Српкињама након примирја стигла слобода, али посмртни остаци вољених не: Сећање чувају крајпуташи
Телеграф 12.11.2020 | Телеграф.рс
- Њихови рођаци су хтели да оставе белег, а такође и на духовном нивоу то много значи, јер душа умрлога мора да нађе свој пут до куће, а пут, односно његова кућа је споменик, камен на коме је урезан обично читав лик, најчешће у војном или народном оделу и тако описан читав његов живот и животни пут до трагичне смрти - објаснила је Ивана Ћирјаковић, виши кустос Народног музеја у Чачку.
Након што су у новембру 1918. године силе Антанте и Немачке склопиле примирје у железничком вагону у Компијену, српским супругама, мајкама, синовима, стигла је слобода, али не и кости њихових најрођенијих из бојних поља далеко од завичаја, који су своје животе дали за отаџбину. Да се јунаци из Првог светског рата не би заборавили, подизана су камена обележја, који подсећају на везу предака и потомака. У народу познати као крајпуташи, највише их има у западној
