ДРИ: Више од 74 одсто локалних самоуправа у Србији није донело стратегију руралног развоја

 Руралне области у Србији имају броје проблеме попут старачких газдинства и застареле пољопривредне механизације, а истовремено више од 74 одсто локалних самоуправа није донело ни стратегију руралног развоја, показао је Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Подстицаји мерама руралног развоја" Државне ревизорске институције (ДРИ).

У извештају који је представљен данас, наведено је да, иако је Србија од 2017. до 2019. године издвојила најмање 26 милијарди динара за подстицаје мерама руралног развоја, "није могуће оценити степен остварења циљева политике руралног развоја, зато што планска акта нису благовремено донета и не садрже очекиване резултате појединих мера".

"Министарство пољопривреде, приликом планирања средстава за подстицаје, није полазило од смерница предвиђених Стратегијом пољопривреде и руралног развоја, већ се прилагођавало захтевима за подстицаје кроз честе измене Уредби и преносило средства са мање тражених подстицаја на оне подстицаје који су у одређеној години показали тренд раста, како би задовољио све пристигле захтеве, што је довело до отежаног спровођења политике руралног развоја", наведено је у извештају.

Како је подсетио председник ДРИ Душко Пејовић, према подацима Републичког завода за статистику, у 2018. просечна старост носилаца газдинства у Србији била је 61 година, док је 2012. годину просечна старост носилаца газдинства била две године мање.

Указао је и да је Стратегијом пољопривреде и руралног развоја било планирано повећање учешћа носилаца пољопривредних газдинстава старости до 35 година тако да у укупном броју пољопривредника, носилаца газдинства, достигне 20 одсто, али је заправо дошло до смањења њиховог учешћа са 4,6 одсто у 2012. на 3,1 одсто у 2018. години.

"У Србији се пољопривредна механизација сматра застарелом, јер је више од 80 пољопривредних машина старија више од 20 година", додао је Пејовић.

У извештају ДРИ се подсећа да и поред тога што је последњих година усвојен велики број докумената, стратегија, закона, као и подзаконских аката, који регулишу област руралног развоја, стање у области руралног развоја још увек није задовољавајуће.

"Национални програм руралног развоја, као један од кључних документа за реализацију циљева политике руралног развоја, није благовремено донет и не садржи јасно дефинисане индикаторе за мерење очекиваног резултата", оценио је ДРИ у Извештају.

Према оцени ДРИ, Министарство пољопривреде није у довољној мери пратило ефекте мера подстицаја руралног развоја, није пратило реализацију Стратегије и није је усклађивало са реалним потребама у области пољопривреде и руралног развоја, што, наглашено је, ствара ризик од неефективности спровођења политике руралног развоја.

Министарство пољопривреде, наведено је у извештају, не води ни Регистар подстицаја, у коме би требало да буду јавно доступни подаци о врсти и висини остварених подстицаја по кориснику подстицаја, а такође често мења обим подстицаја, критеријуме за остваривање права на подстицаје, што је довело до изостанка потпуног ефеката реализованих мера.

Такође, Министарство пољопривреде спроводи контролу на лицу места искључиво по налозима Управе за аграрна плаћања, уместо на бази процене ризика, јер не врши увид у евиденцију корисника подстицаја, што ствара ризик од ненаменског коришћења подстицајних средстава.

Извештај ДРИ је показао и да Министарство пољопривреде не извештава адекватно о ефектима реализације мера подстицаја руралног развоја, јер у "Зеленој књизи" објављује само податке по програмима мера руралног развоја које реализује Управа.

"Овакав начин мерења ефеката има за последицу да реализована средства у износу од најмање 1,8 милијарди динара у периоду 2017-2019. године нису обухваћена извештавањем", навели су из ДРИ.

Због тога је ДРИ поред осталог препоручила Министарству пољопривреде да обезбеди планска документа којима ће се по годинама утврдити мере и друге активности, као и очекиване резултате, облике и врсте намене и обим појединих мера подстицаја руралном развоју.

Такође, приликом планирања средстава требало би да полази од смерница предвиђених Стратегијом пољопривреде и руралног развоја, као и да обезбеди јавно доступну евиденцију о врсти и висини остварених подстицаја по кориснику подстицаја, те да обезбеди свеобухватно извештавање о ефектима реализованих мера руралног развоја.

У ДРИ сматрају да је нужно да Министарство обезбеди и јавно доступну евиденцију у коју су уписани подаци о врсти и висини остварених подстицаја по кориснику подстицаја, што смањује ризик од нетранспарентног трошења финансијских средстава.

Министарство би требало да обезбеди континуирано праћење реализације Стратегије пољопривреде и руралног развоја и усклађује је са реалним потребама у области руралног развоја, као и да припрема план инспекцијског надзора на бази процене ризика.

Управи за аграрна плаћања препоручено је да обезбеди функционалан систем спровођења мера подстицаја руралног развоја кроз објављивање јавних позива и конкурса, обраду захтева у разумним роковима и објављивање ранг листа подносиоца захтева за остваривање права на подстицаје.

Прецизирано је да право на подстицајна средства из буџета Србије, остваре сви корисници који поднесу захтеве без обзира на висину планираних средстава за дату врсту подстицаја у одређеној години, међутим, Управа за аграрна плаћања једним корисницима подстицаја обради захтеве у року краћем од 30 дана, а за друге је неопходно чак више од 500 дана.

У ДРИ су оценил како је нужно да Управа за аграрна плаћања успостави писане процедуре за поступање запослених по захтевима за остваривање права на подстицаје мерама руралног развоја. Тако би се, како је наведено, обезбедило да лица која учествују у поступку обраде и контроле захтева једнообразно тумаче прописане услове које подносиоци захтева морају да испуне, поштују рокове за обраду документације и како би се обезбедило јединствено поступање у истој правној ствари.

(Бета, 02.02.2021)