Srbija i zakoni: Intelektualna svojina - sve što treba da znate

Fotografije, slike, pesme, priče, prepoznatljivi nakit i odeća, recepti za nova jela, naziv leka ili čak prodavnice, logo firme i marka cipela ili kompjutera - svi ovi proizvodi ljudskog uma i kreativnosti potpadaju pod intelektualnu svojinu.

I sve ih, i u Srbiji i svetu, od neovlašćenog kopiranja štiti niz zakona i podzakonskih akata.

Ovi propisi se tiču mnogih stvari u našoj svakodnevici - od kafe koju ujutro pijemo do vakcine protiv korona virusa.

Ipak, povrede prava nisu retkost i dešavaju se svaki put kad neko objavi fotografiju i ne potpiše autora, ukrade logo, dizajn, pesmu ili samo refren, kao jedan njen deo.

• Priča o skandaloznoj izložbi Faberžea u Ermitažu i onima koji stoje iza nje
• Film „Iskopina“: Fascinantna priča o britanskom Tutankamonu
• Van Gogovo pismo o poseti bordelu prodato za 210.000 evra

Svetski dan intelektualne svojine u svetu se obeležava 26. aprila, a evo kako srpski zakoni gledaju na ovu sferu.

Šta je intelektualna svojina?

Prema zakonima koji važe u Srbiji, predmet zaštite intelektualne svojine je „duhovna, nematerijalna tvorevina koju je stvorio čovek" - muzika, književna i likovna dela, pronalasci i ostala dela.

Od materijalne svojine poput kompjutera, telefona, automobila i kuća razlikuju se po tome što se radi o zaštiti apstraktnog koncepta - proizvoda ljudske kreativnosti.

Svako ko želi da koristi neko intelektualno dobro koje je stvorio čovek mora da zatraži dozvolu.

Autor može da dozvoli, ali ima i pravo da zabrani korišćenje svog dela.

Zakon deli intelektualnu svojinu na dve oblasti - autorsko i srodna prava i industrijsku svojinu.

Autorskim pravima zaštićeni su filmovi, kompjuterski programi i igre, muzika, književna i naučna dela.

Šta sve potpada pod zaštitu intelektualne svojine?

• književna, umetnička i naučna dela
• umetnička izvođenja
• pronalasci i naučna otkrića
• industrijski uzorci i modeli
• fabrički, trgovački i uslužni žigovi
• trgovačka imena i nazivi
• biljne sorte,
• sva druga prava vezana za intelektualnu aktivnost u industrijskoj, naučnoj, književnoj i umetničkoj oblasti

Izvor: Strategija razvoja intelektualne svojine 2018-2022. godine

Kada se radi o industrijskoj svojini, štite se patenti, žigovi, industrijski dizajn, oznake geografskog porekla i oznake topografije poluprovodničkih proizvoda.

Patent se odnosi na neki pronalazak i može da se tiče i proizvoda i tehnologije.

Jedan od najpoznatijih sporova o patentima u nauci se odnosi na pronalazak sijalice - pojedini veruju da ju je izmislio Nikola Tesla, a patentirao Tomas Edison i tako pokupio zasluge.

Žig je pravno zaštićen znak - panter u skoku koji se nalazi na određenoj marki sportske odeće, lane na kutijama keksa jednog domaćeg proizvođača ili jabuka koja je zaštitni znak američke tehnološke kompanije.

Žigovi su u žargonu poznatiji po njihovom englekom nazivu - trejdmark (trademark).

Industrijski dizajn je pravo kojim se štiti spoljni oblik nekog proizvoda - izgled automobila, na primer.

Oznake geografskog porekla odnose se na imena i lokalitete - pirotski kačkavalj i ćilim, džemper iz Sirogojna na obroncima planine Zlatibor ili čuveno vino iz francuskog grada Bordo.

Propisi i sudska praksa

U Srbiji je ova pravna oblast veoma razgranata, a reguliše je šest zakona i više podzakonskih akata.

Koliko je ova oblast važna ilustruje i činjenica da je u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU) posvećeno poglavlje 7.

Beogradski advokat i stručnjak za autorsko i srodna prava Andreja Čivtelić ocenjuje da je srpski zakon „uz manje rupe veoma dobar".

„Nema velikih razlika između Srbije i regiona u tom pogledu, ali su u zemljama EU zakoni nešto precizniji", objašnjava.

Međutim, jedan od problema koji postoje u sudskoj praksi tiče se edukovanosti sudija.

„Ima sudija koje su vrlo upućene, ali ako uzmete u obzir da je deo njih na fakultetu bio pre 20 ili 30 godina, a u međuvremenu su došle nove tehnologije, postaje jasno da je apsolutno potrebno da sudije prolaze kroz obuke, a bitno je i ko ih kroz to vodi", kaže.

Koji zakoni regulišu oblast intelektualne svojine u Srbiji?

• Zakon o autorskom i srodnim pravima
• Zakon o patentima
• Zakon o žigovima
• Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna
• Zakon o oznakama geografskog porekla
• Zakon o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda

Izvor: Zavod za intelektualnu svojinu

Šta su najčešća kršenja autorskih prava?

„Najučestalija je krađa fotografija, jer su one najlakše za ukrasti, a zatim tekst, muzika i video-radovi", objašnjava Čivtelić.

On dodaje da je po zakonu obaveza da autor bude ne samo obavešten, već i potpisan kada se koristi njegovo delo.

Takođe, delo se ne sme menjati.

„Ako je original fotografije u koloru, a vi objavite crno-belu, to je takođe kršenje autorskih prava", ističe.

Čivtelićeva advokatska praksa pokazuje da autorska prava najčešće krše mediji objavljujući fotorafije bez dozvole.

„Poznato je da se u medijima često žuri da se nešto objavi, ali neovlašćeno objavljivanje fotografije je kao kada biste na ulici videli bicikl i prevezli se njime samo zato što nije zaključan.

„Činjenica da je nešto dostupno na internetu ne znači da se može koristiti tek tako", kaže advokat.

• Da li hrana za dušu stvarno ima moć da nas uteši
• Jukio Mišima: Neobična priča o ozloglašenom japanskom književniku
• Zašto bogate zemlje „blokiraju“ proizvodnju vakcina zemljama u razvoju

Ako se na sudu dokaže povreda prava, autor dobija naknadu štete.

„Mnogim autorima je draže da ih neko potpiše kada objavljuje njihovo delo, nego što imaju satisfakciju od naknade, jer ih to dalje preporučuje kao autore i ima veću cenu nego što materijalna naknada može da pruži", navodi Čivtelić.

Spor oko intelektualne svojine kao jedna od kočnica vakcinacije u svetu

Verovali ili ne - na tempo imunizacije u svetu između ostalog utiče i pitanje intelektualne svojine koje se vodi oko vakcina - jedni pokušavaju da zaštite vakcinu kao medicinski patent, drugi se protive i kažu da „recept za vakcinu" treba da bude dostupan svima, piše BBC njuz.

Usled ove situacije, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je upozorila da je svet na „ivici katastrofalne moralne propasti" kao posledice onoga što je nazvala „vakcinalnim aparthejdom".

Naime, inicijativama da se nekim zemljama u razvoju dozvoli da same proizvode vakcine usprotivile su se bogatije zemlje koje žele da zaštite pravo na intelektualnu svojinu.

Zbog ovog spora, mnoge siromašnije zemlje još nisu dobile pravo da same proizvode vakcinu protiv korona virusa.

Kovaks, globalna inicijativa da se zemljama u razvoju isporuči dve milijarde vakcina, i C-TAP, koji zastupa razmenu informacija o Kovidu-19 i prava na intelektualnu svojinu, nadaju se da će postići širu i ravnopravniju distribuciju.

U februaru je SZO saopštila da je do tada utrošeno oko 200 miliona doza vakcina protiv Kovida-19, ali da je 75 odsto njih dato ljudima u samo deset najbogatijih zemalja sveta.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.26.2021)