Сара - пас са Дорћола: „Она је као и сваки улични пас чезнула да буде нечија"

У једној од најлепших београдских улица, пуној зеленила која води ка тврђави Калемегдан, у шареној дрвеној кућици, живела је Сара.

Она је последих годину дана била веома болесна, али се уз помоћ неколицине људи у чијој је улици живела, преселила на боље место, јер како каже изрека - „сви пси иду у рај&qуот;.

Сара је прошла много тога живећи на улици.

Марина Банић, једна од становница улице Страхињића Бана која се бринула о Сари, каже да су је хранили оним што јој је преписао ветеринар, али тврди да је било и оних који су јој намерно „бацали живе коске и месо&qуот;.

• Смемо ли да грлимо љубимце током епидемије корона вируса
• Љубав према псима: „Никад не остављаш пријатеље&qуот;
• Пси луталице: Од милосрђа до уносног посла

Марина је на кућицу у којој је Сара живела окачила натпис да је пас болестан и да је на терапијској исхрани која јој одговара.

Здравствено стање пса у последњих годину дана се знатно погоршало и они који су бринули о њему удружили су „снаге и финансије&qуот; и сместили је у пансион.

„Покушавали смо на све могуће начине да учинимо њен живот бољим, да је хранимо адекватно, да јој мењамо простирке&qуот;, прича Марина.

Чезнула је да буде нечија

Живот на улици ипак доноси и много ружног.

Они који су се трудили да брину о њој, често су морали и да је надзиру, јер је било људи који су желели да је повреде и отрују.

„Шутирали су је, а нама нису дозвољавали да јој поставимо кућицу&qуот;, прича Марина.

Последњих дана живота пас је боравио код Маринине комшинице у стану.

Једном дневно на повоцу су је одводили ветеринару.

„Лепо је реаговала, била је срећна, јер она је као и сваки улични пас чезнула да буде нечија&qуот;, каже Марина.

Пре него што је остала без дома била је власнички пас и живела је у једњој од зграда у улици Страхињића Бана.

Када је власник преминуо рођаци нису желели да је преузму, па је избачена напоље.

• Како препознати да је пас отрован
• Напуштени пси из Тузле пронашли спас у козметичком салону
• Старачки дом за животиње

Није уживала на улици

Сара се често дружила са псима које су власници изводили у шетњу по Калемегдану.

„Вероватно се надала да ће неко од њих рећи 'хајде са нама кући'&qуот;, каже Банић.

Марина се доселила на Дорћол пре четири године и тада је иницирала куповину кућице за пса.

Пре тога Сара је спавала у картонској кутији која се налазила код дрвета.

„Ту се осећала безбедно, јер је у оближњем кафићу седео ноћни чувар&qуот;, каже Марина.

Када је са неколико комшиница купила и поставила кућицу за Сару, у улици је „избио рат&qуот;.

Многи станари су се побунили, нису желели да кућица буде постављена испред њихове зграде или кафића.

„Неки су претили да ће је исећи секиром&qуот;, присећа се Марина.

Онда је причу о Сари и проблему са њеном кућицом одлучила да подели на друштвеним мрежама.

„Невероватно ми је било да људи са Дорћола, краја који је познат и по љубитељима паса, не дозвољавају да Сара има сопствено место под сунцем&qуот;, прича Марина.

У неком тренутку кућица је чак и нестала са улице, али су је касније вратили.

Али ни тада није нашла место, већ су је померали по улици како је коме одговарало, све до објављивања репортаже о Сари у једној дневној новини.

„После тога станари улице су прихватили чињеницу да ће им Сара бити комшиница&qуот;, каже Марина.

Помоћи некоме да оде

Сара је имала велики тумор на душнику који није могао да се оперише.

И остали параметри су указивали да је лошег здравственог стања и вероватно ни не би могла да издржи операцију.

„Иако сам и ја као свако од нас изгубила и вољену особу и пса, доношње одлуке о успављивању Саре је било тешко&qуот;, каже Марина.

Док су ветеринари псу давали анестезију, она јој је говорила шта се дешава.

„Рекла сам јој да је волимо, да смо уз њу&qуот;,

„Имала је поверења у нас, опустила се&qуот;,

„Мазили смо је док је била жива&qуот;, прича Марина.

Погледајте и видео о напуштеном псу који је сам отишао код ветеринара

Сваки пас заслужује дом

Марина, попут комшија с којима је заједно бринула о Сари верује да у сваком крају Београда постоји пас који може и који заслужује да добије кућицу.

Саветује да они који брину о псу треба да остану доследни у томе и да комуницирају са окружењем.

„Да не престану да објашњавају онима који не разумеју да животиња треба да има простор, да је треба уклонити&qуот;, додаје.

Поручује да није тако тешко организовати се и бринути о неком псу који нема дом, јер у овом суровом свету то може бити трачак наде да у дубини сваког од нас има доброте, како према људима, тако и према животињама.

Наредних седам дана Сарину кућицу неће дирати, јер верују да ће је она на неки начин посећивати.

А после тога, дом ће добити неки нови станар или станарка.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.11.2021)