“Vojin Ćetković je u polumraku video Glogovca kako peva: Sveti bože, pomozi svome rabu Nebojši i učini da Sergej padne godinu…”: Sećanja na Nebojšu Glogovca u novom Nedeljniku

Čarobno popodne u restoranu nekog hotela na starom novosadskom putu. Tu kreće priča Nebojšinog saborca na daskama i kuma u životu. Njih dvojica su, među nama rečeno, oborili i tezu o klasičnim srpskim kumovima. Nebojša i Vojin i dalje razgovaraju. A najveću intimu delili su u garderobi, tom svetom mestu za glumce, gde ulaze i izlaze iz likova, gde opipavaju puls i bivaju potpuno goli, nekada ranjivi, neretko i snažni. Na Fakultetu dramskih umetnosti nije bilo