Intervju Dušan Kovačević: Posle pedesete čovek se hrani samo sećanjima, u Srpskoj kafani sakupili smo 20 godina života
Večernje novosti 31.12.2020 | Vukica STRUGAR
PRED kraj ove tegobne i nesrećne godine, izašla je knjiga vedrog naslova koji kao da "ne liči" na svog, obično pesimističnog autora: "Ja to tamo pevam" (u uzdanju "Lagune") Dušana Kovačevića. Prva asocijacija je, naravno, njegov čuveni komad i istoimeni film, ali će se čitalac kasnije uveriti da je, zapravo, reč o piščevoj najranijoj uspomeni.
Ovo delo stvarao je u mesecima sveopšte izolacije i među korice skupio sećanja i pesme koje, za razliku od naslova, i te kako "liče" na svog tvorca i njegove poznate drame: mnogi stihovi počinju vedro, lepršavo, a onda sledi nagli i neočekivani crnohumorni obrt... Ipak, reč je pre svega o intimnim sećanjima i razišljanjima, ranjivijem i otvorenijem Dušku od onog kojeg znamo, koji nam je pružio mogućnost da upoznamo i neke njemu posebno drage ljude. "Ja to tamo
