Ђинђићев човек
Данас 12.03.2021 | Пише: Александра Јевтић
Прилазила сам свом студентском стану у Дринчићевој улици, позвала ме колегиница са којом сам била у посластичарници десетак минута раније.
Након тога не знам да ли сам позвала мајку или она мене, по уласку у стан звао ме отац, знао је, јавили су страни медији, прећутао је, празно сам гледала у телевизор и нисам могла да контролишем сузе, брат ми је послао поруку. То није оно чега се сећам. Сећам се ренесансног ствараоца чији је човек окренуо леђа прошлости и био загледан у будућност. Тај његов човек је живео у средини испуњеној очајем, мрзовољом и некрофилијом. Био је окружен затвореношћу, страхом
