“Дошао је и с врата ме је питао: Знаш ли ко ће да игра Дражу? Ја. Е, свака част…”
Недељник 04.02.2021 | Александар Ђуричић
сцреенсхот/равна гора Рад и уживање у лику и делу Небојше Глоговца наводили су ме и на неке кључно-интимне моменте: требало је позвати његовог оца, свештеника у пензији, Милована Глоговца.
Ту сам се попео на “орканске висове” и окренуо тај број. Тих неколико сати у дому Глоговаца, у Панчеву, вратило ме је на “фабричка подешавања”. Прва мисао после тог разговора била је: “Каква снага, бога ти пољубим. Причали смо толико сати, а нисам видео сузу, можда једну, малу, мушку, која је склизнула негде.” Говорио је о Небојшином одрастању у Требињу, о тој вечитој мушкој борби између оца и сина, пресељењу у Опово, па у Панчево, о прогону свештеничке
