Застава
Санџак пресс 25.05.2021
Пише: Хазбија Калач Из куће сам у свијет отишао, као да сам био криминалац, а нисам.
Био сам чист, као и данас, и предан Богу и Његовом Закону. Нико ме осим мајке није ни испратио, чак ми се учинило да сам окрећући се да још који пут погледам свој родни дом, са неког од сусједних прозора, чуо како ми неко довикује неку клетву или псовку коју сам одмах заборавио, јер сам се сличних временом наслушао и због инфективно-простачког садржаја, за њих затворио своје памћење. “Луда је ово кућа. Бјежи из ње колико те ноге носе” – говорила би ми забринута
