(VIDEO) “Hvala ti, Bože, za fudbal, za Maradonu, za ove suze”: Kako je Božja ruka završila u božjim rukama
Nedeljnik 02.12.2020 | Uroš Jovičić
On je davno odraslim dečacima zaljubljenim u žute vanzemaljce koji govore portugalski, ponudio trik i bezobrazluk, manire džeparoša sa železničke stanice u kopačkama genija.
Bio je dokaz da njihova mladost neće ostariti. Nešto mlađima, bio je simbol anarhije i pobede – čupavi šampion, koji nije mario za autoritet, već mu je šeretski provlačio loptu kroz noge, pa isplaženim jezikom uz osmeh, ismevao sve postojeće, izmišljene okvire. Za one još mlađe, postao je Bog Ako je istina da se život završava odmotavanjem nekog zamišljenog filma koji prikazuje kako smo ga proživeli, onda je sasvim jasno o čemu je mislio Dijego 25. novembra ove
