Колумбија, насиље и жене: Опростила је мушкарцима који су је силовали и убили чланове њене породице - а они је сада поново прогоне

***Упозорење: Овај чланак садржи експлицитне описе сексуалног насиља***

Фани Ескобар, предводница друштвене заједнице у северозападној Колумбији, каже да јој више није преостало суза.

„Послушајте мој глас&qуот;, каже ми она.

„Док говорим, издаје ме и утишава се. Али ја не плачем. Више ми није остало суза за плакање.&qуот;

Кад је тужна, руке јој се тресу и обузима је језа.

Кад Ескобар заврши причу кроз шта је све прошла за 57 година живота у овој ратом захваћеној области, Ураби, хладна је као лед.

Преживела је силовање, претње смрћу од гериле и паравојних трупа, била је приморана да се пресели и живи расељена, морала је да преболи убиство једног биолошког детета и неколико усвојених, као и мужа - који ју је злостављао кад би долазио кући пијан.

• Уклета прошлост и нова свирепа убиства у Колумбији
• У Колумбији продају куће са „крвавом прошлошћу&qуот;
• Деца војници: „Како сам доспео овде&qуот;

Каже да је чак и рак последица њене ратне трауме: „Сав тај бол, сав тај оклоп који сам морала да носим, уништио ме је изнутра и узео ми дојку.

„Рак је метастазирао. Сад једва видим на десно око.

„Отровала сам властито тело тим болом, тим гневом. Данас је рак мој најгори непријатељ.&qуот;

Шта би одговорила људима који би рекли да њена животна прича подсећа на филм?

„Имате домороткиње које су силоване седам или осам пута, и које још увек силују на њиховој властитој територији.

„Моја животна прича није ништа у поређењу с оним што се дешава тамо&qуот;, каже Ескобар.

• „Терали су ме да се удам, нисам хтела&qуот;: Девојка која је пркосила злогласном Боко Хараму
• Град у Мексику у коме се страх може опипати
• Зашто у полицијским акцијама у Бразилу страдају деца

Ескобар је предводница друштвене заједнице, једна од многих у Колумбији.

Води организацију Мухерес Дел Пантон, која се бори да њена заједница има свој глас, спречи да се њихова деца одају криминалу, злостављање и да добију правду кад оно не може да се заустави.

Фани Ескобар поново прете банде које њено предводништво доживљавају као сметњу њиховим активностима - групе повезане с истим паравојним организацијама које је прогоне деценијама.

То нису празне претње: 2020. године је у Колумбији убијено 309 лидера друштвене заједнице, а још 40 њих само у прва три месеца 2021. године, према подацима локалне стручне групе Индепаз.

Ескобар зна да би ускоро и сама могла да постане део статистике која Колумбију чини једном од најопаснијих земаља на свету за борбу за људска права.

„Али ја се не бојим смрти.

„Одувек сам говорила да сам рођена да умрем&qуот;, каже она.

„Као мачо мушкарац&qуот;

Ескобар је рођена у Ла Гуахири, сиромашној пустињској области на северу Колумбије, где живи домородачки наруд Вају.

Док је била тинејџерка, њена породица је морала да се пресели у Урабу, близу панамске границе, у потрази за бољим животом.

Убрзо се растала од мајке и сељакала по заливу Урабе, у време док је герила Народне ослободилачке војске (ЕПЛ у Колумбији) контролисала ову област.

Као што диктирају обичају Гуахира, још као малој уговорен јој је брак - отац ју је разменио за неке јариће.

Почела је да се бави земљорадњом, иако се то сматрало мушким послом.

„Морала сам да устајем у 4 ујутро да бих музла, тимарила телад, знам да кастрирам стоку, научила сам све послове који су морали да се обаве.

„Научила сам чак и да јашем без седла. Баш као што то раде мачо мушкарци&qуот;, каже она.

Али то што се осећала једнако снажно као мушкарац, што су за њу важила иста права и дужности као за њих, била је вероватно њена највећа казна, каже она.

„То ти следује кад си тешка&qуот;

Деведесетих година прошлог века регион су заузеле паравојне групе, контрапобуњенички покрет који је убио више људи него било која друга оружана група током рата у Колумбији.

Према званичним судским списима, паравојне трупе - у дослуху са званичним оружаним снагама и приватним сектором - одузеле су локалним земљорадницима у Ураби шест милиона хектара обрадиве земље.

„Паравојска је радила шта је хтела.

„А били су и веома свирепи&qуот;, каже Ескобар, почињући да се тресе док говори о једном од најтрауматичнијих тренутака у животу.

„Неки мушкарци на коњима рекли су да је моја сестра веома згодна и да ће се за 20 дана вратити и одвести је&qуот;, каже она.

Ескобар је сакрила сестру и чекала сама код куће да се мушкарци врате.

Погледајте видео: Мексико - земља са 95 убистава дневно

Кад су коначно стигли, тражили су јој воде.

„У Гуахири, воду држимо у великим глиненим ћуповима, тако да је увек хладна.

„Кад сам отишла по њу, двојица су практично већ ушла у кућу и стала крај мене&qуот;, каже Ескобар.

„Још петорица ушла су на задња врата. Потом се човек са шалом око врата насмејао: 'Је ли ово 'берака'? [тешка жена на колумбијском].

„Је ли ово та што је најснажнија?&qуот;.

„Рекла сам: 'Добар дан, господо, како могу да вам помогнем? Мој партнер није ту, а ни газда. Отишли су да гоне стоку&qуот;, каже она.

„А они су ми рекли: 'Не, нису нам потребни они. Ти си нам потребна, 'берака'.&qуот;

Знали су да је Ескобар сама.

Знали су где се налази сваки члан њене породице.

Дошли су да је силују.

„Њихов шеф био је први који ме је изљубио и испипао.

„Потом ме је бацио на кревет да остали могу да раде са мном шта хоће.

„Рекли су ми да, будући да сам тако жилава, таква 'берака', морам да се браним.&qуот;

„Шутирали су ме, ударали ме. Двојица њих су ми радили шта су хтели… Смејали су се.&qуот;

„После толико гадости, више ништа нисам осећала.

„Осећала сам се као да напуштам властито тело. Као да сам се пребацила негде другде, да не бих више осећала бол.&qуот;

Погледајте видео: Стравична тортура у Нигерији

Ескобар је у време силовања била трудна.

„Све време сам мислила на нерођено дете. Убијте мене, али не и моје дете.

„Сећам се да сам се 'вратила' и упорно их молила да ми не убију дете. Набили су ме на пушку. Гурали су пушку у мене и извлачили је.

„Осећала сам се као да ме туку. Мислила сам да ћу умрети, јер су ме оставили тамо да лежим&qуот;, каже Ескобар.

Ескобар је имала побачај.

„Осветили су ми се, желели су да ме повреде за читав живот… и успели су&qуот;, каже она.

Према колумбијској Опсерваторији за сећање и сукоб, процењује се да је 15.738 особа било жртва сексуалног насиља између 1958. и 2018. године.

Силовање је било, и још је, оружје рата.

Патња Фани Ескобар није се завршила на томе.

Годинама касније, паравојска је убила њеног мужа „зато што је био синдикалиста&qуот;, а касније и једног од њених синова „зато што је инсистирао да се открије истина о смрти његовог оца&qуот;, каже она.

Тихи отпор

Ескобар поново почиње да се тресе и ја предлажем да направимо паузу.

Али она се хвата за руке да их умири и каже: „Не, наставимо.&qуот;

„Дижем се поново на ноге, зато што су судбина и живот такви: понекад кад паднемо, то је зато да бисмо устали јачи&qуот;, каже она.

Да све буде невероватније, она каже да на тај начин може да опрости људима који су је силовали и прогањали годинама.

„Уз опроштај, лакше је стићи до промене.&qуот;

• Скривено богатство пронађено у кући Пабла Ескобара
• Зашто научници желе да убију чувене „кокаинске нилске коње&qуот;

Група војника је 2013. године силовала и убила три жене на улици у Апартаду, највећем граду у Ураби.

Како су дани пролазили, изгледало је да ће злочин проћи некажњено, тако да су Ескобар и њени суседи започели низ демонстрација против судских власти.

Тако је основана њена група Мухерес Дел Плантон.

Организација је сада присутна у пет колумбијских области и има подршку неколико невладиних организација.

Следи наслеђе Руте Пасифика Де Михерес [Мировни пут жена], протестног покрета 2.000 жена који је представљао прекретницу у покрету отпора земље деведесетих.

За разлику од скоро свих земаља Латинске Америке, Колумбија никад није прошла кроз народну револуцију.

Често се каже да у овој земљи не постоји традиција протестовања.

Али у овим областима на делу је тихи отпор.

„Ураба је историјски била колевка сукоба, насиље се изнова и изнова враћало, али је била и средиште отпора, нарочито женског лидерства, зато што су многе жене остале удовице и виделе су да је ткање њиховог друштва распарано&qуот;, каже Ирина Куеста, социолошкиња и истраживачица из фондације Идеје за мир.

„Њихова колективна дела се не своде на уличне протесте, оне се организују и решавају разне врсте проблема у заједници: управљају приступом води, школама, локалним путевима&qуот;, каже Куеста.

Данас су Ескобар и друге лидерке Мухерес Де Плантон снага која угрожава интересе оружаних група у области Апартадо.

„Видите ли онај спортски терен тамо?&qуот;, пита Ескобар.

„То је пијаца за дроге на отвореном. Сваке вечери долазе, предају пакетиће једни другима, нашој деци, деци наших комшија, нашим унуцима.&qуот;

„Банде навлаче децу на дрогу, почињу тако што им дају по мало и претварају их у зависнике и дилере.

„Потом их убијају, зато што су заузели нечије место, или зато што одустају и одбијају да наставе да продају&qуот;, каже Ескобар.

„И зато ми излазимо на улице и организујемо 'мургу' [протест]... тако смо их натерали да затворе више од 10 локација за продају дроге&qуот;, каже она.

Лидери друштвене заједнице окончавају криминалне каријере, каже Ескобар, и због тога их банде узимају на зуб и убијају.

Уредница: Ева Онтиверос

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.09.2021)