Корона вирус, образовање: Који су проблеми онлајн наставе и како се сналазе родитељи и наставници
Родитељи и наставници за ББЦ говоре о свим проблемима са којима су се суочили у години пандемије.
Школска година настављена је по јесењем моделу, иако из Уније просветних радника кажу да је због епидемије друго полугодиште требало почети искључиво онлајн наставом или је требало продужити распуст за недељу дана.
Онлајн настава, међутим, носи много проблема, како за наставнике и ђаке, тако и за родитеље.
Ада Т. је мајка ученика седмог разреда једне београдске школе који похађа онлајн наставу.
„Деца се не сналазе, мисле да су у некој игрици, не гледају на школу као на образовну установу&qуот;, рекла је мајка седмака који похађа Основну школу „Карађорђе&qуот;.
Приступ онлајн настави претходној школској години није имало 10 одсто ђака, показало је интерно истраживање Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС).
„Према прикупљеним подацима, највећи број ученика у Републици Србији је у другом полугодишту претходне школске године био укључен у реализацију наставе на даљину&qуот;, рекли су за ББЦ на српском из Министарства просвете, развоја и технолошког.
- Шта је проблем онлајн наставе у време корона вируса
- Изолација изолованих: Како у забаченим селима Србије изгледа учење на даљину
- Шта је ђацима у Србији донела школа са телевизије
Председница Уније просветних радника Србије (УСПРС) каже да је епидемија показала да дигитализација неће ићи онако како је надлежно министарство планирало 2016. године.
„Епидемија Ковида-19 је ђаке из школских клупа пребацила за писаће столове, а учитеље из наставничких кабинета у њихове домове&qуот;, каже се Јанковић.
Када је 15. марта проглашено ванредно стање, просветари и ђаци имали су свега неколико дана да се припреме и науче шта тачно значи онлајн настава.
„Пропусти су били видљиви од самог почетка&qуот;, додаје саговорница.
„Од дигитализације остала само идеја&qуот;
„Те 2016. године обећана је дигитализација школа, брз интернет за све образовне установе, увођење електронских дневника и Информатике као обавезног предмета у петом разреду&qуот;, каже Јанковић.
Истиче да је од дигитализације остала само идеја која није примењена на прави начин.
„Добили смо само електронске дневнике, брз интернет нисмо, а питање је и да ли га има у свим школама.
„Такође, кубуримо и за бројем техничких апарата преко којих деца могу да приступају интернету у школи, али и код куће&qуот;, додаје она.
- Балканска зборница: место подршке и шанса за промену образовних система
- Школа и корона: Наставницима тешко, родитељима теже, првацима најтеже
- Корона вирус: Да ли је Ковид-19 прилика да унапредимо школе
Шта кажу из Министарства просвете?
Са онлајн наставом нису се сусрела само деца из главног града Србије, већ и из читаве земље, мањих градова и забаченијих, сиромашнијих средина у којима је интернет јако спор, или га чак и нема.
„Већ до краја марта ове године добила сам информацију да велики број деце по Србији не може да прати онлајн наставу, јер немају могућност да приступе интернету&qуот;, каже председница УСПРС.
Додаје да има и ђака који имају интернет, али да њихови родитељи немају новчаних средстава како би им приуштили лаптопове или рачунаре.
„Унија синдиката просветих радника Србије је у марту месецу спровела интерно истраживање које је показало да на крају другог полугодишта претходне школске године 10-12 одсто деце апсолутно није могло да приступи онлајн настави&qуот;, навела е Јанковић.
„Деце има 850.000, па ви сами израчунајте колико је то ученика&qуот;, додаје председница УСПРС.
Напомиње да су у тих 10-12 одсто деца која потичу из пасивних, сиромашних делова Србије, који живе у домаћинствима без струје, телевизора, компјутера и паметних телефона.
Посебан случај били су ђаци који нису имали потребну техничку опрему, па су морали да долазе у школу по неопходне материјале за наставу, а кад их ураде, поново су морали да се враћају у школу како би им наставници прегледали урађене задатке.
„У пандемији короне се показало као неистина да је образовање једнако за сву децу&qуот;, тврди Јанковић.
Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја за ББЦ на српском, међутим, наводе да су готово сви ђаци били укључени у онлајн наставу.
„Према прикупљеним подацима, највећи број ученика у Републици Србији је у другом полугодишту претходне школске године био укључен у реализацију наставе на даљину што подразумева праћење ТВ часова и коришћење онлајн платформи за учење, као и коришћење алтернативних облика наставе на даљину&qуот;, наведено је у допису из Министарства.
Како они наводе, у основним и у средњим школама неким од наведених облика наставе на даљину обухваћено је било 99 одсто ученика.
Са друге стране, у наставу преко онлајн платформи су били укључени готово сви ученици средњих школа, додају из надлежног министарства.
„За ученике осмог разреда који нису имали услове да прате наставу на даљину и приступе онлајн пробном завршном испиту, обезбеђени су из донација интернет и/или технички уређаји (таблет и мобилни)...&qуот;, истакли су из Министарства.
Како деца иду у школу?
Ученици од првог до четвртог разреда имаће свакодневну наставу у школи, у мањим групама, док ће старији основци наставу похађати наизменично, непосредно и на даљину, такође у мањим групама.
Настава у средњим школама такође је као и на почетку школске године, у септембру 2020. године, што значи да ће средњошколци једну недељу ићи у школу, а потом једну недељу учити на даљину.
Часови су скраћени на 30 минута, а тамо где има могућности и интересовања радиће и дневни боравак.
Због пандемије, школска година трајаће пет дана дуже.
Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић изјавила је да је друго полугодиште требало почети онлајн наставом или је требало продужити распуст за недељу дана, док се не прикупе подаци о томе колико је ученика и запослених у овом тренутку заражено или у изолацији због корона вируса.
Јанковић је за „Политику&qуот; изјавила да је настава кренула „а да се не зна тачно каква је ситуација&qуот;.
„Деца мисле да су у игрици&qуот;
У другом полугодишту настале су рупе које су ненадокнадиве, каже за ББЦ Ада Т. мајка ученика седмог разреда у београдској Основној школи „Карађорђе&qуот;.
Додала је да те рупе могу да се закрпе једино уз велики труд родитеља и приватних професора.
„Деца се не сналазе, мисле да су у некој игрици, не гледају на школу као на образовну установу. По свему судећи, немају представу као да иду у школу&qуот;, рекла је она.
Додаје да много дана прође како њено дете уопште не пипне књигу, а и када седне за сто учи не више од два сата.
Да наставници сматрају да је квалитетније и боље држати наставу у школу, потврђује и учитељица С. М. која скоро две деценије ради у једној школи на Лиону, Звездари.
„Боља је жива реч, него онлајн часови, јер је свако дете прича за себе и другачије је када се у школи посветиш сваком ђаку, него када се часови обављају путем Гугл учионице.
„Многи родитељи се слажу са нама&qуот;, каже она.
Сва деца су била пресрећна што су поново на часовима и што се друже, додаје.
Погледајте видео: Гемнијалци из Математичке гимназије
Који су све проблеми?
Мајка седмака, Ада Т, мисли да деца немају подршку наставника у читавој збрци онлајн наставе, јер се, како она каже, ни они не сналазе најбоље у томе, а самим тим не могу ни деци да помогну на прави начин.
„Њима је потребна помоћ психолога, педагога, неког ко ће да им пружи мотивацију и да озбиљно да са њима поприча на тему школе&qуот;, сматра Ада.
Додаје да већина деце и родитеља има исту причу као и она - мало је деце која се понашају као да иду у школу.
„Са једне стране имамо наставнике који, чак ни у овој ситуацији, не попуштају кад је у питању њихова строгоћа, а с друге стране имамо и оне који су блажи, па иду у крајност да много попуштају. „Средине нема, те не могу да помогну деци на адекватан начин&qуот;, рекла је Ада.
Највећи проблеми, сматра она, појављују се код најтежих предмета - математике, физике и хемије.
„Те предмете треба појашњавати, деци страшно фали знања и уколико родитељ не зна да му објасни градиво и нема новца за приватне часове, дете ће имати рупе у образовању и лоше оцене&qуот;, напомиње мајка седмака.
Други предмети, како она каже, могу лако да се науче, али је проблем јер деца не знају да уче, те све бубају напамет као песмицу.
„Много је напоран период и за родитеље и за децу.
„Ако желиш да ти дете постане нешто и да се описмени родитељи морају у овом да учествују 120 посто, а како ће када и они раде по цео дан.
„Нажалост, мислим да ће ове генерације бити јако неписмене&qуот;, сматра саговорница.
Како су се просветари сналазили за опрему за наставу?
Председница УСПРС сматра да је много изгубљено у другом полугодишту, као и да се Министарство најгоре снашло у пандемији.
„Министарство је један интертан систем, који не прихвата проблеме и којег је јако тешко покренути&qуот;, рекла је она за ББЦ.
Јанковић подвлачи да су се просветари 17. марта, када су за 24 сата морали да пређу на онлајн наставу, осећали као да их је неко гурнуо из авиона и довикнуо: &qуот;Имаш ручку негде на падобрану!&qуот;.
„Били смо препуштени сами себи.
„Још летимо, неко је напипао ручицу на падобрану брзо, а неко је још тражи. Наравно, има и оних који су се предали јако брзо&qуот;, рекла је она.
Просветари су, додаје, морали да набављају опрему из свог џепа.
„Нашли смо се у великом чуду где су сви очекивали да имамо сопствене лаптопове, паметне телефоне и десктоп рачунаре.
„Ми, који имају најниже плате у јавном сектору, морали смо сами себи да купујемо опрему, јер нисмо имали на чему да радимо&qуот;, истиче Јанковић.
- Џепни компјутери улазе у школске клупе у Србији
- Е-дневник: Предности, проблеми и зачкољице дигитализације у школама
- Могу ли наше школе без мобилних телефона
Њено мишљење дели и учитељица која ради у школи на Лиону.
„Многе школе, као и родитељи нису у потпуности технички опремљени - немају довољно лаптопова, немају добар интернет, али и нису потковани знањем да би користили нове технологије.&qуот;
„Постоје и родитељи који нису у стању деци да пруже техничку опрему, поготово ако имају више од једног детета&qуот;, сматра учитељица.
Председница УСПРС каже да се проблем са недостатком техничке опреме створио још у марту.
„Очекивала сам да ће ово да се деси, али некако смо из црне рупе изашли у јуну месецу.
„Сви који су размишљали о септембру набавили су опрему. Ипак, много је изгубљено у другом полугодишту&qуот;, тврди Јанковић.
Она истиче да су наставници били препушптени сами себи што је створило додатни стрес, поготово у време заразе.
„Људи су се разбољевали или су заражени чланови њихових породица, а многи, нажалост, нису више са нама.&qуот;
Да март месец није био најбољи како за наставнике, тако ни за ђаке, потврђује и С. М. која сматра да и даље постоји велики број технички неедукованих просветара.
„Кад је уведено ванредно стање, већина нас је користила мејл и вајбер преко кога смо били у контакту са децом, слали материјал, прегледали домаће задатке.
„Ове године у октобру смо имали и едукативан семинар, у трајању од сат времена, где смо научили како да користимо Гугл учионицу, преко које смо почели да шаљемо деци задатке и материјал за рад.
„Многи наставници који нису успели технички да се едукују, нити су у могућности себи да набаве компјутер су принуђени да користе помоћ родбине или пријатеља&qуот;, каже учитељица из београдске школе.
„Од дигитализације смо удаљени две светлосне године&qуот;
Како дигитализација треба да изгледа то се пита читав свет, каже председница УСПРС.
„Што се Србије тиче, ми смо од дигитализације удаљени једну или две светлосне године, првенствено због тога што је она схваћена врло површно.
„Да бисмо могли да говоримо о њеним успесима прво морамо да опремимо све школе и наставнике, и наравно, сву децу, а без опремања не можемо ни да почнемо дигитализацију.
„То је као када сте у првом разреду основне школе и учитељи вас прво уче слово А, а не слово Ш&qуот;, пореди саговорница.
Као пример, засад, добре примене дигитализације саговорница наводи земљу Хрватску, која је у потпуности реформисала образовање.
„Прво су реформисали први и трећи разред, па други и четврти, и тако су опремали децу таблетима, а наставнике лаптоповима.
„Упркос томе, Хрвати су поново тражили додатно опремање, јер су схватили да то није довољно за онлајн наставу&qуот;, закључила је председница УСПРС Јасна Јанковић.
Колики је број заражених ученика и наставника?
Поводом епидемиолошке ситуације у школама, премијерка Републике Србије Ана Брнабић у новембру је изјавила да су деца најбезбеднија у образовним установама, као и да је у Србији 39 ученика заражено.
Поред ње, по питању затварања школа и безбедности ђака огласио се и Синдикат радника у просвети Србије који је 17. новембра упутио допис Влади Републике Србије, Министарству просвете, науке и технолошког развоја и Кризном штабу у којем су захтевали да се обустави непосредна настава како би сачували здравље запослених и деце.
„Подаци које је премијерка званично изнела у јавност 15. новембра 2020. и који се односе само на број заражених ученика, не поклапају се са подацима о броју заражених које добијамо са терена.
„Према нашим изворима, број оболелих ученика је вишеструко већи, а број инфицираних наставника је изузетно висок.
„Ако узмемо у обзир да у просеку свака шкоа има до три инфицирана, а имамо 1.750 школа, онда је број заражених око 5.000&qуот;, пише у допису Синдиката.
Такође, Синдикат је упитио допис да и нижи разреди пређу на онлајн наставу.
„Ради заштите живота и здравља, и због великог број заражених (и деце и запослених), захтевамо да и предшколске установе и запослени, као и деца у нижим разредима основних школа пређу на онлајн наставу&qуот;, саопштили су они.
Какво је стање у региону
Средње школе у Хрватској су од 14. децембра враћене на на онлајн наставу због континуирано високог броја заражених корона вирусом.
Због погоршане епидемиолошке ситуације, школе у градовима у Црној Гори попут Подгорице, Будве, Улциња и Мојковца прешле су на онлајн рад наставе.
Исти потез је направила и Румунија, која је затворила све школе, и где је рад од куће постао норма, навео је АФП.
Такође, у Мађарској су студенти и средњошколци прешли на наставу од куће.
Шведска је једна од ретких западних држава које су избегавале потпуно затварање у борби против пандемије, а која је почетком децембра прешла на школовање на даљину.
„Сви ученици од 14 и 16 година ће се у шведској престоници пребацити на школовање на даљину до краја ове године како би се зауставило ширење другог таласа заразе корона вирусом&qуот;, објавиле су тамошње власти, а пренела је Хина.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.18.2021)
