Преминуо Ђорђе Марјановић: Одлазак легенде југословенске шансоне
Према писању београдских медија, Марјановић је умро од последица корона вируса

Легенда југословенске забавне музике Ђорђе Марјановић преминуо је у деведесетој години.
Према писању београдских медија, Марјановић је умро од последица корона вируса
Током каријере дуже од пола века, највећу популарност уживао је 1960-их и 1970-их година.
Звиждук у осам, Плаво у плавом, Стидљива серенада - песме су које је многобројна публика широм Југославије, али и Совјетског савеза, тражила на бис.
- Преминуо Предраг Живковић Тозовац: „Све је пунија небеска кафана&qуот;
- Преминуо чувени српски композитор Зоран Симјановић
- Драгољуб Ђуричић - одлазак бубњара чији је „универзални језик био ритам“
Уз исте песме се данас и многи на друштвеним мрежама опраштају од чувеног певача.
хттпс://твиттер.цом/НМомциловиц/статус/1393590742346604547
хттпс://твиттер.цом/сасаТ77/статус/1393594987389009920
хттпс://твиттер.цом/хомерхсимпсон/статус/1393593047271755777
Марјановић је први певач који је имао званичне клубове обожавалаца у Југославији.
Остаће упамћен као легенда шансоне, а многи ће памтити и његов упечатљив сценски наступ - био је први певач на овим просторима који није само стајао за микрофоном, већ је комуницирао са публиком, бацао сако, падао на колена и ваљао се по бини.
Учествовао је на скоро свим југословенским фестивалима забавне музике.
Добитник је бројнх награда и признања, међу којима су Златни микрофон Радио Београда, Сретењски орден трећег степена, Златна плакета Београда, Орден рада и Орден заслуга за народ са сребрним венцем.
Председник СССР Михаил Горбачов доделио му је Орден за учвршћивање пријатељства и ширење културних веза између Југославије и Совјетског савеза.
Биографија
Рођен је у Кучеву 1931. године.
У Пожаревцу је завршио гимназију, а потом је напустио студије фармације у Београду.
Да би зарадио за живот, Марјановић се није либио разних послова - чишћења вагона, разношења млека и новина. Убрзо почиње да ради као статиста, између осталог и у Југословенском драмском позоришту.
Све послове је, прича се, обављао певушећи.
хттпс://твиттер.цом/Иугопапир/статус/1393613585935474691
Први певачки наступ Марјановић је имао на аудицији Удружења џезиста Србије 1954. године, после чега почиње да пева на бројним забавама у Београду.
Прву песму „Звиждук у осам&qуот; снима 1958. године, којом убрзо осваја сваког слушаоца.
Публику је освајао и до тада несвакидашњим наступом - скидао је микрофон са сталка и држао у руци, приближавао се публици уз интензивну покретљивост на сцени.
Остаће упамћено да је публика у Нишу исте године није дозволила да напусти бину.
Прву плочу „Музика за игру&qуот;, објавио је за ПГП-РТБ 1959. године и продата је у 11.000 примерака.
Песмама „Песма разносача млека&qуот; и „Продавач новина&qуот; учествовао је на фестивалу у Опатији 1960. и освојио три награде.
Друга ЛП плоча, под називом „Мустафа&qуот; објављена је 1962. године.
Наредне године почиње каријеру у Совјетском савезу, где су његови концерти били веома популарни.
На стадиону „Лењин&qуот; у Москви 1960-их година, имао је петнаест узастопних концерата, певајући сваке вечери пред петнаестак хиљада људи.
Током 1970-их и 1980-их година владао је забавном музичком сценом и у Југославији и у Совјетском савезу, па су се и нове генерације упознавале са његовим талентом.
На концерту у Мелбурну 1990. године доживео је мождани удар.
Успео је да се опорави и настави са певањем.
Од публике се опрашта концертом у центру Сава 2004. године.
За његов 80. рођендан, у октобру 2011, у Дому синдиката у Београду одржан је концерт „Милорду с љубављу&qуот;.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.15.2021)
