Драгољуб Ђуричић, музика и Србија: Одлазак бубњара чији је „универзални језик био ритам“

Драгољуб Ђуричић, познати музичар чији су ударци палица у добош и чинеле одзвањали су песмама бројних југословенских рок група, али и улицама градова у Србији током протеста деведесетих против режима Слободана Милошевића, преминуо је од последица корона вируса, преносе медији.

Ђуричић је пребачен у болницу „Драгиша Мишовић&qуот; 24. фебруар, где је и преминуо у 69. години.

Остаће упамћен као пасионирани, професионални бубњар који је свирао у групама Леб и сол, Кербер, Ју групи, наступао са Здравком Чолићем и Ђорђем Балашевићем, као и многим другим уметницима.

Није се либио да палице искористи и као оруђе на протестима, па је ударао бубњеве на демонстрацијама против Милошевића 1996. и 1997. године и митинзима пред изборе 2000, на којима је дугогодишњи председник Србије и Југославије изгубио власт.

• Сахрањен Ђорђе Балашевић - Панонски морнар који је „песмом спасавао свет&qуот;
• Преминуо Миша Алексић, басиста Рибље чорбе и аутор песме „Амстердам“
• Преминуо глумац Борис Комненић

Од бубњара су се путем друштвених мрежа опростиле колеге, пријатељи и фанови.

хттпс://твиттер.цом/бабамандрак/статус/1371459438251540481

хттпс://твиттер.цом/Алајелеповајсв/статус/1371474376932134915

хттпс://твиттер.цом/правна93/статус/1371489021373857794

Музичка каријера

Ђуричић је рођен 10. фебруара 1953. године на Цетињу у Црној Гори.

Музичку каријеру започео је током 1970-тих у Херцег Новом где је са школским друговима основао групу Тхе Енд, а затим Круне и Веритас.

Пре него што се озбиљно отиснуо у музичке воде, окушао се и као голман у ватерполу.

У Београд се доселио 1975. и убрзо потом прикључио групи Рибели, која је на концертима широм Југославије пратила познате поп и рок певаче и певачице - Кемала Монтена, Арсена Дедића, Душана Прелевића, Бисеру Велетанлић, Габи Новак и друге.

Каријеру је наставио са групом Мама Коко у којој је био и Дадо Топић.

Група је 1978. године пратила поп певача Здравка Чолића на турнеји Путујући земљотрес.

Тада је Здравко Чолић први пут одржао концерт пред пуним стадионом Црвене Звезде у Београду, да би то поново учинио 2001. и 2007. године, такође са Ђуричићем на бубњевима.

Ћуричића су потом позвали да се придружи Ју групи, са којом је снимио албум „Само напред..!&qуот;, а затим се прикључио скопском рок саставу Леб и сол.

Са македонском групом је свирао неколико година, снимио три студијска и два уживо албума и доста путовао, наступајући широм земље и у иностранству.

Нишком рок саставу - Кербер, придружио се средином осамдесетих, са којим је такође снимио три студијска албума.

• Бајага за ББЦ: За кога пева „Моје другове“, али и о политици у Србији, поезији и првом искислом концерту
• „Светски дан Здравка Чолића&qуот;: Певач слави 68. рођендан
• Шабан Шаулић: Када жанр није битан

Сарађивао је и са недавно преминулим кантаутором Ђорђем Балашевићем, музичарем Лазом Ристовским и великим бројем других уметника.

„Мислим да не постоји ни један већи музичар са којим се ја нисам попео на бину и то ми испуњава срце&qуот;, рекао је Ђуричић за лист Данас.

Говорио је да га је „рокенрол потпуно опио&qуот; и да је „то једна филозофија живљења&qуот;, што му је „омогућило да оствари апсолутну слободу и да се усредсреди на сву његову бунтовност&qуот;.

„Мислим да је рокенрол једна од највећих и најбољих измишљотина човечанства. Рокенрол је слобода, бунтовност, а тога је помањкало у 21. веку.&qуот;

Оставио је значајан траг и у соло бубњарској каријери свирајући разне музичке жанрове, као и са саставом Друмс Цомпани који је предводио.

Учествовао је у снимању више од 70 албума и одсвирао више од 6.000 концерата.

Радио је и музику за филмове и позоришне представе, а компоновао је музику за балет Др. Џекил и Мр. Хајд у Народном позоришту у Београду.

Био је члан Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије и држао школу бубњева у Београду.

Политички ангажман

Ђуричић је током демонстрација 1996. и 1997. био један од добошара који су пратили колоне на улицама Београда.

„Желео сам да свирам слободно, а свирао сам оно што народ хода&qуот;, говорио је буњар о његовом учешћу у протестима.

Ћуричић је био члан савета Г17 плус док су били невладина организација и активно је учествовао у кампањи Демократске опозиције Србије (ДОС) пред изборе за председника Савезне републике Југославије септембра 2000, који су претходили демонстрацијама 5. октобра.

После промене власти, „никада више&qуот; се, како је говорио, није ангажовао на политичким митинзима.

Међутим у једном од последњих интервјуа које је дао за портал Нова.рс прошле године, није искључио могућност промене такве одлуке.

„Бубњари Београда су одавно постали симбол промјена и дио новије српске историје, па… ко зна, можда се ближи дан да опет узмем добош у руке, видећемо како ће се ствари развијати.

„Ко зна…&qуот;

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.15.2021)