Корона вирус и вакцине: Колико је ефикасна само једна доза против Ковида-19

Кад је 85-годишњи Колин Хорсмен крајем децембра примљен у Донкастерску краљевску амбуланту, било је то због сумње на упалу бубрега.

Међутим, недуго затим он се заразио Ковидом-19 - у то време, отприлике сваки четврти заражени човек у болници вирус је добио управо тамо.

Хорсмен је развио тешке симптоме и на крају завршио на респиратору.

Неколико дана касније је умро.

• Како земље на Балкану спроводе вакцинацију против корона вируса
• Да ли ће нам вакцине против Ковида-19 вратити живот на старо
• Ко не би требало да прими вакцину против корона вируса - 10 питања и одговора

На први поглед, Хорсменова ситуација може да делује прилично уобичајено и ништа мање трагично због тога.

На крају крајева, у свету је до сада - у време писања овог текста - преминуло најмање два милиона људи.

Али, као што је његов син недавно објаснио локалним новинама, мање од три недеље раније Хорсмен је био међу првим људима на свету који је добио прву дозу вакцине против Ковида-19 - верзију Фајзер-Бионтек.

Другу дозу требало је да добије два дана пред смрт.

Већина вакцина захтева бустер дозе да би функционисале

Заправо, већина вакцина захтева бустер дозе да би функционисале.

Узмите на пример ММР вакцину - против малих богиња, заушки и рубеоле - која се даје бебама широм света да би се спречиле ове смртоносне дечје инфекције.

Око 40 одсто људи који су добили само једну дозу нису били заштићени од сва три вируса, за разлику од свега четири одсто њих који су примили другу.

Људи у првој групи су четири пута склонији да добију мале богиње него они у другој - а епидемије су избијале на местима на којима велика пропорција људи није довршила комплетан програм вакцинације ММР-ом.

„Разлог зашто људи толико инсистирају на бустерима и сматрају их толико значајним је тај што вас они убаце у један потпуно други регистар финог подешавања вашег имуног система&qуот;, каже Дени Алтман, професор имунологије са Империјалног колеџа у Лондону.

Како функционишу бустер вакцине

Кад се имуни систем први пут сусретне са вакцином, он активира два важна типа белих крвних зрнаца.

Први су плазма Б ћелије, које се углавном усредсређују на производњу имуних ћелија.

Нажалост, овај тип ћелија је кратког века, тако да иако ваше тело за само неколико недеља можда плива у антителима, без друге дозе то је обично праћено рапидним опадањем њиховог броја.

А онда су ту и Т ћелије, од којих је свака конкретно скројена тако да препозна одређени патоген и убије га.

Неке од ових, меморијске Т ћелије, могу да бораве у телу деценијама пре него што нађу мету - што значи да имунитет од вакцина или инфекција понекад може да потраје и читав живот.

Ипак, кључно, обично нећете имати много ових типова ћелија све до другог заказаног термина.

Бустер доза је начин да се тело поново изложи антигенима - молекулима на патогенима који активирају имуни систем - како би се покренуо други део реакције.

• Шта знамо о кинеским вакцинама против короне
• Шта знамо о руској вакцини и зашто она брине научнике
• Сва питања и одговори о Фајзеровој вакцини

„Убацили сте у себе све те фенси ствари&qуот;, каже Алтман.

„Али једном кад добијете бустер, имаћете већу фреквенцију Т ћелија, а исто важи до одређене мере и за количину контингента меморијских Б ћелија које ћете имати. Оне ће такође правити квалитетнија антитела.&qуот;

Приликом другог излагања истој вакцини или патогену, Б ћелије које остају од пре могу рапидно да се деле и стварају претеће мноштво потомака, што доводи до другог таласа количине антитела која је у оптицају.

Друга доза исто тако покреће процес „сазревања Б ћелија&qуот;, што подразумева одабир незрелих са најбољим рецепторима за везивање за неки одређени патоген.

То се дешава док су оне још у коштаној сржи - где се производе бела крвна зрнца - а након тога оне путују у слезину да доврше развој.

То значи да Б ћелије нису само бројније касније, већ да су антитела које производе боље усмерена.

Меморијске Т ћелије, за то време, такође се убрзано множе.

За њих се сматра да су већ одиграле кључну улогу током актуелне пандемије, заштитивши неке људе од добијања тежег облика Ковида-19.

Иако је вирус можда у оптицају глобално тек од децембра 2019. године, постоје неки докази да су се меморијске Т ћелије већ „сусретале&qуот; са другим корона вирусима раније, као што су они који изазивају обичну прехладу - што им омогућује да боље препознају Ковид-19.

Колико је онда ефикасна само једна доза сваке од вакцина против Ковида-19?

У време кад је одговор на ово питање важнији него икад, оно је и изненађујуће компликовано.

Ево шта знамо до сада.

Фајзер-Бионтек

Према Фајзеровим подацима објављеним у децембру 2020. године, Фајзер-Бионтекова вакцина је отприлике 52 одсто ефикасна после прве дозе.

Од 36.523 учесника у трећој фази испитивања - последња фаза тестирања у којој су људи или добили пуне две дозе, у размаку од 21 дан, или плацебо - који нису имали доказе о постојећој инфекцији, симптоме Ковида-19 је развило 82 људи у плацебо групи и 39 људи у групи са вакцином.

Међутим, ова рана заштита иде уз неке веома важне ограде.

Као прво, заштита не почиње да ради још најмање 12 дана - до тада, није било разлика између ове две групе.

Као друго, једна доза и даље штити много мање него две. Друга је 95 одсто ефикасна у спречавању болести после једне недеље.

• Питања и одговори о вакцинацији против корона вируса у Србији
• Водич кроз вакцине против корона вируса у Србији
• План вакцинације у Србији против корона вируса - шта знамо досад

Али ту је и друга бројка која кружи интернетом, а за њу су пацијенти, према властитом признању, наводно сазнавали од одређених доктора - а то је сугестија да је прва доза око 90 одсто ефикасна.

И ту све постаје малко компликованије.

Друга процена потиче од британске Комисије за вакцину, ЈЦВИ, која је одлучила да рачуна ефикасност вакцине на другачији начин.

Уместо да користи све податке о броју инфекција, укључујући из дана када прва доза још није почела да функционише, они су гледали само период од 15-21 дана.

Кад се користи овај метод, ефикасност вакцине скаче на 89 одсто, зато што није разводњена релативно високим бројем инфекција пре него што вакцина почне да делује.

Отишавши корак даље и посматрајући само првих седам дана после друге дозе (дани 21-28) - зато што друга доза тада још можда није почела да функционише - бројка је 92 одсто.

Међутим, ови прорачуни су контроверзни.

„Људи су се у овом тренутку веома примили на онај графикон у Фајзеровој студији у Њу ингланд џорнал оф медисин који показује да мора да постоји некаква де факто корист већ од 14. дана&qуот;, каже Алтман.

„То је онај графикон у ком се крива за групу са плацебом и групом са вакцином потпуно разиђу и случајеви почињу да скачу у плацебо групи. Али то очигледно није мерење имуне реакције директно - то је коришћење врло грубих мерења за то колико се људи заразило.&qуот;

Алтман објашњава да не би саветовао никоме да сматра себе безбедним 14 дана после прве дозе вакцине.

„Тај графикон је само начин да се покаже да се 'нешто дешава'&qуот;, каже он.

• У фотографијама: Како у Београду изгледа масовна вакцинација против короне
• Не, вакцина против корона вируса неће променити ваш ДНК
• Како су масовне вакцинације помогле да се промени свет

Оксфорд-АстраЗенека

У случају Оксфорд-АстраЗенекине вакцине, ствари су малко другачије.

У студији објављеној у јануару, аутори објашњавају да вакцина нуди заштиту од 64,1 одсто након макар једне стандардне дозе.

Та цифра је 70,4 одсто ако сте добили пуне две дозе или - необично - 90 одсто код људи који су после једне пуне дозе добили половину друге дозе.

С друге стране, на основу необјављених података које је видела, Комисија за вакцине је проценила да, од три недеље до 9-12 недеља после прве ињекције, вакцина спречава око 70 одсто случајева озбиљних болести.

Зато што је трећа фаза испитивања укључивала две паузе између прве и друге дозе - укључујући једну од шест недеља и једну дужу од 12 недеља - може се са више сигурности рећи да прва доза може да настави да пружа одређену заштиту још најмање неколико месеци пре бустер дозе.

Модерна

Према документу који је компанија приложила америчком регулаторном телу ФДА, једна доза Модернине вакцине може да пружи 80,2 одсто заштите после прве дозе.

Тај проценат је 95,6 одсто после друге код људи старости између 18 и 65 година - код оних старијих од 65 година је 86,4 одсто.

Као и са Фајзеровом вакцином, сви учесници у трећој фази тестирања примили су две дозе вакцине или плацебо у оквиру једног одређеног временског периода - у овом случају 28 дана - тако да се још не зна да ли ће се имунитет од једне вакцине наставити или опасти после тог стадијума.

Коронавак

Вакцину Коронавак развио је Синовак, биофармацеутска компанија из Пекинга.

Ова верзија необична је по томе што је испитана независно у неколико земаља - од којих су све дале различите резултате.

Уједињени Арапски Емирати били су прва земља која ју је оценила и тврдили су да је 86 одсто ефикасна.

Према истраживачима из Турске, вакцина нуди заштиту од 91,25 одсто, док научници из Индонезије тврде да је ефикасна 65,3 одсто.

Међутим, институт Бутантан из Сао Паула, у Бразилу недавно је објавио да вакцина спречава 50,4 одсто људи да развију симптоме.

У овом тренутку, нико није објавио податке о ефикасности једне дозе - ове цифре важе само за две дозе, са размаком од 14 дана.

На резултате се гледа с одређеним скептицизмом, јер су објављени преко саопштења, уместо - као што би нормално било случај - у часописима које рецензирају стручњаци.

Без приступа већем броју информација о методима тестирања и подацима који су сакупљени, теже је научницима да дају властиту процену валидности резултата.

Спутњик В

Вакцина Спутњик В названа је по првом вештачком сателиту на свету, легендарном совјетском Спутњику 1, лансираном у ниску орбиту Земље у октобру 1957. године.

Његовог имењака развио је Истраживачки институт за епидемиологију и микробиологију Гамалеја из Москве.

Као и код других, ова вакцина се даје у две дозе и наводно је 91,4 одсто ефикасна после обе - тренутно не постоје јавно доступне информације о ефикасности само једне дозе.

Поново, ови резултати нису објављени у часописима које рецензирају стручњаци и стога можда нису поуздани.

• Земља у којој вакцинација креће од младих - хоће ли успети
• Како је Израел вакцинисао више од милион људи против Ковида-19
• Зашто сам учествовао у тестирању вакцине против Ковида-19

Упркос рапидном скоку броја случајева Ковида-19 у овој земљи, многи Руси на безбедност и ефикасност вакцине гледају са подозрењем, према извештају Вашингтон поста.

У првој недељи почетка масовне вакцинације у децембру, чекаонице клиника биле су наводно полупразне.

У скорије време, руска влада је саопштила да развија нову верзију, Спутњик лајт, као привремено решење за несташицу оригинала.

Ова вакцина ће се давати у једној дози, иако се још не зна колику заштиту ће моћи да пружи.

Смете ли да промените понашање након што примите само једну дозу?

„Понашао бих се као да уопште нисам ни примио вакцину&qуот;, каже Алтман.

„Не бих спустио гард нити радио било шта другачије него пре.&qуот;

Дебора Дан-Волтерс, професорка имунологије са Универзитета у Сарију, једнако је недвосмислена по питању тога како људи треба да се понашају.

„Постоје два разлога за то&qуот;, каже она.

„Први је, нећете бити до краја заштићени. Други, још не постоје докази да ће вас вакцина спречити да се уопште заразите вирусом и проследите га даље.&qуот;

Дан-Волтерс објашњава да је ефикасност вакцина углавном процењивана на основу тога да ли оне спречавају људе да развију симптоме - а не да ли их спречава да се и заразе вирусом.

„А знамо да је могуће имати асимптоматску инфекцију&qуот;, каже она.

Још нема било каквих доказа да једна доза - или чак две - постојећих вакцина спречавају људе да вирус пренесу другима.

Смете ли да прескочите другу дозу?

„Предклинички тестови сигурно су показали да се не стиче довољно имунитета после само једне дозе. И зато су се одлучили за две&qуот;, каже Дан-Волтерс.

Исто тако, током тестирања треће фазе било је више антитела и Т ћелија у крви после две дозе него после једне.

Алберт Бурла, генерални директор Фајзера, објаснио је у децембру да би била „велика грешка&qуот; прескочити другу дозу, зато што она готово удвостручују заштиту коју добијате.

Фајзер и Бионтек су и сами позвали на опрезност због тога што њихови подаци престају после 21. дана и „не постоје подаци који би говорили да се заштита после прве дозе задржава после 21. дана.&qуот;

Могуће је да ће заштита коју људи имају одједном само опасти после те тачке - штавише, то уопште не би било изненађујуће имајући у виду како имуни систем обично функционише.

Поуздану процену колико ће заштита од једне дозе трајати додатно компликује чињеница да све тренутно одобрене вакцине против Ковида-19 користе потпуно нову технологију.

Вакцине Оксфорд-АстраЗенека и Спутњик В укључују модификоване верзије аденовируса - групе која може да се убаци у многе различите врсте ћелија и изазове читав дијапазон болести, као што су респираторне инфекције.

И док оксфордска верзија користи аденовирусе из шимпанзи, руска верзија користи мешавину два људска типа.

Вирус је измењен за вакцине да би био безбедан и да не може да направи копије себе у ћелијама. Може да научи тело да препознаје корона вирус кодирајући инструкције како да пронађе карактеристику на површини, шиљасти протеин.

Иако се аденовируси годинама користе у вакцинама против рака и генској терапији, само су једном раније коришћени да би спречили виралну инфекцију - вакцина против еболе која користи овај метод била је одобрена за употребу у САД у децембру 2019. године.

Верзије Модерне и Фајзера-Бионтека, с друге стране, вероватно су још револуционарније.

Обе садрже безброј минијатурних фрагмената мРНК, који - као и код вакцина заснованих на аденовирусима - кодирају шиљасти протеин са површине Ковида-19.

Оне су једине мРНК вакцине које су икад одобрене за употребу на људима.

Без других мРНК вакцина са којима би могле да се упореде, свет се налази на неистраженој територији.

Постоје многе непознанице, као што је да ли ће оне радити једнако добро на људима различитог етничког порекла и колико ће дуго њихов имунитет потрајати, каже Роналд Корли, професор микробиологије са Бостонског универзитета, у интервјуу за универзитетски часопис.

Верзија Коронавака уместо тога користи деактивиране честице коронавируса.

Овај метод је мање необичан - концепт коришћења мртвих патогена користи се још од краја 19. века.

Међутим, није ништа мање нејасно колико ће тај имунитет потрајати, будући да ниједна вакцина направљена од овог члана породице вируса није била одобрена пре пандемије.

Треба времена да се стекне имунитет

Коначно, Дан-Волтерс жели да истакне да је потребно време да се стекне имунитет - тако да невезано за то да ли једна доза било које од вакцина против Ковида-19 може у коначном исходу да пружи некакву заштиту, првих неколико недеља нећете је имати више него кад сте почињали.

„Постоји део имуног система који зовемо урођени имунитет, који реагује одмах&qуот;, каже Дан-Волтерс.

То укључује физичке баријере инфекцији, као што је ваша кожа, као и одређене типове белих крвних зрнаца и хемијских сигнала.

Али ова експерткиња објашњава да то уопштено гледано не може само од себе да спречи болест - и на урођени имунитет не утичу вакцине.

„Зато вам је потребан и адаптивни имунитет. Али проблем са адаптивним имунитетом је тај да се, као што му име говори, адаптира на индивидуалне изазове патогена.&qуот;

Да би вакцине имале било каквог ефекта, оне морају да подстакну тело да прави више имуних ћелија - од којих неке онда крену да производе антитела.

„А за то треба времена&qуот;, каже Дан-Волтерс.

И док је глобално давање нових вакцина можда узбудљиво, чини се да ће већина нас морати да сачека још мало пре него што настави са нормалним животом.

• ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
• МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
• КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.21.2021)