Predsednički izbori u Americi 2020: Džo Bajden je novi predsednik, Tramp kaže „izbori nisu gotovi“
Bajden je u vođstvu, ima gotovo 40 elektorskih glasova više od Trampa (253 prema 214), ali se u pojedinim ključnim državama i dalje broje glasovi i trka je neizvesna.
Demokratski kandidat Džo Bajden novi je predsednik Amerike, pokazuje BBC projekcija rezultata predsedničkih izbora koji su održani u utorak.
Bajden je, prema toj projekciji, do sada sakupio 273 elektorska glasa, dok aktuelni predsednik, republikanac Donald Tramp ima 214.
Za pobedu na predsedničkim izborima potrebno je 270 elektorskih glasova.
Tramp je najavio da neće priznati ove rezultate.
„Ovi izbori još nisu gotovi", navodi se u Trampovom saopštenju dostavljenom medijima samo pola sata pošto su objavljene projekcije rezultata.
- Katastrofični scenario kojeg su se mnogi Amerikanci plašili
- Američki izbori: Zašto još nema rezultata
- Američki izbori 2020 - u slikama i brojkama
BBC projekcija Bajdenove pobede zasniva se na nezvaničnim rezultatima iz država koje su završile sa brojanjem glasova i očekivanim rezultatima iz država kao što su Viskonsin gde brojanje još traje.
Na ovim izborima zabeležena je najveća izlaznost u poslednjih 120 godina.
Bajden je do sada osvojio više od 73 miliona glasova - najviše u istoriji predsedničkih izbora.
Tramp je osvojio skoro 70 miliona, što je drugi najbolji rezultat svih vremena.
Predsednik Tramp je netačno proglasio sebe za pobednika izbora dok brojanje glasova nije bilo gotovo.
Danima unazad Tramp je govorio o navodnim nepravilnostima na glasanju, ali nije pružio nijedan dokaz za te tvrdnje.
Njegov pravni tim već je podneo tužbu u više saveznih država u petak, kada su se već u javnosti i medijima pojavile informacije da je Bajden blizu pobede.
„Ovi izbori još nisu gotovi", poručio je tada Tramp.
Izbori su održani u jeku pandemije korona virusa u kojoj Amerika ima najveći broj zaraženih i preminulih na svetu.
Predsednik Tramp je tokom kampanje uporno ponavljao da bi Bajdenov dolazak na funkciju značio i ponovo zatvaranje zemlje, uvođenje karantina i pad privrede.
Bajden je optuživao Trampa za loš odgovor države na pandemiju, da nije uveo sve potrebna mere u suzbijanju zaraze.
Džo Bajden se sada nalazi na putu povratka u Velu kuću u kojoj je proveo osam godina kao potpredsednik u administraciji Baraka Obame - od 2008. do 2016.
- Borba republikanaca i demokrata za Kongres
- Republikanska teoretičarka zavere ušla u američki Kongres
- Prva transrodna senatorka u istoriji Amerike
Šta je rekao Tramp
Tramp subotu proveo igrajući golf, ali se oglasio saopštenjem u kojem je najavio nastavak borbe.
„Svi znamo da Džo Bajden pokušava na brzinu i netačo da se predstavi kao pobednik, a zašto se njegovi saveznici - mediji - trude da mu pomognu? Zato što ne žele da se sazna istina", navodi se u Trampovom saopštenju.
„Jednostavna činjenica glasi - ovi izbori još nisu gotovi", dodaje se u saopštenju u kojem se ispravno ističe da rezultate još nisu povtrdile izborne komisije i da se radi o projekcijama medija.
Ipak, uobičajno je da mediji posle izbora prave projekcije na osnovu rezltata koji su do sada objavljeni.
Tramp je najavio da će u ponedeljak „pravni timovi početi sudsku borbu kako bi se osiguralo poštovanje izbornih zakona da bi istinski pobednik pobednik bio proglašen za predsednika".
Šta je rekao Bajden?
Odmah pošto su brojni mediji objavili ishod brojanja glasova u Pensilvaniji i projekciju rezultata Bajden se oglasio saopštenjem u kojem je pozvao na jedinstvo nacije.
„Počastvovan sam poverenjem koje je američki narod ukazao budućoj potpredsednici Kamali Haris i meni".
„Uprkos brojnim preprekama, glasao je rekordan broj Amerikanaca. Tako su još jednom pokazali da demokratija kuca snažno u njihovim srcima", istakao je on.
Bajden je rekao da je kampanja gotova i pozvao na smirivanje napetosti.
„Vreme je iza sebe ostavimo bes i štetnu retoriku. Vreme je za Ameriku da se ujedini i zaleči rane", poručio je budući predsednik SAD.
„Ovo su Sjedinjene Američke Države. I nema te stvari koju ne možemo da uradimo ako smo jedinstveni", zaključuje se u saopštenju.
Pogledajte video: Zašto Trampove pristalice negde traže da se zaustavi brojanje glasova, a drugde da se nastavi?
Gde je sve Trampov štab uložio žalbe?
U nekoliko država.
Tramp zahteva ponovno brojanje glasova u Viskonsinu, a prema propisima bilo koji kandidat ima na to pravo ako je razlika u glasovima do jedan odsto.
Bajden ima prednost u Viskonsinu za oko 20.000 glasova.
Žalbe su podnete i u Mičigenu i Džordžiji, ali su ih nadležni sudovi odbacili.
U slučaju Džordžija sudija nije pronašao dokaze koji potkrepljuju tvrdnju da su pridodati i zakasneli glasački listići.
Sudija Prvog apelacionog suda u Mičigenu Sintija Stivens odbacila je tužbu Trampove kampanje da zaustavi brojanje glasova pristiglih poštom u toj državi.
Stivens je izjavila da je zahtev podnet prekasno - samo nekoliko sati pre zaključenja - i da je tužba pokrenuta protiv pogrešnog pojedinca - državnog sekretara.
Zvaničnik nema kontrolu nad lokalnim procesom prebrojavanja, rekla je Stivens.
Ali u Pensilvaniji, Trampov izborni štab je odneo pravnu pobedu posle odluke Apelacionog suda rekao da republikancima mora da bude dozvoljena kontrola obrade glasačkih listića.
Republikanska stranka u Nevadi saopštila je da je američkom Ministarstvu pravde poslala izveštaj o, kako se tvrdi, „najmanje 3.062 slučaja prevara sa glasovima".
Partija je tvitovala da je identifikovano na hiljade pojedinaca koji krše zakon bacajući glasačke listiće po odlasku iz države.
Uprkos Trampovim ponovljenim tvrdnjama, nema dokaza o širokoj prevari birača.
U međuvremenu, bivši šef kabineta Bele kuće Mik Malvejni predvideo je u onlajn tribini u četvrtak da će se Tramp „apsolutno" ponovo kandidovati za predsednika 2024. godine ako sada izgubi od Bajdena.
Kakvo je trenutno stanje u ključnim državama?
Džordžija: Bajden je preuzeo vođstvo u Džordžiji. Tramp je sve do sada imao prednost, ali je kandidat Demokratske stranke napravio preokret.
https://twitter.com/DecisionDeskHQ/status/1324643210283593728
Nevada: Prema BBC projekciji, Bajden je osvojio i ovu državu, u kojoj ima prednost od 25.699 glasova u odnosu na Trampa
Pensilvanija: Bajden je preuzeo vođstvo i u ovoj saveznoj državi i sada ima 5.500 glasova više protivnika.
Arizona: Ova država mogla je da bude Trampov džoker. Bajdenova prednost je pala na oko 7.000. Treba da bude prebrojano još oko 220.000 glasova.
U Viskonsinu, industrijskoj državi na Srednjem zapadu, prebrojano je 99 odsto glasova, a Bajden ima prednost od oko 20.000 glasova.
Glasovi se još prebrojavaju i u Severnoj Karolini i na Aljasci, a Tramp vodi u obe države.
SEVERNA KAROLINA - 15 ELEKTORSKIH GLASOVA
ARIZONA - 11 ELEKTORSKIH GLASOVA
Šta kažu posmatrači?
Međunarodna posmatračka misija saopštila je da su američki izbori „ukaljani pravnom neizvesnošću i pokušajima bez presedana da potkopaju poverenje javnosti".
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) navela je da je glasanje bilo „konkurentno i dobro vođeno" uprkos izazovima zbog pandemije korona virusa.
Ali, dodaje se, „u isto vreme, kampanju je odlikovala duboko ukorenjena politička podela koja je uključivala neutemeljene navode o sistematskim prevarama".
U saopštenju na osnovu preliminarnih nalaza, misija OEBS-a je navela da „neutemeljeni navodi o sistematskim nedostacima, na kojima je posebno insistirao američki predsednik, pa i u izbornoj noći, nanose štetu poverenju javnosti u demokratske institucije".
Pogledajte video: Šta kažu Beograđani o američkim izborima
Najveći odziv za 120 godina
Na ovim predsedničkim izborima glasalo je 160 miliona Amerikanaca, što je najveći broj u 120 godina, pokazuju preliminarni podaci američke Izborne projekcije(US Elections Project).
Stopa odziva bila je 66,9 odsto, što je najviše od 1900. godine, navodi ova veb stranica.
Te godine, republikanski predsednik Vilijam Mekinli pobedio je demokratskog izazivača Vilijama Dženingsa Brajana, uz odziv od 73,7 odsto.
Za razliku od izbora 2020. godine, 1900. godine dali su jasan rezultat.
„Predsednički izbori 2020. imali su najveću stopu izlaznosti u poslednjih 120 godina", objavio je u sredu osnivač američke Izborne projekcije, profesor Majkl Mekdonald.
https://twitter.com/ElectProject/status/1323998161669623809
„Još ima prilično nagađanja, pogotovo u vezi sa glasačkim listićima koji tek treba da budu prebrojeni. Nastaviću da preciziram ove procene tokom narednih nedelja."
Ove godine su posmatrači izbora predvideli veliku izlaznost, delimično podstaknutom porastom broja glasačkih listića i ranim glasačima koji su svesni pretnje koju predstavlja korona virus.
Procenjeno je da je više od 100 miliona ljudi učestvovalo u ranim izborima, što je rekord.
Šta bi trebalo da znate o glasanju u Americi
U političkom sistemu Sjedinjenih Američkih Država postoje samo dve stranke, pa je predsednik uvek iz redova demokrata ili republikanaca.
Izbori se održavaju na četiri godine, a glasaju svi stariji od 18 godina.
Sva pažnja usmerena je na Trampa i Bajdena, ali birači biraju i nove članove Kongresa kada popune glasačke listiće.
Predsednički kandidati se takmiče za osvajanje glasova na elektorskim koledžima, koji se dodeljuju državama delimično na osnovu broja stanovnika.
Ukupno je 538 elektora, a oni se dodeljuju državama na osnovu broja stanovnika.
Pogledajte video: Kako Amerikanci biraju predsednika
Kalifornija ima najviše elektora - 55 - dok države Vajoming, Aljaska, Severna Dakota i grad Vašington imaju najmanje - tri.
Svaki elektor predstavlja jedan elektorski glas. Kandidat mora da dobije većinu glasova - 270 ili više - kako bi osvojio predsednički mandat.
Zahvaljujući ovom sistemu moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou - poput Hilari Klinton 2016. godine - ali da ipak izgubi izbore.
Džordž Buš je 2000. godine pobedio sa 271 elektorskim glasom, iako je demokratski kandidat Al Gor osvojio većinu na biračkim mestima, za više od pola miliona.
Države imaju različita pravila kako i kada brojati glasačke listiće koji stižu poštom, što znači da neće u isto vreme saopštiti rezultate.
Pravila oko glasanja putem pošte razlikuju se u zavisnosti od države, ali mnogi zahtevaju da se svi glasački listići dobiju poštom do kraja izbornog dana.
U nekim državama će proći nedelje da bi se dobili potpuni rezultati.
Pogledajte i ovaj video: Zašto su američki izbori 2020. jedinstveni
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.07.2020)
