Југославија, кошарка, Југопластика: Како су се немачки продајни ланац и Адидас сетили успеха сплитског клуба

„То нису само три титуле, то је сигурно преко 200 трофеја, а кад бисмо ставили трофеје које смо сви освојили после пехари би једва на терен стали", каже некадашњи тренер Божидар Маљковић.

BBC News 18.11.2020 | Наташа Анђелковић - ББЦ

Patike — Класични Адидасов Форум модел патика дизајниран је у две верзије - дубоке са знаком Југопластике славе балканску традицију док су плитке посвећене америчкој кошарци. Балканска колекција се зове „Ћевапи и помфрит&qуот;.

БСТН, један од водећих продајних центара спортске опреме у Немачкој, у сарадњи са светски познатим брендом Адидас направио је ограничену серију патика са знаком Југопластике, како би се присетио успеха сплитског кошаркашког клуба.

Пре тачно три деценије, пред крвави распад бивше Југославије, овај тим је три пута заредом освајао титулу клупског првака Европе 1989, 1990. и 1991. године.

Крилни центар „Југопластике&qуот;, легендарни кошаркаш, Дино Рађа каже да је „поносан на те дане и тај клуб&qуот;.

„Поготово сам поносан кад један мега гигант као што је Адидас покаже толики респект. Надам се да ће ми послати примерак&qуот;, наводи Рађа за ББЦ на српском, који је недавно слику тих „добрих старих времена&qуот; у препознатљивом жутом дресу објавио и на Инстаграму.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ЦГеq5пДпИОу/

Хуманитарна акција

Уникатна серија патика од укупно 150 комада са знаком овог тима „слави изванредно наслеђе европске и балканске кошарке&qуот;, поручују у писаном одговору из БСТН-а за ББЦ на српском.

Патике се не могу купити у малопродаји, могу се добити само у наградној игри.

Иако су на Балкану многи пожелели да их одмах купе, ко ће бити срећни добитници биће саопштено 21. новембра.

„Од 17. новембра муштерије могу учествовати у наградној игри, а једини услов је да дају у хуманитарне сврхе један евро који иде организацији Зебрике&qуот;, наводи се у саопштењу компаније БСТН.

Међународна организација Сеебруецке.орг помаже мигрантима и седиште јој је у Немачкој.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ЦХп0РтЕДqРз/?утм_соурце=иг_ембед

Новинари ББЦ на српском послали су питања и компанији Адидас, али до објављивања овог текста одговори нису стигли.

Најновија лутрија је обрадовала и бившег играча Југопластике Зорана Сретеновића.

„Људи који прате то и поштују вероватно би волели да имају сувенир таквог периода, искрен да будем и ја сам се пријавио за наградну игру&qуот;, каже кроз смех Сретеновић.

Пет година које је провео у сплитском клубу остало му је у најлепшем памћењу. Играо је за њих од 1986. до 1991. године.

„То је период мог спортског живота кад сам провео најбоље дане и постигао највеће успехе&qуот;, додаје.

Највеће успехе клуб, који је више пута мењао име и данас се зове „Сплит&qуот;, постигао је као „Југопластика&qуот; - по тадашњем клупском покровитељу, гигатантској фабрици из Сплита.

До прве две титуле довео их је тренер Божидар Маљковић, а у тиму су, поред Рађе и Сретеновића, биле младе звезде тадашње југословенске кошарке Тони Кукоч, Велимир Перасовић, Лука Павићевић, Арамис Наглић и други.

Име њиховог клуба је, каже Сретеновић, остало уписано у историји за сва времена.

„Изузетно леп гест Адидаса што се сетио да избаци патике и избаци их са посветом тој екипи која је проглашена за најбољу кошаркашку екипу 20. века у Европи.

Patike i torbe — Патике се добијају у комплету са флашицом за воду или спортском торбом

„То је екипа која се скупила што стицајем околности, што одабиром клуба, али не верујем да ће у блиској будућности да се направи хемија у некој екипи, као што смо ми имали&qуот;, каже некадашњи плејмејкер Југопластике и додаје да је и даље у контакту са саиграчима.

Према неким анкетама, крајем прошлог века овај клуб проглашен је најбољим европским клубом свих времена, наводи се на званичном сајту „КК Сплита&qуот;.

Клуб са више од 200 трофеја

И некадашњем тренеру Рађе и Сретеновића, а данас председнику Олимпијског комитета Србије, Божидару Маљковићу се „много свиђају патике у ретро стилу&qуот;.

„А највише ми се свиђа да је фирма Адидас направила омаж највећој екипи свих времена која је играла кошарку у Европу.

„Нажалост то није урадио град Сплит, можда им ово буде мотив да се поправе. Немачка фирма је показала да поштује историјску улогу Југопластике&qуот;, истиче за ББЦ на српском „Шјор Божа&qуот; како су га у Сплиту својевремено звали.

Захваљује се Немцима што су дали пример и покренули овакву акцију.

„То нису само три титуле, то је сигурно преко 200 трофеја, а кад би смо ставили трофеје које смо сви освојили после одласка из Југопластике, укључујући и НБА, ти пехари би једва на терен стали&qуот;, наводи Маљковић.

Један од најуспшенијих европских тренера сматра и да људи и даље памте успехе тог тима.

„Имам утисак да нисам никог другог тренирао, само Југопластику. Нико ме не пита ни за Реал Мадрид, ни за Панатанаикос ни за Барселону, ни за Лимож, с којима сам освојао трофеје, сви говоре о Југопластици.

„То је једна фасцинантна прича из свих димензија и тако је и са мојим играчима из те генерације&qуот;, напомиње Маљковић, који је титулу Евролиге освојио са још два клуба - Лимож и Панатанаикос.

Шта кажу навијачи?

Патике су подсетиле и Душка из Београда да је имао 13 година када је „Југопластика&qуот; 1989. први пут освојила Куп европских шампиона.

У то време је, каже, кошарка била врло популарна и свака школа је имала терен.

„Гледао сам са братом скоро све утакмице, здушно сам навијао за њих. Посебно сам волео Кукоча и Сретеновића, јер сам слушао приче о њему од породичних пријатеља&qуот;, каже Душко, данас 44-годишњак.

„Увек сам навијао за југословенске клубове, иако сам навијач Звезде.

„Мало коме је пошло за руком да буду три пута европски шампиони, а они су то успели са клинцима и домаћим играчима&qуот;, додаје.

Дан када сам видео Кукоча

Марко Протић, ББЦ новинар

Од тог априлског дана прошло је више од 29 година, а игра случаја или судбина хтела је да је прва кошаркашка утакмица на коју су ме водили била историјска.

Не само за мене, тада деветогодишњег клинца, већ на неки начин за југословенску кошарку. Био је то дуел Партизана и Југопластике, која је мало пре тога трећи пут заредом постала шампион Европе.

То је био последњи меч у дресу Југопластике за Тонија Кукоча, једног од најбољих европских кошаркаша свих времена, последњи меч првенства бивше Југославије која се после тога угушила у крвавом грађанском рату.

Памтићу то поподне по нервози од раног јутра, једва сам чекао да завршим са часовима и да се спремим за утакмицу у новобеоградској Хали спортова, близу које сам живео тих година.

На утакмицу сам ишао са стрицем и два брата, породично смо сви навијачи Партизана, али сећам се да је главна тема у нашим дечијим разговорима у том тренутку ипак био ас Југопластике - Тони Кукоч.

Малтене смо о њему причали као о кошаркашком ванземаљцу који може да ради са лоптом шта хоће.

„Ово ти је најбољи кошаркаш у Европи, он може да игра и против Џордана&qуот;, рекао ми је Влада, мој две године старији брат.

Њега сам тада гледао као стручњака за кошарку, јер ју је тренирао и памтим да је тада навијао за Детроит Пистонсе, „лоше момке&qуот; који су добили репутацију да воле да бију све по НБА лиги.

Постери са његовим ликом красили су зидове моје, али и соба мојих другара - свих нас који смо тада почели да се заљубљујемо у кошарку.

Добро памтим и да је тог дана Хала спортова била крцата, једва смо нашли место, и то негде горе у ономе што се колоквијално зове голубарник у навијачким круговима.

Далеко од терена, али довољно близу да се види сва кошаркашка чаролија на терену.

Партизан је убедљиво изгубио, тачног резултата се не сећам, иако свакакве спортске податке и даље чувам у глави, али добро се сећам када је тренер гостију Жељко Павличевић пред крај меча извео Кукоча из игре.

Халом су одјекивали аплаузи малтене свих на трибинама, било ми је јасно да гледам нешто важно и велико, али тада још нисам баш схватао шта.

Југопластика је те вечери постала последњи шампион старе Југославије, Кукоч се још једним пехаром опростио од београдске публике, а стриц, моја браћа и ја смо годину дана касније дочекали и да Партизан наследи Сплићане на европском кошаркашком трону.

С мамом на утакмице

Срђан Ђованели, као рођени Сплићанин од малих ногу, навија за градске клубове - како у кошарци, тако и у фудбалу и ватерполу.

„Ко дите сам почео навијати, кад точно, тешко је рећи, али Хајдук, Југопластика, то је дио генетског кода&qуот;, каже Ђованели, који већ 20 година живи у Загребу.

Цео тај период, када је реч о спорту, памти носталгично и романтично, јер су тад домаћи клубови били „јаки и битни&qуот;, а „данас су канте&qуот;.

„Гледао сам утакмице (Југопластике), а како долазим из ријетке обитељи гдје отац није спортски фанатик, на утакмице ме водила мама.

„Најупечатљивији моменат ми је финале против Барселоне кад је на полувријеме Перасовић убацио трицу скоро с центра&qуот;, наводи Срђан.

Омиљени играч му је био и остао Кукоч.

„Стварно посебан играч, све је мога. Зато ми се увик било лакше идентифицирати с Рађом, радник, упоран, вуче, туче, скаче, одбрана, напад.

„Доказ да се рад исплати. Није бија талентиран као Кукоч, а догура је једнако далеко, чак је и прије Кукија ушао у Кућу славних&qуот;, истиче 38-годишњи Ђованели у писаном одговору.

У наградој игри за патике није учествовао, али би их купио радо, кад би се појавиле у слободној продаји.

Југопластика шила торбе за Адидас

Није ово први пут да Адидас и Југопластика сарађују.

Ова југословенска фабрика је осамдесетих година за Адидас правила 4,5 милиона спортских торби годишње, које су се продавале на источном и западном европском тржишту, преноси портал Далмација данас.

Југопластика је почела с радом 1952. године као предузеће за производњу пластичних маса и текстилних производа - обуће и торби.

Осамдесетих је запошљавала је готово 13.000 људи, махом у Сплиту, али и у погонима у бројним градовима Хрватске.

Производе је продавала у 180 радњи широм бивше Југославије.

Југопластика је производила пластичне делове за низ произвођача аутомобила - ситреон, рено, фиат ладу, дачију, фолксваген и заставу, подсећа Слободна Далмација.