Куче није за стан него за двориште, рађајте децу уместо што шетате џукеле
Луфтика 29.08.2021 | Редакција
Пре 5 година сам се преселила у једно београдско насеље.
Трећи спрат, нова градња, лепа тераса. Комшије фини људи. Имају пса и двориштанце. Једне толпле јулске ноћи ме је пробудило Микијево завијање. Звучало је као да плаче. Фине комшије су га затвориле у пролаз до улице који једва да је широк пола метра а дуг око 2. Завијао је данима. А онда сам открила да Мики никада не излази у шетњу. Мики зна само за свој узани пролаз у којем је распала дрвена кућица. Кад му се посрећи пусте га у шири део дворишта и то је све.
