Đinđićev čovek
Danas 12.03.2021 | Piše: Aleksandra Jevtić
Prilazila sam svom studentskom stanu u Drinčićevoj ulici, pozvala me koleginica sa kojom sam bila u poslastičarnici desetak minuta ranije.
Nakon toga ne znam da li sam pozvala majku ili ona mene, po ulasku u stan zvao me otac, znao je, javili su strani mediji, prećutao je, prazno sam gledala u televizor i nisam mogla da kontrolišem suze, brat mi je poslao poruku. To nije ono čega se sećam. Sećam se renesansnog stvaraoca čiji je čovek okrenuo leđa prošlosti i bio zagledan u budućnost. Taj njegov čovek je živeo u sredini ispunjenoj očajem, mrzovoljom i nekrofilijom. Bio je okružen zatvorenošću, strahom
