Последњи Андрићеви дани: “Наговорила га је да се врати у спаваћу собу, где није могао да заспи нити је целе ноћи гасио светло…”

Андрић их је позвао да би им саопштио своју последњу вољу. Они су били сведоци и потписници његовог тестамента. У ноћи између шеснаестог и седамнаестог децембра, у свом стану је доживео први мождани удар. Кућна помоћница која је спавала у девојачкој соби у стану, чула је буку касно иза поноћи. Затекла га је на уском дворишном балкону, босоногог и гологлавог, како зури у таму и понавља једну реченицу: “То је страшно, ужасно је.“ Успела је да га наговори да се