UNDP i PKS otvorile javni poziv za inovacije u oblasti cirkularne ekonomije

Program Ujedinjenih nacija za razvoja (UNDP), Ministarstvo zaštite životne sredine, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije (PKS), uputili su danas zajednički poziv kompanijama, organizacijama civilnog društva, lokalnim samoupravama i javnim komunalnim preduzećime u Srbiji da se odazovu javnom pozivu za inovacije u oblasti cirkularne ekonomije.

Povodom tog javnog poziva, koji je otvoren do 1. februara 2021. godine, direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihajlo Vesović i stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap potpisali su Pismo o namerama, kojim su se dve institucije obavezale da zajedničkim aktivnostima podrže prelazak kompanija iz Srbije sa linearnog na cirkularni model poslovanja.

Cilj je da se podstakne i ubrza razvoj rešenja i poslovnih modela koji mogu da doprinesu smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanja klimatskih promena, kao i unapređenju konkurentnosti srpskih kompanija, pre svega na evropskom tržištu, rečeno je u PKS.

Kako je precizirano, poziv je upućen svima koji imaju ideje kako da se primenom principa cirkularne ekonomije smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte na lokalnom nivou.

"Prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju je važan, jer doprinosi zaštiti životne sredine, pomaže u borbi protiv klimatskih promena i pomaže konkurentnost srpskih kompanija", rekla je Pikap.

Ona je ukazala da su zbog sve većeg zagađenja mnoge države počele da rade na projektima smanjenje emisija gasova staklene bašte, kako bi do 2050. ili 2060. sprovele tzv. dekarbonizaciju, pa je i generalni sekretar UN Antonio Gutereš predočio da mora da se pojača globalni pokret za CO2 neutralnost.

"Karbonska neutralnost znači da količina emitovanog CO2 mora da bude kompenzovana smanjenjem emisije iste količine CO2 na nekom drugom mestu. Da bi se to postiglo potrebna su inovativna tehnološka rešenja, kao i promena modela proizvodnje i potrošnje", objasnila je Pikap.

Dodala je da takva tehnička rešenja već postoje i da primera kompanija koje ih koriste ima i u svetu i u Srbiji.

Kao primer je navela francuski Reno koji u proizvodnji koristi obnovljene, a ne nove delove ,čime troši 80 odsto manje energije, 88 odsto manje vode, 90 odsto manje hemijskih proizvoda i proizvodi 70 odsto manje otpada.

I u Srbiji, kao je istakla, postoje kompanije sa neutralnim karbonskim otiskom.

Jedna od njih je Sanikula (Sanicula) koja se bavi proizvodnjom etarskih ulja i eteričnih i lekovitih biljaka, koji nakon destilacije, biljni otpad koristi za proizvodnju biopeleta, koji se potom upotrebljava za dobijanje energije potrebne u proizvodnji, da bi se pepeo koji ostaje koristio kao organsko đubrivo za dalju proizvodnju bilajka, precizirala je Pikap.

"Želimo da pomognemo još većem broju kompanija da slede ove primere", kazala je ona.

Projekat će doprineti, kao je naglasila, održivijoj, zelenijoj i konkurentnijoj srpskoj privredi, u skladu sa novim paketom propisa EU.

"Korist od ovih rešenja biće višestruka. Smanjiće se zagađenje životne sredine, biće manje otpada, uštedeće se resursi, podstaćiće se inovacije, omogućiti razvoj novih tehnologija", rekla je predstavnica UNDP.

Prema njenom rečima, to će omogućiti srpskoj privredi da iskoristi i mogućnost finansiranja koje se nude u okviru Zelene agende EU za Zapadni Balkan, a pozvala je i međunarodne finansijske institucije i razvojne banke da se uključe u projekat.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović kazao je da PKS želi da cirkularna ekonomija bude jedna od glavnijh tema kad god se razgovara o strateškim pravcima razvoja srpskog društava i ekonomije.

On je kazao da prelazak sa linerane na cirkularnu ekonomiju može da košta u početku, ali da je korist velika, posebno za one koji se bave tehnologijom i inovacijama, kao i za približavanje zemlje EU.

"Klučno pitanje za ulazak Srbije u EU neće biti koliko se ekonomski ili zakonski prilagodila normama, već to koliko smo dostigli neke od ciljeva cirkularne ekonomije", kazao je Vesović, navodeći da bi toga trebalo da budi svesni svi u državni organi, kao i građani.

Ukazano je i da cirkularni poslovni modeli predstavljaju šansu za oporavak poslovnog sektora, a posebno malih i srednjih preduzeća, koja su u najvećoj meri bila pogođena negativnim uticajem pandemije korona virusa.

Više detalja o javnom pozivu za inovacije u oblasti cirkularne ekonomije može se videti na sajtu https://inovacije.klimatskepromene.rs/cirkularna-ekonomija/.

(Beta, 09.12.2020)