Закић: Наступи на Међународном сајму увоза доприносе пласману српских производа у Кину

Наступи на Међународном сајму увоза у Шангају доприносе пласману српских производа на кинеско тржиште, рекла је научна сарадница Института за међународну политику и привреду Катарина Закић.

Она је у интервјуу Кинеској медијској групи (Цхина Глобал Телевисион Нетворк Цорпоратион - ЦГТНЦ) казала да Србија ове године по трећи пут учествује на том сајму који је јуче отворен и да је за наступ српских компанија задужена Привредна комора Србије.

"Ове године излаже мањи број произвођача из Србиј (12) и то само из области аграрне индустрије. Нема сумње да ситуација са корона вирусом није овако неизвесна, да би много већи број српских произвођача представио своје производе у Кини. Нажалост, пандемија је и на ово утицала, али је без обзира на то значајно да Србија одржи свој континуитет на сајму и да кинеске компаније и потрошачи и даље имају могућност да се боље упознају са нашим производима", рекла је Закић.

Указала је да је без континуитета и сталне промоције тешко је доћи до нових тржишта, а поготово до кинеског, које је иначе једно од најкомпететивнијих тржишта на свету.

"Кина је највећи извозник у Србији, и са њом имамо највећи трговински дефицит, те је управо због тога значајан сајам у Шангају, како би се искористила још једна прилика да се српски производи представе Кине и да се повећа српски извоз", рекла је Закић.

Додала је да се због тога што Србија није у могућности да испоручује велике количине производа, иде на пласирање оних који се истичу својим квалитетом и специфичношћу.

"Надамо се да ће одређени број српских производа добити и смањење царина, јер управо оне утичу на то да одређени број производа, попут вина рецимо, не може да стигне до кинеског тржишта", рекла је Закић.

Навела је да је прошле године Србија значајно повећала свој извоз на кинеско тржиште, али да је ове године због пандемије пао и извоз и увоз, о чему јопш нема званичних података.

"Оно што се јасно види јесте да се Србија током првог и другог таласа корона вируса значајно ослањала на Кину у набављању медицинске опреме, и верујем да је у том смислу био значајно повећан кинески увоз. Такође, било је проблема током марта и априла са увозом сировина из Кине за прерађивачку индустрију, али се то касније стабилизовало, и није значајно угрозило српску производњу", рекла је Закић.

Додала је да број заједничких кинеско-српских пројеката у свим областима привреде расте.

"Свакако да је Иницијатива 'Појас и пут' позитивно утицала на развој сарадње. Пре почетка те иницијативе, имали смо само два заједничка пројекта – изградњу моста Михајло Пупин и прву фазу модернизације термоелектране Костолац. Данас имамо поред великог броја инфраструктурних пројеката (изградња две деонице пруге Београд – Будимпешта, изградња више деоница аутопута на Коридору 11 те реконструкција Блока Б у термоелектрани Костолац), и два значајна кинеска улагања у српске компаније - у РТБ (Бор) и челичану у Смедереву", казала је Закић.

Подсетила је да је због почетка пандемије мало одложена изградња фабрике гума Шандонг (Схандонг) Линглонг у Зрењанину и да Србија преговара о већем броју пројеката у области инфраструктуре и енергетике са кинеском страном.

"Мислим да је Иницијатива 'Појас и пут', али пре свега и кооперациони механизам 17+1, оснажила сарадњу Србије и Кине, те довела до стварања нових могућности и прилика за сарадњу у свим областима савременог живота. Иако су ове две земље деценијама имале добре дипломатске односе, и потписале Уговор о стратешком партнерству 2009. године, сарадња унутар 'Појаса и пута' је довела до још значајнијег унапређења савремених односа", оценила је Закић у интервују Кинеској медијског групи.

(Бета, 05.11.2020)