Кина, шпијунирање и камере: Како нестати на Авенији среће у Пекингу

Али све већи број кинеских држављана поставља питање о приватности. Такође се питају шта би се десило када би били угрожени њихови лични подаци.

BBC News 11.01.2021 | Винсент Ни и Јицинг Ванг -

Mr Deng and several participants crouch to avoid being caught by a surveillance camera.

Понедељак је поподне у центру Пекинга, и у гужви група људи стоји у низу, носећи сигналне прслуке.

Полако и опрезно крећу се тротоаром, неки погурени, неки глава оборених ка тлу, док их знатижељни посматрачи фотографишу.

Био је то перформанс уметника Денга Јуфенга, који је покушао да покаже колико је тешко избећи ЦЦТВ камере у главном граду Кине.

Пошто власти земаља и компаније широм света све више улажу у сигурносне мреже, очекује се да ће током 2021. бити постављене додатне стотине милиона надзорних камера - и већина њих наћи ће се у Кини, према индустријским аналитичарима из фирме ИХС Маркит.

До 2018. у Кини је већ постојало око 200 милиона надзорних камера.

А очекује се да ће до 2021. тај број досећи 560 милиона, према Вол Стрит Журналу, што је, отприлике, једна камера на 2,4 становника.

Кина тврди да камере спречавају криминал.

А 2018. број жртава убистава с умишљајем по глави становника у Кини био је 10 пута нижи него у САД, према Канцеларији УН за питања дроге и криминала.

Али све већи број кинеских држављана поставља питање о приватности.

Такође се питају шта би се десило када би били угрожени њихови лични подаци.

„Регрутовани добровољци&qуот;

Кинези ретко организују протесте против државног надзора.

Јер то носи одређене ризике.

Али креативци попут Денга изналазе иновативне начине да јавно говоре о том проблему.

Пре перформанса, он је лењиром премерио дужину и ширину Авеније среће.

Затим је забележио моделе 89 ЦЦТВ камера дуж ње и мапирао њихов распоред и домете.

И напослетку, преко интернета је регрутовао добровољце.

Mr Deng measures the length of the road with a rangefinder.

Требало им је више од два сата да препешаче 1,1 километар Авеније среће.

Успели су да склоне своја лица од камера, али Денг је рекао да би било „готово немогуће&qуот; избећи да их камера уопште не сниме.

„Било је теже него што сам очекивала&qуот;, изјавила је за ББЦ њуз Џојс Џи.

„Мислила сам да има тек неколико камера и да ћу се лако погнути и сакрити, али то уопште није тако&qуот;.

Наводи да су камере су биле свуда и немогуће их је избећи.

Црно тржиште

Ово није први пут да је Денг покушао да подигне ниво друштвене свести о приватности и дигиталном безбедносном надзору.

Пре две године, тај некадашњи вајар је купио личне податке више од 300.000 житеља из разних крајева земље на онлајн црном тржишту и јавно их приказао у музеју у Вухану.

Полиција је затворила изложбу два дана после отварања.

Након што се раније ове године преселио у Пекинг, Денг је приметио да расте број камера испред његове зграде и широм града.

„[Те камере представљају] моћ власти - и њен 'упад' у приватне животе грађана&qуот;, тврдио је.

„Већина људи је навикла на камере по улици.

„Али ја несвесвно и даље обраћам пажњу на њих.

„Када ме посматра велики број камера, увек покушавам да их избегнем.

„То је подсвесна реакција - нешто се буни у мени, чак и ако не радим ништа лоше.&qуот;

Денг је улицу поделио на пет нивоа:

На првом нивоу није било камера
На трећем нивоу камере су биле на почетку и на крају
На петом нивоу камере су биле са свих страна

„Међу најтежим деловима био је улаз на паркиралиште, који се налазио тик уз једну велику компанију, тако да је пет камера покривало исту тачку&qуот;, рекао је Денг.

„Такође, веома је тешко борити се са ротирајућим камерама.

„Стога понекад морам да останем на једном месту два или три сата, како бих забележио колико се често ротирају те камере.&qуот;

Полицијски аутомобили

Денг је осмислио низ „тактичких корака&qуот; у оквиру инструкција које је дао волонтерима.

Када је камера постављена с једне стране, речено им је да корачају бочно, попут ракова.

Како би избегли високо постављене камере, требало је да се држе зида и иду дуж нижег дела.

А тамо где је концентрација камера велика, коришћена су додатна помагала - лишће, билборди, па чак и привремено паркирани полицијски аутомобили.

Али упркос брижљивом планирању, када је, скупа са волонтерима, коначно ступио на Авенију среће да започне с експериментом, остао је затечен.

„На пола пута смо приметили да је додато још неколико камера&qуот;, рекао је Денг.

„То ме је збунило, пошто сам био одсутан мало мање од две недеље.

„Али успели смо да импровизујемо.

„И мало смо изменили маршруту.&qуот;

Mr Deng records the brands and types of cameras on the street. — Денг рецордс тхе брандс анд типес оф цамерас он тхе стреет

Кинески медији тврде да је већина ЦЦТВ камера део владиног пројекта Скај нет.

Прошле године, Њујорк тајмс је известио да подаци програма који препознаје лица кинеској полицији омогућавају да повеже лице с камере са великим бројем профила, међу којима су:

регистарски бројеви возила
телефонски бројеви
налози на друштвеним мрежама

Противници тога тврде да власти максимално користе мрежу надзорних камера како би пратили дисиденте и заустављали протесте.

Године 2018. кинеска полиција је у континенталној Кини путем система за препознавање лица ухватила више од 60 сумњиваца на концертима Џекија Џонга, поп певача из Хонг Конга.

China's surveillance cameras are being used to identify personal information

Али не критикују сви Кинези државни надзор.

Џојс Џи је рекла да неки њени школски другари нису били одушевљени тиме што учествује у експерименту.

„Тврдили су да је нормално да јавност уступи неке слободе и права држави, пошто су, на крају крајева, одговорни за јавну безбедност&qуот;, рекла је она.

Једна од учесника у Денговом пројекту, Кака - то јој није право име - питала се шта је са безбедношћу података.

Тридесетдвогодишња Кака, која ради у рекламној индустрији, рекла је да верује да су информације о њеном идентитету компромитоване, што је довело до изнуде и уцењивања.