Два контрабаса и један пас: Владимир Кецмановић поводом додељивања "Нинове" награде Светиславу Басари
Вечерње новости 29.01.2021 | В.Н.
ЧУДНИ су лауреати дрвеног критичара Панчића и његове четири оморике. Људи кажу шта мисле о трагикомичном жирију и припадајућим му малоумним критеријумима, а ови што их изаберу почну да куробецају, као да су им криви они који су на лакрдију скренули пажњу, а не они који су их својим избором у ту лакрдију увалили.
Али, хајде кад је у питању прошлогодишњи лауреат - он са социјалном, и не само социјалном интелигенцијом, никада није био најинтимнији. Но, ето ти шта се деси кад је човек свестан да није награђен за књигу - коју је, судећи по оним стилски недорађеним фрагментима у којима се песникињи из лектире приписује љубав према аналном сексу, скарабуџио левом ногом - него за највећу бламажу коју је себи приуштио у досадашњем јавном животу. А није да је мањкало бламажа
