Оскар 2021: Ко су редитељке које се надмећу за награду и баве се горким истинама

Номинација две жене - Клои Жао и Емералд Фенел - за најбољу режију на овогодишњем Оскару поздрављена је као историјска.

Али још две жене редитељке такође се у конкуренцији за награде са дугометражним филмовима.

И Човек који је продао властиту кожу, тунижанске редитељке Кутер Бен Ханије и Qуо вадис, Аида? босанске редитељке Јасмиле Жбанић номиновани су за награду за најбољи међународни филм.

Qуо вадис, Аида номинован је и на Бафти у истој категорији, док се Жбанић надмеће у категорији за најбољу режију.

• Јасмила Жбанић: Филм о Сребреници покушај да се људи помере са зацементираних позиција
• „Дара из Јасеновца“, „Qуо вадис, Аида“ и борба за истину на филму
• Оскар 2021 - шта можемо да очекујемо од церемоније

То је прича о измишљеној преводитељки Уједињених нација, коју тумачи Јасна Ђуричић и њеној борби за спас породице у масакру у Сребреници, где су снаге босанских Срба 1995. године убиле 8.000 муслиманских мушкараца и дечака.

Филм је финансирало девет европских земаља, међу којима и Босна и Херцеговина.

„Када смо филм започели пре пет година, изгледало је као немогућа мисија&qуот;, објашњава Жбанић.

„Босна нема филмску индустрију. Годишње произведемо један филм, с буџетом од око милион евра.

„Али овај филм, делом и због додатних трошкова, коштао би најмање четири пута више и па је то морала бити копродукција са другим земљама&qуот;.

„Ово је осетљива и болна тема, а чим смо споменули реч геноцид, многи људи су се клонили рекавши: 'Претешко је'.

„Сад мислим - не, ви сте ти који мислите да публика не жели да види тешке ствари.

„Номинације за награде су тако невероватна част.

„Редитељ се увек нада да ће његова прича у великом броју допрети до срца људи, а сада када имамо номинације за Бафту и Оскара, знам колико ће још људи сада гледати филм.&qуот;

Једна инспирација за филм била је књига Хасана Нухановића Под заставом УН-а: Међународна заједница и геноцид у Сребреници, али главни лик Аиде редитељка описује као „комбинацију многих људи које смо упознали или о којима смо читали&qуот;.

„Хасан је преводилац који је био у Сребреници и његова породица је убијена&qуот;, објашњава она.

„Обратила сам му се, али било ми је тешко да по њему снимим филм, а такође сам желела и жену за главног лика, која је желела да заштити своје синове и мужа.

Било је много жена које су ми биле надахнуће чији су синови били у Сребреници&qуот;.

Погледајте видео о филму Јасмиле Жбанић

У филму редитељке Кутер Бен Ханије Човек који је продао властиту кожу Јахиа Махаини глуми Сема, сиријског избеглицу који пристаје да се претвори у људско платно и буде приказан по европским галеријама.

Италијанска глумица Моника Белучи игра споредну улогу власнице галерије.

Прича је инспирисана примером из стварног живота Тима Штајнера, који се сложио да му белгијски уметник Вим Делвоија тетовира леђа, а затим их прода немачком колекционару уметничких дела.

Редитељка каже да жели да публици покаже како је избеглици тешко да се креће по свету и то пореди са кретањем робе.

„Није само лакше да се уметност креће, лакше је за све - за робу, тестенину, воће, парфеме, моду&qуот;, каже она.

„Моја поента је да публика живи искуство овог избеглице, који је нормално људско биће, али није рођен на правом месту, како каже уметнику који га упозна.

„Дакле, желела сам да изазовем емпатију, да схватим избегличко путовање.

„Али његово путовање није типично избегличко путовање. Немамо чамац и он не тоне. Он постаје дело.

„Желела сам да ова комбинација између избегличког и опстајућег света савремене уметности направи овај контраст.

„Тржиште уметности, као и свака институција, имају своје кодове, свој начин функционисања&qуот;, додаје она.

„Дакле, у филму власник галерије, чувар музеја, директор музеја имају рефлекс рада са уметничким делом, јер су потписали уговор, а ово је оно што они знају.

„Не могу да изађу на крај са Семом као људским бићем.&qуот;

Бен Ханија номинацију за Оскара описује као „тоталну лудост&qуот;.

„То је прва номинација за Тунис и волела бих да Африци донесем Оскара&qуот;, каже она.

„Такође сам Арапкиња и сан ми је да свим земљама арапског говорног подручја донесем и Оскара.&qуот;

• Дејвид Финчер: холивудски најпровокативнији редитељ
• Француски Оскар: Голи протест глумице на бини
• Златни глобус: Борат победио, Дејвид Финчер губитник

Жбанић је 2006. године освојила Златног медведа - највишу част на Берлинском филмском фестивалу за први дугометражни филм Есмина тајна: Грбавица.

Радња је смештена у савременом Сарајеву, а прича о самохраној мајци која је била жртва системског силовања жена, од којих су већина биле Бошњакиње.

Силовали су их српски војници током рата у Босни.

„Много се ствари променило откако сам студирала филм&qуот;, коментарише она.

„У историји стварања филма никада нисмо поменули ниједну редитељку, тако да сам четири године учила о генијалним мушкарцима.

„Имала сам 17 година када је рат почео, тако да нисам имао приступ многим изворима.

„Много мојих колега су ми, када сам снимала први филм, рекли да би требало да будем са малим дететом, уместо да радим&qуот;.

„Покушали су да се осећам кривом. Али сада се публика и филмске екипе навикавају на идеју да жена режира.

„Овај филм показује како се женски угао заиста разликује у рату и како имамо другачији начин размишљања.

„За мене рат не може бити секси. Не могу да нађем задовољство кад ово уоквирим својом камером.&qуот;

Претходни филм Бен Ханије, Лепота и пси, премијерно је приказан 2017. године, месецима пре покрета #МеТоо.

То је прича о младој жени коју силују полицајци.

„Мислим да је међународно искуство да се жене не чују и да им се не верује&qуот;, каже редитељка.

„Тај филм је прича о младој жени коју полицајци силују и она мора да оде да полицији пријави силовање.

„Мислим да је то био веома важан филм за мене, јер кад си жена, у неком тренутку свог живота суочиш се са овако нечим.

„Неко ти каже да умукнеш, неко те подсети да си беспомоћна и да не можеш да се бориш.

„Радила сам овај филм са свим бесом и огорчењем које имам као жена.&qуот;

Оскар Академије „мења ствари полако, али се оне заиста мењају&qуот;, додаје она.

„Сада има више гласача и ван САД, у Африци и Азији и Европи, тако да ово дефинитивно видимо у номинованим филмовима.

„У главном делу имамо две редитељке и две редитељке у међународној филмској селекцији.

„И то су прелепи филмови - није то само зато што су жене.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.24.2021)