BBC vesti na srpskom

Kulturna baština, Balkan i Evropa: Od sedam najugroženijih evropskih lokaliteta, tri su na Balkanu

Zgrada Glavne pošte u Skoplju, manastir Visoki Dečani na Kosovu i zagrebački kompleks groblja Mirogoj u Hrvatskoj svrstani su među najugroženije lokalitete kulturne baštine u Evropi.

BBC News pre 20 dana  |  Slobodan Maričić i Nataša
Skoplje, Dečani, Mirogoj
BBC/Cristina Arias/Getty images
Zgrada pošte u Skoplju, Visoki Dečani i Mirogoj - svi iz različitih vekova u različitim državama zbog različitih razloga našli su se na istoj listi

Šta povezuje Glavnu poštu u Skoplju, manastir Visoke Dečane na Kosovu i zagrebački kompleks groblja Mirogoj osim činjenice da su nekad bili deo iste države - Jugoslavije?

Svi oni našli su se na listi sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi koju svake godine sastavlja nevladina organizacija za očuvanje kulturne baštine Evropa nostra.

Prošle godine, na ovom spisku bile su Beogradska tvrđava zbog izgradnje gondole, kao i zgrada albanskog Narodnog pozorišta u Tirani koja je demolirana.

„To najpre govori o izuzetnoj vrednosti i raznovrsnosti kulturne baštine na prostoru Balkana koja predstavlja važan deo zajedničke kulturne baštine čitave Evrope.

„Ali govori i o različitim vidovima ugroženosti - od prirodnih nepogoda, nedostatka materijalnih sredstava za obnovu do nerešenih situacija nastalih posle ratova i konflikata", kaže za BBC na srpskom Sneška Kvadvlih-Mihailović, generalna sekretarka Evropa nostre.

Govori i o interesovanju Evrope za kulturu i istoriju Balkana i želji da se doprinese očuvanju ugrožene baštine, dodaje u pisanom odgovoru.

Osim balkanskih lokalitet na listi koja predstavlja „važno svedočenje (evropske) zajedničke prošlosti, sećanja i identiteta" našle su se i austrijska Ahenze železnica stara 133 godina, pet grčkih ostrva u Egejskom moru, renesansni vrt Đusti u Veroni i crkva u steni San Huan u Kantabriji u Španiji.

Šta za lokalitete znači što su na listi?

Ovi lokaliteti dobijaju mogućnost da se prijave za donaciju od 10.000 evra koju obezbeđuje dugogodišnji partner Evropa nostre - Institut Evropske investicione banke.

„To je glas kolektivne savesti i solidarnosti svih stručnjaka i građana koji su posvećeni evropskoj kulturnoj baštini i evropskim vrednostima: ekološkim, estetskim i etičkim.

„Pozivamo sve, kako odgovornih institucija, tako i ljude da se udruže kako bi pronašli rešenja za prevazilaženje opasnosti koje ugrožavaju te spomenike kulture", navodi Sneška Kvadvlih-Mihailović.

Šta su problemi?

Visoki Dečani su jedan od najpoznatijih manastira Srpske pravoslavne crkve i jedan od najbolje očuvanih srednjevekovnih spomenika Evrope.

Manastir je izgrađen u prvoj polovini 14. veka, a zadužbina je kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana.

„Jedinstven spoj elemenata istočnih i zapadnih umetničkih izraza, enciklopedijski kolaž fresaka u srpsko-vizantijskom stilu, kao i spoj romaničko-gotičke arhitekture i skulpturalne dekoracije, Dečane čine jednim od najistaknutijih primera kulturno-istorijske celine svoje epohe", navode iz Evropa nostre.

Manastir je u kontinuitetu naseljen gotovo sedam vekova, a i danas u njemu živi zajednica od 25 monaha.

Dečani su 2004. upisani na Uneskovu listu svetske baštine, a dve godine kasnije i na listu ugrožene svetske baštine.

Pored njega na toj listi su i Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Od kraja devedesetih, kada je došlo do sukoba između jugoslovenske vojske i Oslobodilačke vojske Kosova, Dečani su pod zaštitom KFOR mirovnih jedinica.

Međutim, i pored toga su četiri puta bili na meti napada ekstremista.

Visoki Dečani
BBC
Dečani su 2004. upisani na Uneskovu listu svetske baštine, a dve godine kasnije i na listu ugrožene svetske baštine.

Problema ima i zbog rizika od izgradnje urbanih objekata i puteva u okolini, kao i opasnosti od oduzimanja manastirske zemlje.

„Ovo je jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina nalazi pod snažnom vojnom zaštitom", navode iz Savetodavnog odbora, koji je sastavio listu.

Odbor čine međunarodni stručnjaci iz istorije, arheologije, arhitekture, konzervacije, projektnog planiranja i finansija.

Kako navode, tužno je da su Dečani, njegovo nasleđe i monaška zajednica „svojevrsni taoci nerešenog statusa Kosova".

Mirogoj

Jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija Zagreba je groblje Mirogoj.

Delo je austrougarskog arhitekte Hermana Bolea, a kompleks groblja čine i park, kao i umetnička galerija, puna statua i spomenika.

Smatraju ga i jednim od najvećih i najvrednijih spomenika zagrebačke arhitekture 19. veka, ali i mestom koje ima i veliki društveni značaj.

Mirogoj je osnovan davne 1876. godine, postavši prvo groblje koje nije bilo u vlasništvu crkve, već grada Zagreba.

Mirogoj Zagreb
Cristina Arias/Cover/Getty Images

Na Mirogoju su sahranjivani ljudi svih veroispovesti - katolika, pravoslavaca, muslimana, protestanata.

Izgradnja je trajala do 1929, a groblje je zamišljeno kao otvoren prostor okružen arkadama, po uzoru na italijanska i srednjeevropska groblja.

Zagreb je u martu 2020. godine pogodio snažan zemljotres jačine 5,5 stepeni Rihtera, koji je izazvao veliku štetu širom grada.

Tada je znatno oštećen i Mirogoj.

Zidovi su popucali, podovi su oštećeni, a mnogi arhitektonski i dekorativni elementi su urušeni.

„Dodatnu štetu načinile su obilne padavine, a usled epidemije Kovida-19, nije bilo uslova da se organizuje postupak procene štete i konzervacije", navode iz Evropa Nostre.

Savetodavni odbor je ocenio da je hrvatsko Ministarstvo kulture „napravilo prvi i najznačajniji korak u zaštiti ovog lokaliteta", ali da je za obnovu Mirogoja „neophodna i solidarnost međunarodne zajednice".

Na Mirogoju su sahranjeni brojni velikani, poput pisca Miroslava Krleže, pesnika Tina Ujevića, kao i košarkaša Krešimira Ćosića i Dražena Petrovića.

Nedavno je tamo sahranjen i Milan Bandić, dugogodišnji gradonačelnik Zagreba.

Glavna pošta u Skoplju

Reč je o objektu izgrađenom 1974. godine, po projektu Jana Konstantinova, severnomakedonskog arhitekte i umetnika.

Skoplje pošta
BBC
Zgrada pošte u Skoplju podseća na cvet lotosa kao simbol obnove posle zemljotresa

Poput mnogih objekata u Beogradu i širom nekadašnje Jugoslavije, pošta u Skoplju najpopularnija je zbog brutalističke arhitekture.

To znači mnogo betona, ali ovog puta u formi cvetova lotosa koji simbolizuju obnovu i izgradnju Skoplja posle razornog zemljotresa 1963. godine.

Tada je u zemljotresu jačine 6,1 stepeni Rihtera poginulo više od 1.000 ljudi, a više od 100.000 je ostalo bez doma.

Glavna pošta u Skoplju je 2013. pretrpela veliki požar, u kojem su teško stradale originalne kupole, murali, nameštaj i osvetljenje.

„Usled nebrige i propadanja, zgrada je danas u još lošijem stanju", navode iz Evropa nostre.



Zgrada trenutno nema krov, tako da su tokom godina dodatnu štetu pravili svaka kiša i svaki sneg.

Iz Savetodavnog odbora su naveli da je pošta ima izuzetnu vrednost, kao i da je snažan simbol preporoda grada nakon zemljotresa.

Zbog toga, ističu, i sama zgrada mora biti iznova rođena.

Kultura kao most

„Ukoliko želimo da učestvujemo u budućoj izgradnji Evrope i Balkana, moramo da čuvamo našu istoriju i kulturu, jer na taj način najlakše prepoznajemo pripadnosti široj evropskoj porodici.

„Iz svih tih razloga, celokupno društvo i institucije na svim nivoima vlasti bi trebalo da prebace kulturnu baštinu sa periferije u centar svojih razvojnih prioriteta", kaže generalna sekretarka Evropa nostre.

Preporod društva i ekonomije, pogotovo nakon pandemije, nije moguć bez ulaganja u kulturu i kulturnu baštinu, navodi ona.

„Kultura je temelj svakog društva, ali i most za povezivanje sa susedima.

„A Balkanu su upravo neophodno potrebna ulaganja u obnovu i jačanje ne samo fizičkih već i kulturnih i duhovnih spona između svih građana i zajednica koji žive na ovom prostoru", zaključuje Kvadvlih-Mihailović.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.19.2021)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Društvo, najnovije vesti »