Археологија и болести: Научници пронашли првог носиоца и прву жртву куге од пре 5.000 година

Научници су идентификовали новог кандидата за „нулти пацијента&qуот; који је преминуо од куге.

Према новим доказима, човек који је умро пре више од 5.000 година у Летонији заражен је најранијим познатим сојем болести.

Куга је захватила Европу 1300-тих, уништивши чак половину становништва.

Каснији таласи наставили су редовно да ударају током неколико векова, узрокујући милионе смрти.

• Годину дана са корона вирусом - колико су трајале претходне пандемије
• Споменик куги у Иригу - „Време кад су живи завидели мртвима&qуот;
• Корона вирус: Ко је нулти пацијент

„Ово је до сада најстарија идентификована жртва куге&qуот;, рекао је др Бен Краус-Кјора са Универзитета у Килу у Немачкој о остацима старим 5.300 година.

Мушкарац је са још троје сахрањен на неолитском гробљу у Летонији поред реке Салач која се улива у Балтичко море.

Истраживачи су анализирали ДНК из костију и зуба све четири особе и тестирали их на бактерије и вирусе.

Били су изненађени када су пронашли једног ловца-сакупљача - човека у двадесетим годинама - зараженог древним сојем куге, изазваним бактеријом Јерсинија пестис (Иерсиниа пестис).

„Највероватније га је угризао глодар, добио је примарну инфекцију Јерсиније пестис и умро је неколико дана [касније] - можда недељу дана касније - од септичног шока&qуот;, рекао је др Краус-Кјора.

Истраживачи сугеришу да се древни сој болести појавио пре око 7.000 година, када је пољопривреда почела да се појављује у централној Европи.

Сматрају да је бактерија можда спорадично прелазила са животиња на људе, а да није изазвала велике епидемије.

Временом се прилагодила и на крају еволуирала у облик познат као бубонска куга, коју шире буве и која је похарала средњовековну Европу, узрокујући милионе смртних случајева.

Идеја да су се рани сојеви споро ширили изазива многе теорије о развоју људске цивилизације у Европи и Азији.

И то баца сумњу на хипотезу да је болест узроковала опадање великог броја становника у западној Европи на крају неолитског доба.

• Корона вирус: Историја пандемије и да ли смо ову могли да предвидимо
• Ко је измислио карантин, заштитне маске и вакцине
• Упутство о карантину и дистанцирању старо 432 године

Други истраживачи су поздравили студију, али кажу да она не искључује могућност да се куга у то време широко ширила Европом.

Људи се обично заразе кугом када их уједе глодар која носи бактерију куге или су у додиру са животињом зараженом кугом.

Болест постоји и данас, али се лечи антибиотицима ако се утврди у раној фази.

Истраживање је објављено у часопису Сел рипортс (Целл Репортс).

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.30.2021)