Пише Миљана Нешковић: Добро које нам је промакло

Прва је обухватала спознају да сам, хтела то или не, ипак ја средиште свог света, да није важно шта други планирају за мене, шта очекују, шта мисле да би ја требало да радим, ни шта обећавају. На крају дана ја сам ту сама са собом и за себе. Ако свој живот не прилагодим себи, то нико други неће урадити за мене. Бар не како ваља. Живот пре и после овог сазнања доста је другачији, могао би се поделити на две мале ере, обе битне и неопходне. Друга епоха је била