“Драга, ако си мислила да ћу те целог живота будити, грдно си се преварила. Тата”; “Никада више нисам закаснила, нигде”: Тања Бошковић и прича о одрастању

Памти и славе, кување пекмеза, одбојку, рукомет, фоклор, пионирске слетове. “У оно време директор је стајао на капији и контролисао ђацима нокте и одећу. Екстравагантна, каква сам била, обукла сам најлонке које су биле строго забрањене. Наравно, тата-директор ме је вратио кући и добила сам неоправдани”, прича Тања и констатује да је то било њено одмеравање снаге с директором. “Он је инсистирао на правилима, па кад ме разредна Нада Петковић послала код њега