Белорусија и санкције: Које земље Балкана су следиле одлуку Европске уније
Иако је Савет ЕУ објавио забрану авиосаобраћаја из Белорусије преко Србије, званичници земље то још нису потврдили.
Белоруски авиони више не могу ни на већину земаља Балкана, тврде званичници Европске уније.
Нису, међутим, све државе Балкана у потпуности подржале одлуке Савета ЕУ о санкцијама Белорусији, па је Србија, како је објављено на сајту институције из Брисела, једина од земаља кандидата за чланство у Унији која се није сагласила са последњим пакетом казни за појединце и предузећа у Белорусији.
Савет ЕУ је 21. јуна увео казнене мере против 78 белоруских држављана и седам ентитета због тешког кршења људских права и репресије над цивилиним друштвом, опозицијом и новинарима и због принудног слетања путничког авиона, наводи агенција Бета.
Међу појединцима којима су уведене санкције у оквиру четвртог пакета је велики број судија и тужилаца „одговорних за бројне политички мотивисане пресуде новинарима, активинстима и демонстрантима&qуот;, како се објашњава у одлуци Савета.
На мети санкција нашло се и неколико новинара прорежимских медија, ректори више универзитета због избацивања студената који су учествовали у протестима и бројни бизнисмени због блиских веза са режимом Александра Лукашенка.
Србија је ипак подржала другу одлуку Савета, такође од 21. јуна, којом је још на листу додато државо предузеће за контролу авиосаобраћаја.
ББЦ на српском је писао Министарству спољних послова Србије и Амбасади Белорусије у Србији за потврду ове инфомације, али до објављивања текста нисмо добили одговор.
- Лукашенко: Запад води хибридни рат против нас, права мета је Русија
- Принудно слетање у Белорусију: Шта знамо а шта не
- Белорусија: Ко је блогер Роман Проташевич
Зашто земље ЕУ заобилазе белоруско небо?
Председник Белорусије Александар Лукашевко је 23. маја издао наредбу да се преусмери ирски путнички авион компаније Рајанер на европској линији из Атине за Виљнус да би ухапсио једног дисидента који је био међу путницима - новинара и блогера Роман Проташевич.
Белорусија је касније тврдила да је авион преусмерен због претње бомбом Хамаса, али је та палестинска екстремистичка група негирала било какву умешаност.
Шефови држава и влада ЕУ затражили су 24. маја да се усвоје „неопходне мере&qуот;, које између осталог обухватају и забрану прелета ваздушног простора Уније за белоруску авиокомпанију, као и спречавање приступа аеродромима за летове белоруских авиокомпанија.
ЕУ је после тога одлучила да авиони Уније неће летети у ваздушном простору Белорусије.
На самиту у Бриселу, 27 држава-чланица ЕУ је такође затражило од авио-компанија да избегну прелет Белорусије, као и пуштање на слободу Романа Проташевича и његове девојке Софије Сапеге.
Лукашенко, који влада бившом совјетском државом већ 27 година, оптужио је Запад да се мешала у управљање његовом државом.
„Ово више није информативни рат, ово је модерни хибридни рат&qуот;, рекао је парламенту у главном граду Минску.
„Морамо учинити све да спречимо да постане прави рат&qуот;, поручио је.
Шефови дипломатија земаља чланица Европске уније у понедељак 21. јуна су одобрили додатне санкције за 80 званичника Белорусије.
Истог дана, Сједињене Америчке Државе увеле су санкције више од 15 појединаца и ентитета из Белорусије, чиме се Америка придружила Великој Британији, Канади и Европској унији у примени притиска на режим Александра Лукашенка, преноси Радио Слободна Европа.
Шта се претходило увођењу санкција
Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик изјавио је 26. маја да Европска унија очекује да земље кандидати за чланство и потенцијални кандидати ускладе сопствену спољну политику када је реч о Белорусији.
„Очекивали бисмо да земље кандидати за чланство у ЕУ и потенцијални кандидати одражавају овај најновији развој догађаја у њиховим политичким одлукама&qуот;, поручио је Билчик у писаној изјави за Слободну Европу.
На питање овог медија неколико дана касније да ли ће се Србија прикључити санкцијама Брисела, премијерка Србије Ана Брнабић је рекла да је то „ још беспредметно коментарисати&qуот;.
„Нисмо у Србији још ништа (званично) видели, тако да је беспредметно да коментаришем шта би било кад би било&qуот;, рекла изјавила је 25. маја премијерка Србије Ана Брнабић.
„Хајде да видимо о чему се ради, па ће онда Србија да одлучи у односу на те ствари, у односу на наше европске интеграције и аспирације, али и наш државни интерес&qуот;.
Она је рекла да ће држава донети евентуалну одлуку о санкцијама Белорусији „када такав захтев буде званично стигао&qуот;.
- Белорусија: „Ухапшен сам и претучен зато што сам делио руже“
- Ко је Александар Лукашенко - „последњи диктатор у Европи&qуот;
- Угашен главни независни медиј у Белорусији, претрес станова уредника
Суседна Црна Гора одмах је одговорила да ће следити политику ЕУ.
Црногорски министар иностраних послова Ђорђе Радуловић је, након разговора са председавајућом ОЕБС-а и министарком спољних послова Шведске Ан Линде, рекао да ускоро очекује позив Црној Гори да се прикључи санкцијама ЕУ што ће она, како је истакао, и учинити.
„Ситуација у Белорусији није нешто што брине само Европску унију већ и ОЕБС и многе наше партнере&qуот;, рекао је Радуловић.
„Ми ћемо као и до сада следити политику санкција ЕУ иако су неке досадашње одлуке за нас биле тешке, пре свега за нашу економију. Али када стигне позив да се Црна Гора прикључи рестриктивним мерама, ми ћемо се прикључити&qуот;.
Из Северне Македоније и Албаније се у првих данима нису изјашњавали, док су за ББЦ из сарајевског Ослобођења рекли да није било изјава ову тему, али да санкције ни крајем маја нису биле уведене.
Ипак, из Министарства спољних послова Босне и Херцеговине следиће политику Европске уније о санкцијама Белорусији због хапшења новинара Романа Протасевича, али уз сагласност Председништва БиХ, саопштено је за Радио Слободна Европа 27. маја.
У БиХ о санкцијама одлучује Председништво БиХ, које води спољну политику државе, након иницијативе Министарства спољних послова и одлуке Већа министара БиХ.
Члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић за РСЕ је рекао крајем маја да на темељу Споразума о стабилизацији и придруживању, БиХ има обавезу усклађивати спољну политику са ставовима високог комесара ЕУ за спољну и сигурносну политику.
„Сматрам недопустивим и шокантним наведени поступак белоруских власти. Овај недемократски потез представља директну претњу за сигурност у међународном цивилном саобраћају, на што се мора снажно реаговати&qуот;, казао је Џаферовић.
„Свакако да ћу подржати ставове Брисела&qуот;.
Ко је Роман Проташевич?
Проташевич је бивши уредник канала Некта, заправо апликације за поруке Телеграм.
Напустио је Белорусију 2019. године и пратио догађаје у вези са председничким изборима 2020. године, после чега је оптужен за тероризам и подстицање нереда.
Некта је била кључни канал информисања опозиционих присталица током избора у августу прошле године, на којима је Лукашенко прогласио победу.
Западни лидери подржали су главну опозиционарку Светлану Тихановскају, која је тврдила да је победила на председничким изборима у августу 2020, пре него што је била приморана да напусти Белорусију и потражи уточиште у суседној Литванији.
Она је постала кандидаткиња опозиције пошто је њен муж ухапшен и забрањено му је да учествује на изборима.
Талас протеста присталица опозиције углавном је заустављен масовним хапшењима и затворским казнама за учеснике.
Само ове године забележени су многи случајеви полицијске бруталности и око 2.700 кривичних гоњења.
Раније одлуке
Ово нису прве санкције које је ЕУ увела Белорусији у последњих годину дана.
Европска унија је 2020. године увела санкције овој земљи као одговор на брутални обрачун са продемократским протестима изазваних спорним председничким изборима у августу.
Ову одлуку следило је, у новембру 2020. године, седам земаља које нису чланице Европске Уније.
Тада су казнене мере, између осталих, подржале и Северна Македонија, Црна Гора и Албанија.
- Зашто Путин жели да задржи Белорусију у сфери утицаја Москве
- За Белорусију руски кредит од 1,5 милијарди долара
Србија се крајем августа 2020. придружила декларацији Европске уније о председничким изборима у Белорусији, у којој је оцењено да избори у тој земљи „нису били ни слободни, ни фер&qуот;, као и да су државни органи „применили несразмерну силу према демонстрантима, да је додатно сужена слобода говора, окупљања и медија&qуот;.
Ипак, санкције Белорусији није увела.
Неколико месеци раније, војска Србије је требало да учествује на заједничкој војној вежби са Русијом и Белорусијом „Словенско братство&qуот;.
Ипак, одлучено је да неће бити део ове вежбе, како је изјавио тадашњи министар одбране Србије Александар Вулин, због тога што се Србија налази под „страшним и незаслуженим притиском Европске уније&qуот;.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.06.2021)
Крај Пиксијеве ере: Стојковић више није селектор фудбалске репрезентације Србије
