Имитација тржишта и мит о бољој прошлости
Цензоловка 14.08.2021 | Ахмед Бурић
„Кад не знаш одакле, онда крени из средине“, каже стара пословица, и вјероватно има право. Јер, кад се говори и пише о томе како је било некад, а како је сад, увијек на уму ваља имати средину. Као садашњост, средишњу тачку онога о чему се и одакле говори, и као социјалну категорију. Средину у којој се неки процес одвија.
Без обзира на то шта ко мислио о југославенском социјализму – који је у свом постојању имао различите фазе – о том се друштву с релативном сигурношћу могу рећи најмање двије ствари. Прво, да је било динамично, да су социјална кретања одређивала правац и брзину развоја. Друго, било је идеолошко. Али, проблем сваке идеологије је у томе да је, суштински, непроводива у пракси. Што се, дакле, тиче комунизма, може се рећи да га је југословенска иначица, „самоуправни
