Савети за штампу на Западном Балкану: Није сјајно, али још смо ту
Цензоловка 28.06.2021 | Тамара Скрозза, чланица
У тренутку када су у земљама Западног Балкана оснивани савети, вијећа за штампу или медијски савети, широм Европе ова су саморегуалторна тела радила већ десетинама година. Примера ради, норвешки савет, на основу чијих је искустава „кројен“ Савет за штампу у Србији, постојао је више од сто година. Много важније од тога, саморегулаторна тела Западног Балкана оснивана су на „непријатељском тлу“, у окружењу преоптерећеном бурним политичким дебатама, суочавањем с прошлошћу, неуређеном медијском сценом.
Ако се то има у виду, прави је успех што данас уопште можемо да се бавимо радом саморегулаторних тела. Током свог оснивања и(ли) свог рада, свако од њих суочавало се с проблемима који су с једне стране били уско стручни и тицали се професионалне етике, а с друге повезани с окружењем у којем делују. СТРПЉЕЊЕ И ЕНТУЗИЈАЗАМ Када је у питању Савет за штампу Србије, у којем од почетка ради ауторка ове приче – проблеми су били и финансијски, и стручно-етички,
