Frilenseri i porez u Srbiji: Šta će se u životu frilensera promeniti posle dogovora sa Vladom

Nakon više od šest meseci protesta radnika na internetu, iz Vlade Srbije su u sredu 21. aprila saopštili da je konačno „postignut dogovor sa frilenserima".

Spor, koji je počeo je u oktobru, kada su na adrese frilensera stizala rešenja Poreske uprave za naplatu dugova od 2015. godine, nije doveo do otpisa.

Ipak, u džepu bi trebalo da im ostane više nego što je prvobitno predviđeno.

„Frilenseri koji su mesečno prihodovali do 64.000 dinara, odnosno godišnje do 768.000 dinara, po novom zakonskom rešenju neće imati obavezu da pokriju poreze i doprinose koje nisu platili", rekao je ministar finansija Siniša Mali obrazlažući u Skupštini Srbije poslednje izmene Zakona o porezu na dohodak građana.

Novo zakonsko rešenje, čije se usvajanje očekuje narednih meseci, uvešće frilensere u sistem naplate poreza, koji ih trenutno ne prepoznaje.

Za nadležne u vladi dogovor je znak da su se stekli uslovi za prestanak protesta, ali pravnici sa kojima su BBC novinari razgovarali upozoravaju da je bez akta ili papira teško govoriti o tome kako će se dogovoreno sprovoditi.

• Zašto su se pobunili frilenseri u Srbiji
• Zašto su frilenseri u Srbiji i dalje ljuti - kampovanje i protesti u centru Beograda
• Kakav porez u Srbiji treba da platite ako ste frilenser ili izdajete stan na dan

Dok se formalni dokument čeka, frilenseri će živeti po privremenim pravilima - šta to znači i šta će ovaj dogovor promeniti u njihovim životima?

Šta dogovor znači u praksi?

U ovom trenutku, iz pravnog ugla, nije moguće reći šta će ovaj dogovor za frilensere značiti u praksi, jer su u pitanju „usmene konsultacije, koje treba da rezultiraju aktom koji je pravno obavezujući za obe strane", kaže za BBC na srpskom advokat Miomir Stojković.

„Bez akta i papira, mi ne možemo da kažemo kako će to u praksi da se sprovede", kaže Stojković.

Sa takvim stavom saglasan je stručnjak za poresko pravo advokat Minja Đokić.

Đokić ističe da, sve dok najavljene izmene zakona ne stupe na snagu, „Poreska uprava može nastaviti sa kontrolom i može utvrđivati porez prema važećim pravilima".

„Ipak, budući da je postignut načelni sporazum, očekivano je da će se godišnjim planom poreske kontrole ograničiti ili potpuno isključiti dalja poreska kontrola", dodaje Đokić.

Šta će biti sa onima koji su već dobili rešenja Poreske uprave?

U ovim slučajevima, „bilo bi korisno iskoristiti odgovarajuće pravne lekove jer je to formalni kanal komunikacije sa Poreskom upravom i Ministarstvom finansija", kaže Đokić.

„Svakako nije poželjno 'praviti se mrtav'", ističe.

Dodaje da ne treba dopustiti da se porez utvrdi i da rešenje kojim je utvrđen postane izvršno, konačno i pravnosnažno.

„U suprotnom, nema formalne, ni suštinske prepreke da Poreska uprava prinudno naplati utvrđeni porez", navodi.

Šta dok čekate nova zakonska rešenja?

Do usvajanja novih zakonskih rešenja proći će još najmanje nekoliko meseci, a stručnjak za poresko pravo savetuje to nije vreme za opuštanje.

Ipak, Đokić ocenjuje da je „poželjno da frilenseri formalizuju svoje poslovno prisustvo u Srbiji, kroz osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću ili preduzetničke delatnosti.".

Takođe, dok se ne donesu pomenuti zakoni, frilenseri mogu nastaviti da zarađuju kao fizička lica, bez registracije.

„Registracija poslovnog prisustva je poreski efikasnija opcija od toga da fizičko lice kontinuirano ostvaruje prihode bez registracije, jer se u tom slučaju plaća porez na takozvane 'ostale druge prihode'", a problem frilensera se sastoji upravo u tome", dodaje.

Pošto se postignuti dogovor tiče i poreskog tretmana prihoda koji su ostvaren u prethodnih pet godina, „nema prepreke da se registruje poslovno prisustvo sada, jer će prihod koji se ostvaruje biti oporezovan na jedan od dva pomenuta načina", navodi Đokić.

Frilenseri trenutno nemaju konkretan poreski status, a srpsko poresko zakonodavstvo ne prepoznaje frilensing.

Zakon ove ljude trenutno definiše kao „fizička lica, rezidente republike Srbije koji prihode ostvaruju iz drugih država ili u inostranstvu".

Kakav su dogovor postigli Vlada i frilenseri?

Dogovor je, pre svega usmeni, a o detaljima se, za sada, može saznati samo iz izjava učesnika pregovora.

Frilensere je predstavljao predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar.

On je za agenciju Beta ocenio da frilenseri „nisu sasvim zadovoljni poslednjim dogovorom sa Vladom Srbije jer su tražili otpis dugova, ali da su uspeli da u većoj meri smanje poresko opterećenje".

Pregovori nisu doveli do ispunjenja jedan od glavnih zahteva protesta - otpisivanje prethodnog duga koji se odnosi na period od januara 2015. do oktobra 2020. godine.

Kako je Pogačar objasnio, planirano je da se ostatak duga za period od skoro šest godina otplaćuje do 1. januara 2022. godine u mesečnim ratama.

„Postignut je dogovor da neoporezivi deo mesečnih prihoda iznosi 570 evra, što je oko 67.000 dinara, da se normirani, neoporezivi troškovi podignu sa 43 odsto na 50 odsto i da se na ostatak prihoda primenjuje ukupna poreska stopa od oko 56 odsto", rekao je Pogačar.

Preciznije podatke dao je ministar finansija Siniša Mali.

Kako je objasnio, frilenseri koji su mesečno zaradili do 64.000 dinara, odnosno godišnje do 768.000 dinara, po novom zakonskom rešenju neće imati obavezu da pokriju poreze i dopirnose koje nisu platili.

Od 1. januara 2022. godine, kada se očekuje stupanje na snagu novog zakona, neoporezivi minimum biće 54.900 dinara kvartalno, rekao je ministar.

„Oni koji zarađuju mnogo više imaju dovoljno vremena da do iduće godine svoje poslovanje usaglase sa važećim zakonskim normama - da se registruju kao preduzetnici, registruju svoj doo, i regulišu svoj status", istakao je Mali.

Prema predlogu novog zakonskog rešenja, poreska osnovica za naplatu obaveza frilensera računa se tako što se od ostvarenog prihoda oduzme neoporezivi deo - on iznosi 32.000 dinara na mesečnom, odnosno 384.000 dinara na godišnjem nivou, objasnio je Mali.

Takođe, frilenserima se priznaju takozvani normirani troškovi u iznosu od 50 odsto - što prestavlja poresko oslobođenje.

„Obaveze po osnovu poreza i doprinosa za frilensere utvrđuju se rešenjem Poreske uprave Srbije, a rešenja dolaze nakon usvajanja ovog zakona", naveo je Mali.

Mali je najavio da se otvaraju razgovori za drugačije definisanje statusa frilensera kroz novi zakon o fleksibilnim oblicima rada koji tek treba da se napravi.

Zakonski propisi, koji treba da regulišu budući status radnika na internetu biće usvojeni do 1. januara 2022, a do tog roka će važiti „do sada dogovoreni uslovi", rečeno je iz Vlade.

Šta znači povećanje normiranih troškova?

„Što su normirani troškovi veći - to je poreska osnovica manja, a samim tim i porez", objašnjava za BBC advokat Đokić.

„Primera radi, normirani troškovi u iznosu od 50 odsto na bruto prihod od 100.000 dinara je 50.000 dinara, pa je poreska osnovica 50.000 dinara - na nju se primenjuje odgovarajuća poreska stopa."

Kada su troškovi normirani, oni su „propisani zakonskom normom, što znači da nije potrebno dokazivati ih, za razliku od stvarnih troškova", dodaje.

Visina normiranih troškova propisana je Zakonom o porezu na dohodak građana i zavisi od vrste pružene usluge.

Zašto frilenseri kampuju ispred Skupštine?

Deo članova Udruženja radnika na internetu nezadovoljan dogovorom

„Ovo rešenje je bezobrazno i skandalozno, jer su prihvatili ponudu koju su do nedavno pljuvali", kaže član Udruženja radnika na internetu Vladimir Ilić.

On nije je zadovoljan zbog toga „što neće biti otpisa duga".

Podseća da su zahtevi bili da „ne bude retroaktivne naplate poreza na prihode ostvarene do oktobra 2020. godine i da se retroaktivno ne plaća zdravstveno osiguranje koje nije moglo da se iskoristi".

„Povećanje normiranih troškova ne znači gotovo ništa.

„Prema onome što je juče dogovoreno, ja treba da platim oko 20.000 evra", kaže Ilić.

On najavljuje da će oni frilenseri koji nisu zadovoljni ovakvim ishodom pregovora nastaviti protest.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.22.2021)