„Обавио сам задатак, Југославије више нема - хвала вам лепо!&qуот;.

Ова реченица за многе је сиже биографије Стјепана Месића, последњег председника Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) који на ту функцију долази на 30. јуна 1991, а напушта је у децембру исте године - када и изговара ову реченицу.

Тридесет година касније, у разговору за ББЦ каже да тумачење да је тиме потврдио да је он радио на рушењу Југославије - није тачно.

„Словенија и Хрватска су прогласиле самосталност - дакле, федерације више нема, Председништва више нема.

„Ја сам себи поставио задатак да исходимо конфедерални модел и у томе нисам успео, државе више нема.

„Шта сам ја могао, да отворим зубарску ординацију да бих остао у Београду!?&qуот;.

• Три деценије од дана када је Хрватска одлучила да напушта Југославију
• Кад Вуковар проговори о чему иначе ћути
• Олуја 25 година после: „Још има и са једне и друге стране људи који подржавају причу раздора&qуот;
• Хероји који су пркосили рату - зашто 25 година касније о њима и даље мало знамо

Пре него што је постао део последње гарнитуре југословенске власти, Стјепан Месић био је премијер Хрватске као федералне јединице у оквиру СФРЈ, док је по повратку у Загреб постао председник парламента.

Врхунац политичке каријере доживео је 2000. године, када је као наследник Фрање Туђмана, у два мандата обављао функцију председника Хрватске.

Нови политички договор

Стјепан Месић у Београд је из Загреба стигао у августу 1990. и преузео функцију потпредседника Председништва СФРЈ, уз план да после шест месеци преузме и функцију председника.

Председништво СФРЈ било је колективно тело кога су сачињавали представници југословенских република и покрајина, а председник и потпредседници су се ротирали на челу органа који је управљао Југославијом после смрти Јосипа Броза Тита.

„Кад сам дошао у Београд, ја сам тог дана рекао да ћу бити последњи председник у том моделу федерације.

„Заложио сам се за нови политички договор јер су Тито, партија и армија престали да буду интегративни фактор: Тито је умро, а партија и армија су се распали.

„Армија се определила за Милошевића и тиме постала фактор дезинтеграције.&qуот;

Месић каже да је стварање југословенске конфедерације био и његов услов тадашњем хрватском руководству да напусти позицију хрватског премијера и пресели се у нефункционалне савезне институције.

„Толико се ратовало и крви пролило, а границе нису ни за милиметар промењене.

„Могли смо да орочимо конфедерацију на пет, седам или десет година - колико се договоримо, да утврдимо заједничке послове и изворе финансирања.&qуот;

• Како живи мир на месту где је почео рат у Југославији
• Зашто је Јасеновац „пропуштена прилика&qуот; за помирење
• „Фатални заокрет“: Двадесет година од отмице Ивана Стамболића

Три деценије касније, Месић каже да су противници таквог концепта били бројнији и јачи.

Осим преиспитивања улога српског и хрватског председника - Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, Месић наводи тадашњу Југословенски народну армију (ЈНА) као једног од кључних фактора за доношење одлука.

„Војска је била угрожена и тражила је спонзора.

„Они се јесу наслонили на најјачу републику, на Србију, али тиме су губили компоненту Југославије.&qуот;

Иако је војском формално управљало Председништво СФРЈ, оно је одлуке доносило веома тешко јер је било дубоко подељено између чланова који имали ставове блиске српским и осталих, па су се гласови често једнако делили - 4:4.

Месић каже да је у најмање три наврата ЈНА желела да преузме контролу над догађајима који су ескалирали, пре свега кроз јунски десетодневни рат у Словенији, па све жешћим сукобима локалних Срба са хрватским властима, као и распиривањем сукоба у Босни и Херцеговини.

„Војни врх је желео да донесемо одлуку да војска по своме нахођењу може употребити силу, колико год жели и где год жели.

„А то је био класични покушај војног удара.&qуот;

Илустрацију још директнијег покушаја војне акције Месић види у ракетирању зграде Банских двора у центру Загреба, где су се у том тренутку састали хрватски председник Фрањо Туђман, југословенски председник Стјепан Месић и југословенски премијер Анте Марковић.

„Ракета је ударила у тренутку кад је Туђман примио позив и узео телефонску слушалицу из руку своје секретарице.

„Био је то класични војни удар - ако убију Туђмана, на његово место долази председник Сабора; ако убију мене, на моје место долази Црногорац Бранко Костић; а ако убију Марковића, на његово место долази његов заменик Митровић, српски кадар.

„Војска би тако преузела пуну контролу.&qуот;

У нападу је један грађанин убијен, високи званичници остали су неповређени, ЈНА је тврдила да је Хрватска сама бомбардовала зграду сопствене владе.

У а у децембру 2018. у Београду су по замолници Хрватске саслушани пилоти ЈНА осумњичени да су учествовали у бомбардовању.

• „Хеј Словени&qуот;, песма која је била више од југословенске химне
• Три лица Олује
• Геноцид у Сребреници очима деце
• Дијана Будисављевић: „Ако нам она буде узор, промена је могућа“

---

Ко је Стјепан Месић

• Рођен је 24. децембра 1934. године у Ораховици;
• Дипломирао на Правном факултету у Загребу, током студија био студентски лидер;
• 1965. године постаје посланик у хрватском Сабору, изабран на листи грађана;
• Део групе интелектуалаца-носилаца покрета Хрватског пролећа због чега је провео годину дана у затвору;
• од маја до августа 1990. године председник Владе Хрватске после првих вишестраначких избора;
• од августа 1990. године члан, а од јула 1991. председник Председништва СФРЈ;
• од септембра 1992. до маја 1994. године председник Сабора;
• 2000 - 2010. у два мандата председник Хрватске;
• члан Савеза комуниста Југославије, потом Хрватске демократске заједнице, па оснивач странке Хрватских независних демократа са чијим делом касније улази у Хрватску народну странку;
• Служи се руским и француским језиком, ожењен, отац две ћерке.

---

Директна линија Милошевић - Туђман

Још једна телефонска слушалица је, према Стјепану Месићу, одиграла веома важну улогу у првим месецима рата у коме се распадала Југославија.

„Из Београда су 1991. дошли специјалци који су инсталирали директну телефонску линију Туђман-Милошевић и она је функционисала све док ја нисам дошао за председника Хрватске 2000. године.

„Док се ратује на живот и смрт, а рат није чак ни проглашен, њих двојица свакодневно комуницирају.&qуот;

Приближавању двојице националних лидера кумовао је сам Месић, и то признаје да је учинио кроз предлог тадашњем српском члану Председништва СФРЈ Борисаву Јовићу да пробају да зауставе рат који већ почиње.

Идеја је била да њих двојица организоују састанак у четворо - са Милошевићем и Туђманом.

Међутим, национални лидери на крају договарају састанак без својих представника у савезним институцијама Јовића и Месића, па се историјски сусрет одиграва у војном ловишту Карађорђево.

„Упозорио сам Туђмана да Милошевић вара и да му ништа не сме веровати.

„А он ме питао да ли ја заиста мислим да је Милошевић паметнији од њега.&qуот;

Месић се присећа да је Туђман у Карађорђеву био само са шефом кабинета, а каснијим хрватским премијером Хрвојем Шаринићем, и да су се по повратку у Загреб нашли у једној од владиних зграда.

„Туђман није знао да глуми - био је сав црвен и озарен у лицу.

„Све је решено, све је решено, рата више нема - ликовао је, одмах тражио мапе од саветника које су ставили на сто и показали да Милошевић предлаже границе из 1939, плус Цазин, Кладушу и Бихаћ које је назвао турска Хрватска.&qуот;

Месић каже да у том тренутку није делио Туђманово усхићење.

„Питао сам Туђмана шта каже на то каже Алија Изетбеговић (председник Председништва БиХ), а он ми је показао прстима маказе - кад се овако споје српске и хрватске маказе, нема места за Алију.

„За мене је то одмах значило да почиње рат.&qуот;

• Амбасадор Хрватске у Београду: „Жалосно је да нас поплаве и потреси поучавају да смо људи&qуот;
• Весна Пусић: „Западни Балкан је права тема за Хрватску&qуот;

На наредни сусрет Милошевића и Туђмана у македонском Тиквешу Месић није ни позван, па је он постајао све свеснији да његов модел новог политичког договора има све мање шансе за успех.

„Све је то падало у воду кад Туђман и Милошевић нису желели такав модел - Туђман је желео да припоји део Босне, а и Милошевић је желео 63 одсто БиХ.

„Милошевић је варао свет да се бори за Југославију, варао је Србе да ће живети у једној држави - никад није споменуо Велику Србију, али је Србима рекао да ће живети у једној држави.&qуот;

Слободан Милошевић: Варалица у добрим кошуљама

Политички успон Слободана Милошевића био је на врхунцу у данима док је Стјепан Месић председавао југословенском федерацијом, а земља се на терену распадала у све чешћим оружаним сукобима.

„Основни узрок рата је да је Милошевић желео да створи Велику Србију, али је као велики глумац варао свет да се заправо бори за Југославију.

„Он је знао да је свет сентименталан према Југославији, заслугама Тита и победи у Другом светском рату.&qуот;

Месићеви описи Слободана Милошевића увек имају мирис томпуса и арому вискија, по чему је српски лидер био препознатљив у првим годинама политичке каријере.

„Милошевић је после неког ручка или вечере пио виски, био је онако дежмекаст, а мене је чудило како је он са таквим лицем и таквом грађом постао невероватно популаран у Србији.

„На моју опаску да жели да направи Велику Србију и да ћемо сви од тога имати штете, а највећу штету ће имати Србија, те да ће му Срби судити и вешати га на Теразијама, он ми само каже - још ћемо да видимо кога ће да вешају.&qуот;

Путеви су им се срели пред Међународним судом за ратне злочине у бившој Југославији у Хагу где се Месић појавио као сведок у процесу против Милошевића.

„Увек је имао добру кравату и кошуљу.

„Људи увек гледају одело, а заправо је кошуља важнија - она говори ко је добро обучен, а Милошевић је увек имао добру кошуљу, чак и у Хагу.&qуот;

Фрањо Туђман: Како га је променио пут у Канаду

Стјепан Месић упознао је Фрању Туђмана још 1965. године, када је са листе грађана изабран међу посланике хрватског Сабора.

„Он мени тада није импоновао, ја сам био део групе активне у Хрватском пролећу, а он је одржао само једно предавање.&qуот;

Хрватско пролеће је политички сукоб у оквиру Савеза комуниста од 1967. до 1971. године у коме је група хрватских интелектуалаца тражила реформу партије и југословенске федерације.

Месић каже да су носиоци те политике и крајем осамдесетих били позвани да се врате на јавну сцену.

„Ми смо звали пролећаре да се укључе у политику, али они су се мало бојали, а и нису желели да изгубе своје привилегије па су желели још да чекају.

„Туђман је, с друге стране, најпре желео да формира новине у коме би говорили противници режима, али је онда предложио да се формира заједница која би опстала и ако се забране политичке странке.&qуот;

О сопственом укључивању у „ново друштво&qуот;, Месић каже да је веровао да ствари могу да буду под контролом.

„То су у најближем кругу били све антифашисти, и ја сам се зато нашао у том кругу - а ми смо могли да држимо Туђмана у неким оквирима.

„Кад је добио пасош и отишао у Канаду, тамо је био у усташком центру и први пут се вратио са новцем па је почео стварање подружница Хрватске демократске заједнице (ХДЗ).&qуот;

• „Лијепа наша&qуот; на Јосипин начин: Извођење химне поделило Хрватску
• Иза кулиса изборне кампање у Хрватској

---

„Београд је интернационални град&qуот;

Дана у Београду 1990. и 1991. године Месић се сећа кроз блокаду и демонстрације испред институција Југославије, али и кроз чињеницу да није доживео ниједну провокацију - осим једне анегдоте.

„Моје возило имало је полицијску пратњу испред и иза, стајали смо на црвено на семафору и једном се поред нас зауставила стара офуцана 'застава' из које је изашао човек у једнако офуцаном мантилу и - ухватио се за кваку мојих врата.

„Телохранитељ је као пантер скочио, ставио му пиштољ на чело, а овај је у страху и збуњености само процедио да тражи улицу Војводе Мишића&qуот;, говори Месић уз смех.

Он додаје да се у Београду слободно кретао, одлазио на вечере с пријатељима, био на сахрани новинара Југа Гризеља.

„Београд је интернационални град, то мора да се схвати.

„То није залупана паланка већ град са међународним штихом, и то ме је одушевило.&qуот;

---

Мемоари који мењају наслов

Мемоари Стјепана Месића издати су два пута: 1992. године под насловом „Како смо срушили Југославију - политички мемоари&qуот;, а две године касније са промењеним насловом „Како је срушена Југославија&qуот;,

„Ја сам променио наслов јер сам видео да се погрешно интерпретира.

„Хтео сам да кажем да смо сви криви што смо срушили Југославију, а не да ја будем у првом плану кад кажем ми - овако сам дао објективизацију.&qуот;

У његовим сећањима, важно место има и тајни сусрет са тадашњим немачким шефом дипломатије Хансом Дитрихом Геншером, крајем 1991, док ратни сукоби ескалирају, посебно око Вуковара, града на крајњем истоку Хрватске.

Из Месићевих речи види се да је одустао од модела југословенске конфедерације и да се спрема међународно признање независности Хрватске које је уследило 15. јануара 1992. године.

„Упозорио сам га да се не може више да рачуна на нови политички договор јер су ствари отишле предалеко и да је излаз у признању Словеније и Хрватске - да признањем свих република можда зауставимо рат који планира Милошевић, а Туђман му се придружује.

„Рекао сам му да ће тај рат бити врло кратак у Словенији, биће крвав у Хрватској и већ је почео, биће бруталан у Босни и Херцеговини, а после тога ће се Србија купати у крви&qуот;, каже Месић уз напомену да је са Геншером сусрет био приватно и тајно организован.

Иако се његова прогноза остварила, Месић данас тврди да је учинио све што је могао да се спречи рат.

„Ја нисам ни у чему погрешио, жарко сам желео да дође до новог политичког договора и све знање и енергију сам употребио, али није ишло.

„Да се Туђман и Милошевић нису договорили око поделе Босне, ми бисмо имали нову конфедерацију.&qуот;

---

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.25.2021)