Kuče nije za stan nego za dvorište, rađajte decu umesto što šetate džukele

Treći sprat, nova gradnja, lepa terasa. Komšije fini ljudi. Imaju psa i dvorištance. Jedne tolple julske noći me je probudilo Mikijevo zavijanje. Zvučalo je kao da plače. Fine komšije su ga zatvorile u prolaz do ulice koji jedva da je širok pola metra a dug oko 2. Zavijao je danima. A onda sam otkrila da Miki nikada ne izlazi u šetnju. Miki zna samo za svoj uzani prolaz u kojem je raspala drvena kućica. Kad mu se posreći puste ga u širi deo dvorišta i to je sve.