Belorusija i sankcije: Koje zemlje Balkana su sledile odluku Evropske unije
Iako je Savet EU objavio zabranu aviosaobraćaja iz Belorusije preko Srbije, zvaničnici zemlje to još nisu potvrdili.
Beloruski avioni više ne mogu ni na većinu zemalja Balkana, tvrde zvaničnici Evropske unije.
Nisu, međutim, sve države Balkana u potpunosti podržale odluke Saveta EU o sankcijama Belorusiji, pa je Srbija, kako je objavljeno na sajtu institucije iz Brisela, jedina od zemalja kandidata za članstvo u Uniji koja se nije saglasila sa poslednjim paketom kazni za pojedince i preduzeća u Belorusiji.
Savet EU je 21. juna uveo kaznene mere protiv 78 beloruskih državljana i sedam entiteta zbog teškog kršenja ljudskih prava i represije nad civilinim društvom, opozicijom i novinarima i zbog prinudnog sletanja putničkog aviona, navodi agencija Beta.
Među pojedincima kojima su uvedene sankcije u okviru četvrtog paketa je veliki broj sudija i tužilaca „odgovornih za brojne politički motivisane presude novinarima, aktivinstima i demonstrantima", kako se objašnjava u odluci Saveta.
Na meti sankcija našlo se i nekoliko novinara prorežimskih medija, rektori više univerziteta zbog izbacivanja studenata koji su učestvovali u protestima i brojni biznismeni zbog bliskih veza sa režimom Aleksandra Lukašenka.
Srbija je ipak podržala drugu odluku Saveta, takođe od 21. juna, kojom je još na listu dodato državo preduzeće za kontrolu aviosaobraćaja.
BBC na srpskom je pisao Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i Ambasadi Belorusije u Srbiji za potvrdu ove infomacije, ali do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.
- Lukašenko: Zapad vodi hibridni rat protiv nas, prava meta je Rusija
- Prinudno sletanje u Belorusiju: Šta znamo a šta ne
- Belorusija: Ko je bloger Roman Protaševič
Zašto zemlje EU zaobilaze belorusko nebo?
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukaševko je 23. maja izdao naredbu da se preusmeri irski putnički avion kompanije Rajaner na evropskoj liniji iz Atine za Viljnus da bi uhapsio jednog disidenta koji je bio među putnicima - novinara i blogera Roman Protaševič.
Belorusija je kasnije tvrdila da je avion preusmeren zbog pretnje bombom Hamasa, ali je ta palestinska ekstremistička grupa negirala bilo kakvu umešanost.
Šefovi država i vlada EU zatražili su 24. maja da se usvoje „neophodne mere", koje između ostalog obuhvataju i zabranu preleta vazdušnog prostora Unije za belorusku aviokompaniju, kao i sprečavanje pristupa aerodromima za letove beloruskih aviokompanija.
EU je posle toga odlučila da avioni Unije neće leteti u vazdušnom prostoru Belorusije.
Na samitu u Briselu, 27 država-članica EU je takođe zatražilo od avio-kompanija da izbegnu prelet Belorusije, kao i puštanje na slobodu Romana Protaševiča i njegove devojke Sofije Sapege.
Lukašenko, koji vlada bivšom sovjetskom državom već 27 godina, optužio je Zapad da se mešala u upravljanje njegovom državom.
„Ovo više nije informativni rat, ovo je moderni hibridni rat", rekao je parlamentu u glavnom gradu Minsku.
„Moramo učiniti sve da sprečimo da postane pravi rat", poručio je.
Šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije u ponedeljak 21. juna su odobrili dodatne sankcije za 80 zvaničnika Belorusije.
Istog dana, Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije više od 15 pojedinaca i entiteta iz Belorusije, čime se Amerika pridružila Velikoj Britaniji, Kanadi i Evropskoj uniji u primeni pritiska na režim Aleksandra Lukašenka, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Šta se prethodilo uvođenju sankcija
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je 26. maja da Evropska unija očekuje da zemlje kandidati za članstvo i potencijalni kandidati usklade sopstvenu spoljnu politiku kada je reč o Belorusiji.
„Očekivali bismo da zemlje kandidati za članstvo u EU i potencijalni kandidati odražavaju ovaj najnoviji razvoj događaja u njihovim političkim odlukama", poručio je Bilčik u pisanoj izjavi za Slobodnu Evropu.
Na pitanje ovog medija nekoliko dana kasnije da li će se Srbija priključiti sankcijama Brisela, premijerka Srbije Ana Brnabić je rekla da je to „ još bespredmetno komentarisati".
„Nismo u Srbiji još ništa (zvanično) videli, tako da je bespredmetno da komentarišem šta bi bilo kad bi bilo", rekla izjavila je 25. maja premijerka Srbije Ana Brnabić.
„Hajde da vidimo o čemu se radi, pa će onda Srbija da odluči u odnosu na te stvari, u odnosu na naše evropske integracije i aspiracije, ali i naš državni interes".
Ona je rekla da će država doneti eventualnu odluku o sankcijama Belorusiji „kada takav zahtev bude zvanično stigao".
- Belorusija: „Uhapšen sam i pretučen zato što sam delio ruže“
- Ko je Aleksandar Lukašenko - „poslednji diktator u Evropi"
- Ugašen glavni nezavisni medij u Belorusiji, pretres stanova urednika
Susedna Crna Gora odmah je odgovorila da će slediti politiku EU.
Crnogorski ministar inostranih poslova Đorđe Radulović je, nakon razgovora sa predsedavajućom OEBS-a i ministarkom spoljnih poslova Švedske An Linde, rekao da uskoro očekuje poziv Crnoj Gori da se priključi sankcijama EU što će ona, kako je istakao, i učiniti.
„Situacija u Belorusiji nije nešto što brine samo Evropsku uniju već i OEBS i mnoge naše partnere", rekao je Radulović.
„Mi ćemo kao i do sada slediti politiku sankcija EU iako su neke dosadašnje odluke za nas bile teške, pre svega za našu ekonomiju. Ali kada stigne poziv da se Crna Gora priključi restriktivnim merama, mi ćemo se priključiti".
Iz Severne Makedonije i Albanije se u prvih danima nisu izjašnjavali, dok su za BBC iz sarajevskog Oslobođenja rekli da nije bilo izjava ovu temu, ali da sankcije ni krajem maja nisu bile uvedene.
Ipak, iz Ministarstva spoljnih poslova Bosne i Hercegovine slediće politiku Evropske unije o sankcijama Belorusiji zbog hapšenja novinara Romana Protaseviča, ali uz saglasnost Predsedništva BiH, saopšteno je za Radio Slobodna Evropa 27. maja.
U BiH o sankcijama odlučuje Predsedništvo BiH, koje vodi spoljnu politiku države, nakon inicijative Ministarstva spoljnih poslova i odluke Veća ministara BiH.
Član Predsedništva BiH Šefik Džaferović za RSE je rekao krajem maja da na temelju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, BiH ima obavezu usklađivati spoljnu politiku sa stavovima visokog komesara EU za spoljnu i sigurnosnu politiku.
„Smatram nedopustivim i šokantnim navedeni postupak beloruskih vlasti. Ovaj nedemokratski potez predstavlja direktnu pretnju za sigurnost u međunarodnom civilnom saobraćaju, na što se mora snažno reagovati", kazao je Džaferović.
„Svakako da ću podržati stavove Brisela".
Ko je Roman Protaševič?
Protaševič je bivši urednik kanala Nekta, zapravo aplikacije za poruke Telegram.
Napustio je Belorusiju 2019. godine i pratio događaje u vezi sa predsedničkim izborima 2020. godine, posle čega je optužen za terorizam i podsticanje nereda.
Nekta je bila ključni kanal informisanja opozicionih pristalica tokom izbora u avgustu prošle godine, na kojima je Lukašenko proglasio pobedu.
Zapadni lideri podržali su glavnu opozicionarku Svetlanu Tihanovskaju, koja je tvrdila da je pobedila na predsedničkim izborima u avgustu 2020, pre nego što je bila primorana da napusti Belorusiju i potraži utočište u susednoj Litvaniji.
Ona je postala kandidatkinja opozicije pošto je njen muž uhapšen i zabranjeno mu je da učestvuje na izborima.
Talas protesta pristalica opozicije uglavnom je zaustavljen masovnim hapšenjima i zatvorskim kaznama za učesnike.
Samo ove godine zabeleženi su mnogi slučajevi policijske brutalnosti i oko 2.700 krivičnih gonjenja.
Ranije odluke
Ovo nisu prve sankcije koje je EU uvela Belorusiji u poslednjih godinu dana.
Evropska unija je 2020. godine uvela sankcije ovoj zemlji kao odgovor na brutalni obračun sa prodemokratskim protestima izazvanih spornim predsedničkim izborima u avgustu.
Ovu odluku sledilo je, u novembru 2020. godine, sedam zemalja koje nisu članice Evropske Unije.
Tada su kaznene mere, između ostalih, podržale i Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija.
- Zašto Putin želi da zadrži Belorusiju u sferi uticaja Moskve
- Za Belorusiju ruski kredit od 1,5 milijardi dolara
Srbija se krajem avgusta 2020. pridružila deklaraciji Evropske unije o predsedničkim izborima u Belorusiji, u kojoj je ocenjeno da izbori u toj zemlji „nisu bili ni slobodni, ni fer", kao i da su državni organi „primenili nesrazmernu silu prema demonstrantima, da je dodatno sužena sloboda govora, okupljanja i medija".
Ipak, sankcije Belorusiji nije uvela.
Nekoliko meseci ranije, vojska Srbije je trebalo da učestvuje na zajedničkoj vojnoj vežbi sa Rusijom i Belorusijom „Slovensko bratstvo".
Ipak, odlučeno je da neće biti deo ove vežbe, kako je izjavio tadašnji ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, zbog toga što se Srbija nalazi pod „strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 07.06.2021)
