Фриленсери и порез у Србији: Шта ће се у животу фриленсера променити после договора са Владом

Након више од шест месеци протеста радника на интернету, из Владе Србије су у среду 21. априла саопштили да је коначно „постигнут договор са фриленсерима&qуот;.

Спор, који је почео је у октобру, када су на адресе фриленсера стизала решења Пореске управе за наплату дугова од 2015. године, није довео до отписа.

Ипак, у џепу би требало да им остане више него што је првобитно предвиђено.

„Фриленсери који су месечно приходовали до 64.000 динара, односно годишње до 768.000 динара, по новом законском решењу неће имати обавезу да покрију порезе и доприносе које нису платили&qуот;, рекао је министар финансија Синиша Мали образлажући у Скупштини Србије последње измене Закона о порезу на доходак грађана.

Ново законско решење, чије се усвајање очекује наредних месеци, увешће фриленсере у систем наплате пореза, који их тренутно не препознаје.

За надлежне у влади договор је знак да су се стекли услови за престанак протеста, али правници са којима су ББЦ новинари разговарали упозоравају да је без акта или папира тешко говорити о томе како ће се договорено спроводити.

• Зашто су се побунили фриленсери у Србији
• Зашто су фриленсери у Србији и даље љути - камповање и протести у центру Београда
• Какав порез у Србији треба да платите ако сте фриленсер или издајете стан на дан

Док се формални документ чека, фриленсери ће живети по привременим правилима - шта то значи и шта ће овај договор променити у њиховим животима?

Шта договор значи у пракси?

У овом тренутку, из правног угла, није могуће рећи шта ће овај договор за фриленсере значити у пракси, јер су у питању „усмене консултације, које треба да резултирају актом који је правно обавезујући за обе стране&qуот;, каже за ББЦ на српском адвокат Миомир Стојковић.

„Без акта и папира, ми не можемо да кажемо како ће то у пракси да се спроведе&qуот;, каже Стојковић.

Са таквим ставом сагласан је стручњак за пореско право адвокат Миња Ђокић.

Ђокић истиче да, све док најављене измене закона не ступе на снагу, „Пореска управа може наставити са контролом и може утврђивати порез према важећим правилима&qуот;.

„Ипак, будући да је постигнут начелни споразум, очекивано је да ће се годишњим планом пореске контроле ограничити или потпуно искључити даља пореска контрола&qуот;, додаје Ђокић.

Шта ће бити са онима који су већ добили решења Пореске управе?

У овим случајевима, „било би корисно искористити одговарајуће правне лекове јер је то формални канал комуникације са Пореском управом и Министарством финансија&qуот;, каже Ђокић.

„Свакако није пожељно 'правити се мртав'&qуот;, истиче.

Додаје да не треба допустити да се порез утврди и да решење којим је утврђен постане извршно, коначно и правноснажно.

„У супротном, нема формалне, ни суштинске препреке да Пореска управа принудно наплати утврђени порез&qуот;, наводи.

Шта док чекате нова законска решења?

До усвајања нових законских решења проћи ће још најмање неколико месеци, а стручњак за пореско право саветује то није време за опуштање.

Ипак, Ђокић оцењује да је „пожељно да фриленсери формализују своје пословно присуство у Србији, кроз оснивање друштва са ограниченом одговорношћу или предузетничке делатности.&qуот;.

Такође, док се не донесу поменути закони, фриленсери могу наставити да зарађују као физичка лица, без регистрације.

„Регистрација пословног присуства је порески ефикаснија опција од тога да физичко лице континуирано остварује приходе без регистрације, јер се у том случају плаћа порез на такозване 'остале друге приходе'&qуот;, а проблем фриленсера се састоји управо у томе&qуот;, додаје.

Пошто се постигнути договор тиче и пореског третмана прихода који су остварен у претходних пет година, „нема препреке да се региструје пословно присуство сада, јер ће приход који се остварује бити опорезован на један од два поменута начина&qуот;, наводи Ђокић.

Фриленсери тренутно немају конкретан порески статус, а српско пореско законодавство не препознаје фриленсинг.

Закон ове људе тренутно дефинише као „физичка лица, резиденте републике Србије који приходе остварују из других држава или у иностранству&qуот;.

Какав су договор постигли Влада и фриленсери?

Договор је, пре свега усмени, а о детаљима се, за сада, може сазнати само из изјава учесника преговора.

Фриленсере је представљао председник Удружења радника на интернету Миран Погачар.

Он је за агенцију Бета оценио да фриленсери „нису сасвим задовољни последњим договором са Владом Србије јер су тражили отпис дугова, али да су успели да у већој мери смање пореско оптерећење&qуот;.

Преговори нису довели до испуњења један од главних захтева протеста - отписивање претходног дуга који се односи на период од јануара 2015. до октобра 2020. године.

Како је Погачар објаснио, планирано је да се остатак дуга за период од скоро шест година отплаћује до 1. јануара 2022. године у месечним ратама.

„Постигнут је договор да неопорезиви део месечних прихода износи 570 евра, што је око 67.000 динара, да се нормирани, неопорезиви трошкови подигну са 43 одсто на 50 одсто и да се на остатак прихода примењује укупна пореска стопа од око 56 одсто&qуот;, рекао је Погачар.

Прецизније податке дао је министар финансија Синиша Мали.

Како је објаснио, фриленсери који су месечно зарадили до 64.000 динара, односно годишње до 768.000 динара, по новом законском решењу неће имати обавезу да покрију порезе и допирносе које нису платили.

Од 1. јануара 2022. године, када се очекује ступање на снагу новог закона, неопорезиви минимум биће 54.900 динара квартално, рекао је министар.

„Они који зарађују много више имају довољно времена да до идуће године своје пословање усагласе са важећим законским нормама - да се региструју као предузетници, региструју свој доо, и регулишу свој статус&qуот;, истакао је Мали.

Према предлогу новог законског решења, пореска основица за наплату обавеза фриленсера рачуна се тако што се од оствареног прихода одузме неопорезиви део - он износи 32.000 динара на месечном, односно 384.000 динара на годишњем нивоу, објаснио је Мали.

Такође, фриленсерима се признају такозвани нормирани трошкови у износу од 50 одсто - што преставља пореско ослобођење.

„Обавезе по основу пореза и доприноса за фриленсере утврђују се решењем Пореске управе Србије, а решења долазе након усвајања овог закона&qуот;, навео је Мали.

Мали је најавио да се отварају разговори за другачије дефинисање статуса фриленсера кроз нови закон о флексибилним облицима рада који тек треба да се направи.

Законски прописи, који треба да регулишу будући статус радника на интернету биће усвојени до 1. јануара 2022, а до тог рока ће важити „до сада договорени услови&qуот;, речено је из Владе.

Шта значи повећање нормираних трошкова?

„Што су нормирани трошкови већи - то је пореска основица мања, а самим тим и порез&qуот;, објашњава за ББЦ адвокат Ђокић.

„Примера ради, нормирани трошкови у износу од 50 одсто на бруто приход од 100.000 динара је 50.000 динара, па је пореска основица 50.000 динара - на њу се примењује одговарајућа пореска стопа.&qуот;

Када су трошкови нормирани, они су „прописани законском нормом, што значи да није потребно доказивати их, за разлику од стварних трошкова&qуот;, додаје.

Висина нормираних трошкова прописана је Законом о порезу на доходак грађана и зависи од врсте пружене услуге.

Зашто фриленсери кампују испред Скупштине?

Део чланова Удружења радника на интернету незадовољан договором

„Ово решење је безобразно и скандалозно, јер су прихватили понуду коју су до недавно пљували&qуот;, каже члан Удружења радника на интернету Владимир Илић.

Он није је задовољан због тога „што неће бити отписа дуга&qуот;.

Подсећа да су захтеви били да „не буде ретроактивне наплате пореза на приходе остварене до октобра 2020. године и да се ретроактивно не плаћа здравствено осигурање које није могло да се искористи&qуот;.

„Повећање нормираних трошкова не значи готово ништа.

„Према ономе што је јуче договорено, ја треба да платим око 20.000 евра&qуот;, каже Илић.

Он најављује да ће они фриленсери који нису задовољни оваквим исходом преговора наставити протест.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.22.2021)