за боље оних који су остали или ће доћи после тебе&qуот;, саопштила је та партија.
„Нажалост, нема много таквих Рома у Србији. Роми не познају довољно себе и сопствену историју.
„Важно је да се разуме положај Рома у Србији и Европи, као и допринос који су дали кроз историју&qуот;, истиче Тасић.
Рајко Ђурић остаће јој у сећању и по томе што је „знање делио шаком и капом&qуот;.
„Памтићу Рајка по осмеху и несебичности&qуот;, истиче она.
Роми у Србији
У Србији живи око 147.00 Рома, што представља 2,1 одсто укупног становништва, подаци су из пописа спроведеног 2011. године.
Роми су трећа најбројнија етничка група у држави, после Срба и Мађара, а верује се да је укупан број већи него што приказује званична статистика због мањкавости у процедури спровођења пописа.
Процењује се да их је између 250.000 и 600.000, према подацима невладине организације Сивил Рајт Дифендерс.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.03.2020)
