Посао и здравље: Дуготрајни рад годишње убије и до 745.000 људи - СЗО

Дуготрајно радно време убија стотине хиљада људи годишње, према Светској здравственој организацији (СЗО).

Прва глобална студија ове врсте показала је да је 745.000 људи умрло 2016. године од можданог удара и срчаних болести због дугих радних сати.

Извештај је открио да су људи који живе у југоисточној Азији и западном пацифичком региону били највише погођени.

СЗО је такође саопштила да тај тренд може да буде погоршан због пандемије корона вируса.

Истраживање је показало да је рад од 55 сати или више недељно повезан са 35 одсто већим ризиком од можданог удара и 17 одсто већим ризиком од умирања од срчаних болести, у поређењу са радном недељом од 35 до 40 сати.

• Маме у Србији нису ОК, позив очевима да се пробуде
• Да ли ћемо због корона вируса радити мање, али квалитетније
• Корона вирус: Пет савета за продуктиван рад од куће у Србији

Студија, спроведена са Међународном организацијом рада (ИЛО), такође је показала да су скоро три четвртине оних који су умрли услед дуготрајног радног времена били мушкарци средњих година или старији.

Већина смртних случајева забележена је код људи старих између 60 и 79 година, који су радили више од 55 сати недељно, када су имали између 45 и 74 године.

Број људи који дуго раде се повећава, а процењује се да тренутно прекомерно ради девет одсто светског становништва, додаје се.

'Не трошим више толико времена на Зуму'

Пре пет недеља, објава 45-годишњег Џонатана Фростика на Линкдину сдобила је велику пажњу.

Он је описао како је имао упозоравајући сигнал управо због дугог радног времена.

Менаџер регулаторног програма који је радио за ХСБЦ управо је седео у недељу поподне да би се припремио за предстојећу радну недељу, када је осетио стезање у грудима, пулсирање у грлу, вилици и руци и отежано дисање.

„Дошао сам до спаваће собе да бих могао да легнем, а супруга је позвала Хитну помоћ&qуот;, рекао је.

Док се опорављао од срчаног удара, Фростик је одлучио да променим приступ послу.

„Не трошим више цео дан на Зуму&qуот;, рекао је.

Његов пост погодио је стотине људи који су поделили властита искуства прекомерног рада и утицаја на њихово здравље.

---

Иако студија није покрила период пандемије, званичници СЗО рекли су да је здравствена криза променила начин рада - у порасту су рад на даљину (ван радних места) и привредно успоравање што је можда повећало ризике повезане са дуготрајним радним временом.

„Имамо неке доказе који показују да када земље уђу у националну блокаду, број сати рада порасте за око 10 одсто&qуот;, рекао је технички службеник СЗО Франк Пега.

У извештају се наводи да је дуго радно време одговорно за отприлике трећину свих болести повезаних са радом, што га чини највећим оптерећењем професионалних болести.

• Зашто жене раде више од мушкараца и током пандемије
• Бесмислени пословни састанци су „врста терапије&qуот;
• Пет савета за самопомоћ од пре 400 година који вреде и данас

Из СЗО-а поручују да је пандемија коронавируса додатно променила начин рада људи.

„Рад на даљину постао је норма у многим гранама, често бришући границе између посла и дома.

„Осим тога, многа предузећа су морала да затворе неке своје делове, а људи који су и даље запослени морали су да раде дуже.

„Ниједан посао није вредан ризика од можданог удара или срчане болести.

„Владе, руководиоци и запослени морају да раде заједно како би усагласили границе и заштитили здравље радника&qуот;, поручио генерални директор СЗО Тедрос Аданом Гебрејесус.

СЗО сугерише да послодавци сада морају да нове околности узмуу обзир приликом процене ризика по здравље запослених.

Ограничавање сати било би корисно за послодавце, јер се показало да повећавају продуктивност, рекао је Франк Пега.

„Заиста је паметан избор не повећавати дуго радно време у привредној кризи.&qуот;

---

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.17.2021)