Bura zbog Zakona o rodnoj ravnopravnosti (3): Život jači od zakona
Vesti online 14.06.2021 | Nada S. Preradović - Vesti
Imenica “profesorka” postoji u srpskom jeziku i aktivno je koriste njegovi govornici i govornice, stoga ne vidim razlog da mi bude rogobatna i nepoznata. Ne mogu da kažem da mi je jedna bliža od druge jer obe reči postoje u svakodnevnom govoru, ali ako me pitate koju bih volela da koristim kao svoje zvanje, onda bi to bila imenica “profesorka”, kaže za “Vesti” dr Valentina Bošković Marković, autorka monografije “Žene u jeziku: borci ili borkinje”. Nema neutralnih izraza Prirodni tok
O tome da li usvojeni zakon unapređuje srpski jezik ili je usmeren protiv njega, objašnjava: – Pretpostavljam da se pitanje odnosi na one članove Zakona koji su u vezi sa upotrebom rodno osetljivog jezika. Bitno je napomenuti da rodno osetljiv jezik ne čini samo upotreba imenica u obliku ženskog roda, kako se pogrešno navodi u medijima, već je to i izbegavanje upotrebe rodno diskriminatornog govora i prikazivanja ženskog roda u negativnom kontekstu (na primer,
