Kako post utiče na zdravlje
Post ili suzdržavanje od neke hrane ili pića prisutno je u mnogim religijama uoči određenih praznika i može da bude potpuno ili delimično, kratkotrajno ili privremeno. Kakve su posledice po ljudsko telo?
Još u detinjstvu sam slušala priče o mojoj prabaki Majkici koja je čitavog života postila.
Ne zato što ju je neko terao, već zato što joj je prijalo, bar je tako govorila moja baka, njena ćerka koja je tu naviku i nasledila.
Post ili suzdržavanje od neke hrane ili pića prisutno je u mnogim religijama uoči određenih praznika i može da bude potpuno ili delimično, kratkotrajno ili privremeno, objašnjeno je na sajtu Britanike.
Muslimani svake godine tokom meseca Ramazana poste 30 dana od izlaska do zalaska sunca, dok hrišćanski vernici (pravoslavni i katolički) poste i po nekoliko nedelja u toku godine.
Vernici smatraju da na taj način pročišćavaju telo i dušu.
Najstroži post u pravoslavlju je sedmonedeljni Veliki post na proleće, uoči Uskrsa.
Nešto manje se posti pred Božić - 40 dana, ali kakve su posledice ovakvog načina ishrane po ljudsko telo?
„Nema značajnih niti dugoročnih loših efekata po zdravlje, ali još nema nijednog naučnog rada o dugoročnom pozitivnom uticaju posta na ljudsko telo.
„Kada kažemo dugoročno misli se da još nije neko pratio uticaj posta na zdravlje jedne osobe 20, 30 godina, na osnovu čega možemo da izvučemo zaključak", objašnjava doktorka nutricionistkinja Jagoda Jorga.
Ipak, sve zavisi i koliko je ta ishrana raznovrsna, dodaje za BBC na srpskom.
Majkica, kojoj je pravo ime bilo Dobrila, uvek je bila mršava i sitna, što su mnogi pripisivali njenom običaju da posti.
Zapravo je, prema rečima moje bake, toliko bila snažna da je sama pomerala nameštaj po kući i u poznim godinama.
Tokom posta hrišćani ne jedu mrsnu hranu, tačnije na njihovom meniju nema životinjskih i mlečnih proizvoda.
Određenim danima propisan je post na vodi, što u praksi znači da ne jedu čak ni ribu, a ne koriste ni ulje kao dodatak u jelima.
Ishrana se sastaoji uglavnom od voća, povrća, mahunarki i pečuraka ili posnog peciva.
„Ako ishranu svedete samo na hleb, marmeladu ili džem i testenine, to je jako siromašno i nije dobro.
„Post na vodi ne može da bude dovoljno nutritivan i nedostaje mnogo važnih hranljivih materija, što opet zavisi i kako je neko sproveo taj post", ukazuje doktorka Jorga.
Ovakav vid ishrane se ne preporučuje deci u rastu i razvoju, trudnicama, hroničnim bolesnicima i starijima, dodaje.
- Šta se dešava ljudskom telu tokom posta
- Koliko proteina je previše i kako utiču na zdravlje
- Ramazan: Šta jesti, a šta izbegavati u mesecu posta
Dok se čeka neko opsežnije isptivanje, nekoliko dosadašanjih, pokazuje da post smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Kod muslimana je primećen niži krvni pritisak tokom Ramazana, dok je kod hrišćana uočeno da je nivo zdravog holesterola tokom posta optimilan, zaključak je istraživanja objavljenom na sajtu Ishrana, metabolizam, dijeta i kardiovaskularne bolesti.
Pravoslavni hrišćani tokom posta imaju manju telesnu masu i njihova ishrana ima jako malo prerađenih ugljenih hidrata, ali složenih vlakana koji su korisni po ljudsko zdravlje i prevenciju hroničnih bolesti, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu Hranljive materije.
U prilog blagotvornim uticajama posta na zdravlje pokazuje i studija iz 2017. koja je analizira kako takav način ishrane utiče na život monaha na grčkoj Svetoj gori.
Oni u proseku poste između 180 i 200 dana godišnje i velika većina ima dobar kvalitet života i mentalno zdravlje i da imaju optimalnu količinu šećera i masti.
„Ishrana koju čine ribe, povrće, voće i žitarice bez mlečnih proizvoda jaja i mesa mogu da obezbede i do 90 odsto hranljivih materija dovoljnih da telo dobor funkcioniše, ako se pametno rasporede.
„Tokom posta glavno jelo mora da bude neka dobra riba ili pasulj ili sočivo kao biljni izvori belančevina", ukazuje doktorka Jorga.
Tokom posta, ovaj obrazac je veći kod voća i povrća, što pokazuje odsustvo nedostatka gvožđa i folata u ishrani.
Ipak, zabeleženi su nedostaci kalcijuma i vitamina B2 u ishrani, a kod monaha je primećena i hipovitaminoza D.
Doručak i večera treba da su raznovrsniji od hleba, džema ili pekmeza, te je potrebno imati što raznovrsnije voće i povrće i sojino mleko, sir ili jogurt kao zamenu za klasične masne mlečne proizvode, ukazuje.
„Koliko ljudi to sprovode u praksi pitanje je", dodaje.
Doktorka napominje da ne treba post tretirati kao period detoksikacije ili prečišćavanja organizma.
„Ne mogu da se ponište loše prethodne navike ishrane tek tako.
„Ono što je važno jeste da smo stalno umereni i da nam je ishrana raznovrsna, ne samo tokom posta, tada činimo dobro našem telu", zaključuje doktorka.
Šta se dešava u telu tokom muslimanskog posta kad se ne jede od zore do mraka?
Osam sati posle poslednjeg obroka creva završavaju upijanje hranljive materije iz jela.
Tela potom koriste uskladištenu glukozu (šećer) u jetri i mišićima da bi obezbedila potrebnu energiju za funkcionisanje.
Kada zaliha glukoze ponestane tokom posta, mast je sledeći resurs energije za telo.
Sagorevanje masti pomaže da se izgubi telesna težina i smanjuje se nivo holesterola.
Ali pad šećera u krvi dovodi do malaksalosti, usled čega može da se javi i vrtoglavica i mučnina.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Autofagija: Prednosti i mane
- Novčić za sreću, dren za zdravlje - sve što treba da znate o božićnoj česnici
- Mamul - slatki kolačić koji povezuje hrišćane i muslimane
- 'Još samo ovaj put i prestajem': Postoji li zavisnost od šećera
- Da li je crna čokolada stvarno zdrava
- Stručnjaci upozoravaju: Ultraprerađena hrana globalna zdravstvena pretnja
(BBC News, 12.01.2025)
