Nacisti i internet: Rus koji je napravio globalnu fašističku mrežu, a onda „nestao sa lica zemlje“

Glavni fašistički forum na internetu kreirao je čovek poznatiji kao Aleksandar Slavros. Učesnici foruma iz celog sveta maštali su da pređu sa „običnog" terorizma na nuklearnu apokalipsu i robijali su za ubistva i terorizam.

Slavros je pak čudom izbegao optužbe, nestao sa interneta i pritajio se u višespratnici na jugozapadu Moskve. BBC je išao njegovim tragovima.

Maja 2017. godine policija države Florida uhapsila je 18-godišnjeg Devona Artursa. Došao je u prodavnicu u kojoj se prodaje marihuana, mahao pištoljem i pitao jednog kupca: „Zašto da te ne ubijem? Već sam danas nekoga ubio".

Nakon hapšenja, u stanu koji je Arturs iznajmljivao, nađena su dva tela njegovih komšija: prema mišljenju policije, oni su, kao i sam Devon, bili pripadnici neonacističke organizacije Atomwaffen Division (u prevodu sa nemačkog „ Divizija atomskog oružja").

Njeni aktivisti su ispovedali „ezoterični hitlerizam", učili da barataju oružjem i maštali da u SAD aktiviraju atomske bombe kako bi isprovocirali rat između rasa.

• Doktor heroj koji je nadmudrio nacističkog „kasapina iz Liona"
• Ruski vegani zakuvali revoluciju

Zbog pritiska FBI-ja mnogi članovi Atomwaffen Division stupili su u sličnu organizaciju The Base. Detaljnije o njenom lideru, novopečenom stanovniku Petrograda takođe možete da pročitate u materijalu BBC-ja.

Međutim Arturs koji se umorio čekajući početak tog rata dao je sebi ime Halid i proglasio sebe za pristalicu „Islamske države" (organizacija koja je zabranjena u Rusiji).

A komšije je rešio da ubije zato što su „ismevali njegovu novu religiju". Četvrti komšija, osnivača Atomwaffen Division, 21-godišnji Brendon Rasel čiji je nadimak Jedan, u trenutku ubistva nije bio u stanu.

Nakon dva dana uhapšen je zbog posedovanja komponenti za izradu eksplozivnih naprava. Prema verziji istrage, bombe su bile predviđene da dignu u vazduh nuklearne reaktore i sinagoge.

Jedan negira tu optužbu, izjavivši da je detonator, eksplozivna sredstva i dva izotopa on, kao nuklearni fizičar početnik, koristio za eksperimente.

Istina je, da je nešto pre hapšenja mladi naučnik objavio uputstvo za izradu bombe na forumu IronMarch.org („Gvozdenog marš").

Na njemu su razgovarali Devon Arturs (na forumu se zvao „Beli vuk"), Andrej Onešuk („Borovikov") koga je on ubio i stotina neonacista iz celog sveta.

Za nekoliko godina taj forum je iz drugarskog projekta prerastao, prema proceni novine The Sun, u "Fejsbuk za naciste".

Tvorac „Gvozdenog marša", čovek sa ruskim nadimkom Aleksandar Slavros sa ponosom je postavio ovu objavu na glavnu stranu foruma.

Pet ubistava

Aleksandar Slavros bio je i ideolog i propagator Atomwaffen Division. Dizajner, video bloger, podkaster, autor filosofskih eseja i „edukativnih" kratkih priča, stvorio je novu verziju fašizma za milenijalce.

Slavros je sebe otvoreno nazivao fašistom i rasistom. Poslednji moto „Gvozdenog marša" sadržao je reči „Jevreji", „peći" i „rat među rasama".

Nešto pre gašenja foruma 2017. godine administracija „Gvozdenog marša" objavila je saradnju sa devet fašističkih i nacionalističkih organizacija.

Neke su bile zvanično predstavljene na forumu, a drugima je pružio nezavisnu informativnu podršku.

Rasprave o razlikama između fašizma i neonacizma Slavros je prekidao nazivajući ih zamkom koja nameće učesnicima foruma pitanja o „jevrejskoj zaveri".

Na forumu „Gvozdeni marš" veličali su Čarlsa Mensona, Andresa Brejvika, učesnike masakra u Kolumbajnu i druge masovne ubice, zato što su se oni svojim delovanjem, navodno, približili rušenju savremenog sveta.

Učesnici foruma nisu uspeli da unište svet ali na svojoj listi imaju već nekoliko ubistava.

U decembru 2017. godine, sedamnaestogodišnji Nikolas Džampa iz Virdžinije sledbenik Atomwaffen Division upucao je roditelje svoje bivše devojke koji su kritikovali njegove nacističke stavove.

Januara 2019. godine dvadesetogodišnji Sem Vudvord, učesnik pokreta iz Kalifornije, zaklao je poznanika iz škole, geja Blejza Bernštajna. Ubice su dobile velike zatvorske kazne.

Rezultat je: pet ubistava (uključujući dva u Kaliforniji) izvršili su ljudi koji su živeli u različitim delovima SAD.

Komunicirali su međusobno putem interneta i čitali iste knjige. Jedan od najpopularnijih autora je američki neonacista Džejms Mejson koji je predviđao skoru apokalipsu.

Napori Aleksandra Slavrosa na forumu „Gvozdeni marš" nisu bili ništa manje zahtevniji. Prema pravilima foruma, te autore su morali da pročitaju svi novi registrovani članovi foruma.

• Orden Hitlerovog telohranitelja prodat po „rekordnoj ceni"
• Koliko su zaista saglasne Rusija i Srbija

Korisnici foruma i oglasnih tabli na forumima za englesko govorno područje, otkrili su da je sajt Slavros.org, na kome su ranije objavljivani nacionalistički manifesti Slavrosa, registrovan 2011. godine na ime Ališer Muhitdinov.

BBC je našao čoveka sa takvim imenom i popričao sa ljudima koji ga znaju u stvarnom životu, i otkrio gde bi mogao da se nalazi Aleksandar Slavros nakon njegovog skorašnjeg nestanka sa interneta i javnog života.

Dželat Trockog

Godine 2008, student fakulteta psihologije na MGU, Ališer Muhitidinov, objavio je na svom blogu na LiveInternet rezultate testa „Moj odnos prema okruženju".

Autoritarni, agresivni, dominantni, altruistički, opisivalo je njegov test. „Saznao sam za test od Belog Patriote, prokomentarisao je Muhitdinov. U principu, slažem se sa svime."

Stari nadimak Muhitdinova Scilent guy („Ćutljivi momak") nije odgovarao tom opisu.

On je uzeo novi nadimak Alexander Slavros i registrovao se pod njim na sajtovima za englesko govorno područje Tumblir i DeviantArt, na kojima je postavljao plakate koje je sam pravio protiv LGBT populacije, liberala i protiv trockista koje je iz nekog razloga naročito mrzeo.

Na starim fotorgrafijama Slavros pozira sa gumenim pendrekom, bičem i pijukom.

Dve godine za redom, na godišnjicu ubistva Lava Trockog odlazio je na zabačena moskovska gradilišta, gde je uz patetičnu muziku, pomoću pijuka uništavao bistu revolucionara napravljenu od papir mašea.

Video „pogubljenja" postavljao je na internet i pokazivao kolegama na pauzama između predavanja.

On je zatim taj isti video i plakate postavljao na forum „Gvozdenog marša".

Ubrzo nakon što se razočarao u psihologiju, Muhitdinov je pokušao da se prebaci na fakultet političkih nauka na MGU ali je ubrzo bio odbijen.

Pokušao je na sudu da ospori odbijanje, dokazujući da se dogodilo usled birokratske greške. Međutim, sud je presudio da je sve regularno, on jednostavno nije došao na ispit iz istorije.

Naredni pokušaj da stekne visoko obrazovanje Ališer je probao na fakultetu političkih nauka.

Tamo, na predavanjima engleskog jezika, komentarišući izjave iz zapadne štampe, Slavros se pokazao kao polemičar, sećaju se njegove kolege.

Jevgenija, koleginica sa fakulteta kojoj je Ališer pomagao sa engleskim, opisivala ga je kao druželjubivog, eruditu i nenametljivog.

„Kategorički ne podržavam slične stavove ali njegove sam uvek slušala sa interesovanjem, bili su utemeljeni znanjem", priča ona.

• „On voli nas pravoslavce": Kako se Srbija spremala da dočeka Putina
• Medvedev u Beogradu - odnosi Srbije i Rusije

„Tada nije pričao ni o kakvom fašizmu, barem ne javno. Sebe je nazivao metanacistom, priča bivši kolega Slavrosa, koji je zamolio da se njegovo ime ne objavi. On je ipak Ališer Muhitdinov, glatka koža, ne sasvim rusko lice".

„Očigledno da on nije mogao da ima nikakvu vezu sa ruskim nacistima. A Ališera sigurno ne bi primili u ono što amerikanci nazivaju white ethnostate (država samo za belce). On je to odlično razumeo i zato je smislio sopstvenu ideologiju".

Ideologiju metanacionalizma Slavros je osmišljavao upravo na predavanjima, sedeći u zadnjoj klupi okružen radovima ruskih i italijanskih nacionalista.

Probne radove sa postskirptumom „Slava Rusiji, Slava Staljinu" objavljivao je na istom tom sajtu Slavros.org.

„Ja sam polu-Rus"

Muhitdinov je nosio samo crno. „Uglavnom taktički kombinezon sa 15 džepova, kao [publicista Anatolij] Vaserman", opisuje ga kolega sa fakulteta. A ređe poslovno odelo.

Proizvodnja moskovske fabrike „Boljševička" iz patriotskih razloga, seća se Jevgenija.

Na fotografijama sa engleskih foruma Slavros je u vojnom kombinezonu sa balaklavom na glavi.

„Fokusirao se na bezbednost, opreznost, smatrao je da ne sme da se fotografiše bez maske. Iako se mi nismo bavili ničim što je javno zabranjeno", seća se jedan od njegovih bivših kompanjona.

„Kupujem vojnu odeću zato što je ona praktična i iz poštovanja prema mojim precima koji su ratovali", objašnjava Slavros na jednom od foruma.

Ališer Muhitdinov vodi poreklo iz uticajne uzbekistanske porodice: kako su se uverila dva izvora BBC-ja koja imaju pristup bazi ličnih podataka.

Njegov bliski rođak sa očeve strane Nuritdin Muhitdinov uvestvovao je u Staljingradskoj bici, bio je na čelu Uzbekistana u SSSR-u za vreme Hruščova, a kasnije je bio član predsedništva CK KPSS i ambasador SSSR u Siriji.

Ališerovi roditelji su se upoznali 80-tih godina u vreme studiranja na Moskovskom univerzitetu za međunarodne odnose MGMIO. Razveli su se 90-ih.

Majka je radila kao sportski novinar a otac kao biznismen, sponzor MGIMO i predsednik fonda za pomoć migrantima na radu. BBC nije uspeo da se čuje sa njim.

„Ja sam polu-Rus ali čak po Nirberškim zakonima [Zakoni nacistiške Nemačke] ja sam ok", „pravdao se" Slavros na forumu „Gvozdeni marš".

Jedan od prvih korisnika ovog foruma sreo se sa dopisniom BBC-ja u kafeu u centru Moskve. O druženju sa internet fašistom bivši navijački fanatik iz ruske provincije pristao je da priča pod uslovima da ostane anoniman.

Kaže da Muhitdinova nije video od 2017. godine, kao i mnogi zajednički poznanici, gubi mu se trag u nagađanjima gde bi mogao da bude.

Prvog susreta sa Slavrosom sagovornik BBC-ja se seća sa ironijom i ne isključuje da je u to vreme možda bio njegov jedini pristalica.

„Nije me iznenadila njegova azijatska spoljašnjost. Desnica je mnogo više anarhična i postmodernistička nego što se misli. Kada smo se prvi put sreli u Moskvi je bilo više od 30 stepeni. On je došao u toploj, debeloj košulji sa svim zakopčanim dugmićima. Video sam kako mu je loše od vrućine".

Sa nekoliko svojih desničarskih prijatelja, članova bloga, Slavros je išao na kampovanje i igrao društvene igre. A negde između partija igre „Tamnice i zmajevi" on je objavio da hoće da stvori masovni pokret.

Autarkija „čelične omladine"

Krajem 2000-ih Slavros se pojavljivao u štabu ultrakonzervativnog pokreta „Narodni hram" i učestvovao je sa njima na mitinzima protiv gej parade u Moskvi.

„Narodni hram" je uvek bio pravoslavni pokret, smatra direktor centra „Sova" Aleksandar Verhovski.

Iako se pozicionirao kao konstruktivna opozicija vlastima sa konzervativnih stanovišta, za razliku od „nekonstruktivne" opozicije etnonacionalista i liberala".

Maske su pale u decembru 2010. godine. Nakon ubistva navijačkog fanatika Jegora Sviridova nekoliko hiljada nacionalista izašlo je u nekažnjenu akciju protiv „etničkog kriminala" u centru Moskve.

Slavros je za YouTube kanal snimao kako su na policiju bacali delove armature i baklje. A organizacija „Narodni hram" izignorisala je proteste i tokom godina izgubila pristalice.

Nakon događaja na trgu Manjež Slavros je objavio manifest na 100 strana „Pokret ruske „Gvozdene omladine" (PRČM) u kome je pisao:

„Od detinjstva sam znao da sam Rus, osećao sam patriotizam i nacionalizam, kao i interesovanje za politiku. Prošao sam put od komunizma do staljinizma, a na kome je stabilno rastao nacionalizam".

U manifestu je sebe proglasio za „autokratu" i „apsolutnog vladara" PRČM.

Ispod njega na lestvici pokreta nalazili su se „vitezi", „ratnici", „vojvode"... Učesnici pokreta morali su da nose uniformu, „ženski odred" rusku kragnu i suknje do poda.

Njihov dizajn na molbu Slavrosa napravio je meksički umetnik sa nadimkom acfierro, sam „autark" je nacrtao simbole i zastave.

„Rat je za muškarce isto što i majčinstvo za žene", citirao je on Benita Musolinija. A u kasnijim radovima koje je pisao na engleskom više se pozivao na Adolfa Hitlera.

Radu koji se odnosio na ideologiju Slavros je shvatao veoma ozbiljno, pričaju njegovi poznanici.

„Poslao mi je šablone za stikere PRČM, zamoli me da ih odštampam i podelim po gradu, priča bivši učesnik „Gvozdenog marša". Na stikerima nije bilo ničeg što je zabranjeno ali je dizajn bio provokativan i odbili su da ih štampaju u štampariji. Tada je on sam odštampao stikere i poslao mi ih je poštom".

Iako odlomke iz njegovog manifesta kao i ranije citiraju u nacionalističkim organizacijama na platformi „VKontakt", za većinu ruskih ultradesničara Slavros je ostao gotovo nepoznata i nepopularna figura.

„Ledeni breg moderne"

Na poslednjoj stranici svog manifesta PRČM Slavros zahvaljuje na pomoći britancu Bendžaminu Noelsu. Kako je BBC otkrio pravo ime tog stanovnika grada Svonsi je Ben Rejmond.

On je 2013. godine osnovao nacionalističku grupu „Nacionalna akcija" (National Action), koja je sada zabranjena u Velikoj Britaniji. 11 njenih pripadnika je osuđeno za ekstremizam, a četvorici se sudi.

Bivši pripadnici takođe su osuđeni na osnovu zakona o borbi sa terorizmom. Kad je dopisnik BBC-ja Danijel Senford prišao Rejmondovoj kući sa kamerom, ovaj ga je grubo oterao i pobegao unutra, odbivši da odgovara na pitanja.

Kao i njihovi američki „atomski" drugari pripadnici National Actional sprovodili su u šumama kurseve za samoodbranu i rukovanje oružjem.

Instruktori su bili predstavnici međunarodnog projekta ruskog borca mešovitih borilačkih veština Denisa Nikitina (Kapustina) koji je učestvovao u nacionalističkim akcijama po celoj Evropi.

Ben Rejmonds, tj. Bendžamin Nouels je jedan od prvobitnih administratora „Gvozdenog marša" koji se registrovao na forumu pod brojem sedam (Slavros je bio pod brojem jedan).

Forum isprva nije bio toliko fašistički, kaže za BBC bivši član „Gvozdenog marša":

„Glavna ideja bila je da se preokrene kulturu političke korektnosti. Bilo je to utočište za ljude koji nisu mogli da govore na drugom mestu".

U prvim godinama foruma Aleksandar [Slavros] nije zabranjivao ljude sa drugačijim idejama. Sam se interesovao za njih.

U 2014. godini, na poziv jednog od učesnika foruma, Slavros je posetio Petrograd na susretu „integralnih tradicionalista". „Iritantna filozofsko - teološka tema po principu okruglog stola, <...> bilo je autistično", napisao je kasnije.

Susret je organizovao „skoro pa religiozni mistični moskovsko-petrogradsko-novosibirski kružok" bez jasne organizacione strukture, priča poznanik Slavrosa: U tome su učestvovali predstavnici nekih struja tradicionalnog islama sa Kavkaza.

Bili su povezani sa drugim strujama, naginjali su ka desnici i interesovali su ih razni Platoni i Dugini. Tamo su bili i nju ejdž hipiji, koji su kao bili „orijentisani na drugu stranu. Bilo je hakera koji su pričali o sajber panku. A Slavros je bio u njihovoj pozadini".

Jedan od organizatora skupa petrogradskih tradicionalista Pavel Bojcov, rekao je za BBC da su na njemu prisustvovali predstavnici različitih pokreta - od pravoslavnih do Hare Krišna.

Gost iz Moskve ponašao se skromno. Bojcov se sećao samo njegovog „dobrog lica". „Za mene je to tragična figura", nastavlja Bojcov.

„U teškim vremenima ruski patrioti često udaraju po radikalizmu. Ali to nije rešenje za situaciju. To je politički eskapizam koji nasleđuje odlike ruskog sektaštva."

Sam Bojcov fašizam i nacizam naziva „ledenim bregovima moderne u okeanu postmoderne koji se otapa", a Slavros i njegovi sledbenici su „žrtve mračnog međunarodnog kulta", pomoću koga „mlade ruske momke" nagone u redove „pseudopolitičke subkulture".

„Crvena tableta"

Sledeća stanica Slavrosa bila je Finska, gde ga je pozvao član „Gvozdenog marša", Kombat Unit koji je sebe nazvao „šaman u čizmama". „[Šamanizam] je kad se najedeš pečuraka i nakon toga odlaziš u šumu da udaraš u bubnjeve i prizivaš duhove", objašnjava Slavrosov poznanik.

Sudeći prema pisanjima na forumu tokom tih dana Slavros i Kombat Unit su uzimali MDMA, LSD, marihuanu i opijate. Prvog dana Slavros je povraćao i vrtelo mu se u glavi.

„Test nije bio tako dug, direktno sam u ve-ce šolju ne više od tri minuta", pisao je on.

Kombat Unit je naveo drugačiju verziju događaja: „Polovinu vremena Slavros nije shvatao šta se dešava i često je gubio svest."

Nekoliko godina kasnije, Finac se pridružio nacionalsocijalističkom Severnom pokretu otpora i završio sa „šamanizmom", ako je verovati njegovim izjavama na forumu.

Takva publika bila je okosnica „Gvozdenog marša" u prvim godinama njegovog postojanja, kaže Slavrosov prijatelj.

Istovremeno, Ališer Muhitdinov je pokušao da održi predavanje o krizi liberalne ideologije u Evropi na Fakultetu političkih nauka na MGIMO: okačio je to baveštenje na oglasnu tablu i zakazao sastanak na platformi „VKontakt".

Naziv sastanka je redpilltime, „Vreme za crvenu pilulu", gde asocira na film Matriks i meme koji zapadna ultradesnica često koristi kao simbol „svesti" i „prihvatanja" novih fašističkih pogleda.

Predavanje se nije održalo „zbog administrativnih pitanja koja su se pojavila", kasnije je objasnio Muhitdinov. Ubrzo su ga izbacili sa MGIMO.

„Jedino sa čime je imao problem je francuski jezik", kaže Jevgenija. Jezik zemlje, koja je svetu dala toliko levih filozofa i socijalista, Slavros nikad nije savladao.

Slavros bez maske

Dana 14. februara 2015. godine na Dan zaljubljenih, na kanadski aerodrom Galifaks sletela je američka državljanka iz države Ilinois i aktivna učesnica foruma „Gvozdeni marš" Linzi Suvanarat.

Sa dva lokalna saučesnika planirala je da organizuje pucnjavu u lokalnom tržnom centar. Policija je uspela da ih zadrži, a tokom pritvora jedan od saučesnika Suvanarat izvršio je samoubistvo. Ona izdržava doživotnu kaznu.

Poslednji postovi koje je Linzi Suvanarat ostavila na forumu ispunjeni su mržnjom prema Aleksandru Slavrosu, koga je nazivala bivšim momkom.

Sudeći po tim postovima Slavros i Suvanarat se nikada nisu sreli ali su komunicirali preko Skajpa. Zatim joj je Slavros navodno rekao da ima drugu devojku.

U znak osvete, Suvanarat je na forumima objavila fotografiju navodne Slavrosove devojke i posebno je objavila njegovu sliku bez maske uz sarkastične komentare.

Poznanici Ališera Muhitdinova su rekli za BBC da su ga prepoznali na tim fotografijama. Navodna Slavrosova devojka iz Moskve odbila je da odgovara na pitanja.

Konspiracija je bila okončana. Međutim, Slavrosa to nije poremetilo: na godišnjicu stvaranja foruma on je u Moskvi organizovao „šetnju „Gvozdenog marša".

Sam administrator i nekoliko učesnika marširali su ulicama sa zastavama foruma, fotografisali su se, istina sa maskama, ulazili u pab i vraćali se na ulice i nastavljali u krugu, priča svedok događaja.

Fotografiju i snimak iz šetnje Slavros je postavio na forum:

„Doneo sam nalepnice, maske, zastave, tri drvena jarbola koje smo uglavnom koristili kao štapove skrećući pažnju svih u našoj okolini. Ja sam izigravao Gandalfa [čarobnjaka iz „Gospodara prstenova"]: „Nećeš proći!" . U nekom trenutku smo ih koristili kao koplja, izigravajući 300 Spartanaca i nismo davali ljudima da uđu u vagon metroa".

U „Opsadi"

Iste te 2015.godine Slavros je otkrio knjigu „Opsada" američkog neonaciste Džejmsa Mejsona.

Kao petnaestogodišnjak lutajući po različitim neonacističkim organizacijama, lično poznajući članove sekte „Porodica" Čarlsa Mensona, osuđen za zavođenje maloletnice, Mejson je izveo formulu: što je bliža smrt savremenog sveta, to je bolje za naciste.

Slavros je Mejsonu posvetio seriju podkasta. „Knjige kao što je „Moja borba" [Adolfa Hitlera] prodaju same sebe, nema potrebe da se o njima mnogo priča.

„Opsada" Mejsona je ostala zapostavljena dosta dugo", objavljivao je on na skoro idealnom engleskom. Nekoliko sati je Slavros nabrajao „vrline" knjige.

Tvorac foruma „Gvozdenog marša" pretvorio je delo „Opsada", koje je napisano još pre nego što se on rodio, u internet fenomen, smatraju istražitelji američkog Južnog centra za borbu protiv siromaštva (SPLC nevladina organizacija koja se bori protiv diskriminacije siromašnih, krajnja desnica).

Prema njihovim proračunima od 2016. godine do 2017. broj spominjanja knjige na forumu porastao je sa 200 na 800. "Opsada" je više puta citirana na sajtu Atomwaffen Division i postala je priručnik za učesnike pokreta.

Nadahnut idejama Mejsona, Slavros je objavio na internetu nekoliko zbirki eseja koji oslikavaju iste poglede na svet. U jednom od njih "Nulta tolerancija" Hitler i Mejson su citirani 42 puta na 110 stranica.

Na forumu „Gvozdeni marš" Slavros se hvalio da je Mejson, koji očigledno ne koristi internet, veoma cenio njegov rad. On se potrudio da sve, od unutrašnjeg izgleda knjige pa do ilustracija, bude u skladu sa standardima solidnog izdanja.

Njegove publikacije otišle su van granica foruma: redovno ih objavljuju na anonimnim imidž bordovima i na forumima sa fašističkom tematikom.

A na forumu Fascist Forge („Fašistička kovačnica"), prethodnik „Gvozdenog marša", nalazi se cela sekcija posvećena Slavrosu.

Nestanak

Svoj poslednji post na forumu Slavros je objavio 20.novembra 2017. godine, prema rezultatima testa jednog od korisnika „znanje o fašizmu". Nakon nekoliko dana forum „Gvozdeni marš" je zauvek izbrisan.

Zajedno sa njim i internet časopis Rope culture („Kultura konopca"), koji je Slavros zajedno sa istomišljenicima izdavao.

Sajt i forum su se nalazili na različitim hostinzima, malo je verovatno da su istovremeno uništeni spolja. Izgleda kao da je prekidač pritisao sam Slavros. Ali zašto?

Američki ultradesni haker i internet trol, Endrju Auernhajmer, poznatiji kao weew, je na osnovu svežih podataka razgovarao o nestanaku „Gvozdenog marša" u svom podkastu sa jednim od administratora foruma, Kanađaninom pod nadimkom Zeiger (sada se traga za njim).

Auernhajmer je pretpostavio da je Slavros nestao pod pritiskom ruskih vlasti, a kojoj je na njega ukazala „svetski zakulisna zajednica".

Zeiger se složio sa tom teorijom: prema njegovim rečima, svega nekoliko dana pre gašenja foruma Slavros nam je slao planove razvoja "Čeličnog marša".

Među ultradesničarima sa engleskog govornog područja pojavile su se teorije o hapšenju, pa čak i ubistvu Slavrosa. Glavna platforma za njihovu komunikaciju bila je Discord, predviđena za onlajn igrice.

Postovi sa te platforme čuvaju se na serverima korisnika na koji može da se pristupi samo ako dobijete poziv.

Međutim, hakeri su naučili da provaljuju u te servere i od 2015. godine objavljuju prepiske fašista sa interneta na sajtu Unicorn Riot („Pobuna jednoroga").

„Atomwaffen Division su okupirali satanisti, National Action je uništen od strane špijuna tajnih službi i sada je proglašen lov na aktiviste pokreta, a Slavrosa je vreovatno ubio FSB (državna služba bezbednosti)" objavio je korisnik pod imenom The Eternal Armenina („Večni Jermenin").

„Ja sam bio učesnik "Gvozdenog marša" do trenutka kada je Slavros razljutio FSB sakupljanjem sredstava za „Azov" [ukrajinski bataljon]. Cilj foruma je bio da se šire informacije i on je bio uspešan u tome. Ja ne bih bio ovde da nije ovih veličanstvenih gadova", pisao je drugi anonimni korisnik.

Iako je na forumu postojala struja posvećena „Azovu", BBC nije našao ništa što potvrđuje da je Slavros sakupljao sredstva za bataljon. Sekretar za štampu „Azova" nije odgovorio na pitanja.

Drugi razlog zbog koga je ugašen "Gvozdeni marša", mogao bi da bude hakerski napad. U novembru 2019. godine sa mreže su iscureli podaci sa 1200 naloga foruma koji je zatvoren, aliasi, mejlovi, pasvordi, postovi i privatne poruke.

Američki sajt „Jevrejski radnik" pretvorio je curenje informacija u bazu podataka sa mogućnošću pretrage.

Islednici iz celog sveta počeli su da otkrivaju identitet korisnika, a internet trolovi da ih ubacuju na sve moguće jevrejske mejling liste. Servis Airbnb, koji se bavi iznajmljivanjem stanova po celom svetu, objavio je da je blokirao 60 korisnika, čiji su se mejlovi takođe koristili za registraciju na forumu „Gvozdeni marša".

Slavrosu verovatno neće biti potreban ovaj servis uskoro. Na jednom od foruma weew je sugerisao da njegov kolega živi u domovini svojih predaka, u Taškentu.

Ali, kako je objasnio BBC, Alisher Muhitdinov kao i pre živi na jugozapadu Moskve u trosobnom stanu koji je nasledio od majke (ona sama živi van grada).

Istražni organi ga ne traže, iako je 2017. godine na vrhuncu popularnosti foruma „Gvozdeni marš", rusko pravosuđe podnelo stotinjak kazni na osnovu člana o odobravanju terorizma, a ta brojka raste iz godine u godinu.

Muhitdinov koristi mobilni i javlja se na njega. Međutim, sa BBC-jem nije želeo da razgovara.

Prvi put je odgovorio samo „da" kada su mu se obratili sa „Ališer?", a na ponovni poziv ćutao je oko deset sekundi. Slavros nije odgovorio ni na zaštićenoj platformi za dopisivanje Signal, na kojoj jedino ima nalog.

Jednom priliko govorio je svojoj koleginici sa fakulteta Jevgeniji da hoće da se bavi prevođenjem filmova i serija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.04.2021)