Српским пољопривредницима до сада од 175 милона евра помоћи из ЕУ фондова одобрено 47,4 милиона

Српским пољопривредницима је од 175 милона евра помоћи за пољопривреду из ИПАРД претприступног фонда ЕУ до сада одобрено 47,4 милона евра за 725 пројеката, али бивша главна преговарачица Хрватске за пољопривредна поглавља Ружица Гело сматра да до краја 2023. године, до када помоћ мора да се искористи, има довољно времена да то буде у много већем проценту.

"Када погледате статистику коришћења фондова у ЕУ, видите да је пик у шестој или седмој години. Претпостављам да ће сада доћи до значајнијех повлачења средстава. Неки од проблема су што пољопривредни произвођачи не могу ни уз помоћ банака затворити финансијску конструкцију. Ради се и о прекомпликованим процедурама које могу да успоре процес", казала је Гело новинарима из Србије који су посетили Хрватску у оквиру пројекта "Пулс Европе – медијске посете ЕУ" који финансира Делегација ЕУ у Србији.

Због тога је, како је навела, кључна улога консултаната који пољопривредницима помажу у припремању пројекта, односно апликација на конкурсима за средства из претприступних фондова ЕУ, које су веома компликоване, а и минимална грешка може да остави пољопривреднике без новца.

"Постоји неки пољопривредници који су напредни, који то могу да ураде сами, али то је изузетно мали број и зато је савет да се, поготово током првих апликација, обрате консултантима који им у томе могу помоћи. Њихове услуге се по правилу суфинасирају из претприступних и постприступних фондова, тако да се трошак израде пројектне апликације расподели између произвођача и фондова ЕУ", рекла је Гело.

Она је подсетила да је Хрватска и пре уласка у ЕУ издвајала доста средстава из буџета за пољопривреду, око 300 милона евра годишње, а да се уласком у ЕУ он више него удвостручио и у финансијском периоду од 2014. до 2020. године, када се урачунају све алокације, он је премашивао 750 милиона евра годишње, што су, како је истакла, средства која Хрватска тешко да може издвојити без помоћи ЕУ.

"Мислим да је чланство у ЕУ сјајна прилика за победнике и оно помаже онима који су добри да буду још бољи. Наравно, не смеју се заборавити нити губитници. Постоје мере којима се може помоћи таквим пољопривредним произвођачима и да се њихове активности некако приведу крају", указала је  Гело.

Као најважније што су пољопривредници у Хрватској добили уласком у ЕУ извојила је предвидљивост и извесност аграрне политике.

"Буџет се јако тешко и дуго договара у ЕУ, али се он примењује седам година што је дуг период извесности шта и како се ради", рекла је она.

Представници хрватских институција указали су и да улазак земље у ЕУ није значио само потенцијално благостање због приступа већим износима из структурних фондова, отварања тржишта са 500 милиона потрошача, већ и суочавање са конкуренцијом од 12 милиона пољопривредника на заједничком тржишту без царина, прилагођавање новим, строжим прописима и детаљном администрацијом за сваку врсту посла.

Младен Јакоповић, председник Хрватске пољопривредне коморе, кровног удружење пољопривредника које представља њихов главни механизам за преговарање са државом, као и европским институцијама, објаснио је да се Хрватска сусреће са претераним јефтиним увозом, односно уносом из других земаља чланица ЕУ, као и слабијом куповном моћи својих потрошача, што је поред осталог довело до пада производње у готово свим секторима.

Истакао је и да је улазак у ЕУ условило селекцију у пољопривреди и драстично смањење броја газдинстава.

"У самом старту уласка у ЕУ Хрватска је изгубила готово 40 одсто породичних газдинстава. Пали смо са око 300.000 газдинстава у 2009. години на тренутно око 165.000", казао је Јакоповић.

Говорећи о искуству хрватских пољопривредника са ЕУ интеграцијама, навео је да прве две-три године по уласку у ЕУ они нису искористили готово ништа од одобрене помоћи из ЕУ фондова, једва 10 одсто, док последње две-три године, коришћење помоћи рапидно расте.

Навео је да се о томе како користити средства углавном учило на сопственим грешкама, упркос детаљном увиду у искуства суседних земаља, попут Словеније и Аустрије које су процес прошле раније, због чега сматра да пољопривреда Србије треба да учи на искуствима и из Хрватске.

И Јакоповић је сагласан да је довољан број искусних консултанта, који ће пољопривредницима писати пројекте, односно пријаве за средства из ЕУ фондова, међу најважнијим ставкама за њихово ефикасно коришћење, што се показало и на примеру Хрватске која је у почетку у том сегменту подбацила, јер није имала довољно стручњака да помогну газдинствима којима је на располагању било много новца.

"Много зависи од консултаната који морају ићи на едукације у земље ЕУ. Пољопривредник ради на терену, нема времена за друго. Нема када да тражи 14 уредби, 58 европских директива, 100 законодавних одредби унтар властите земље и зато су важни консултанти. Ми у овом тренутку имамо 20 линија мера, и свака има две, три, четири подмере, па у овом тренутну у Хрватској има 80 разних европских мера", рекао је председник Хрватске пољопривредне коморе.

Потврдио је и да хрватски потрошач тренутно купује доста хране пореклом из других чланица ЕУ, углавном великих пољопривредних држава, попут Пољске и Холандије, али и Италије, Шпаније, Аустрије и других.

Као пример је навео да је "у овом тренутку Хрватска самодовољна у млекарству са 47 одсто, у производњи меса у појединим гранама можда неки проценат више", али је додао да ипак у последње две године расте волумен пољопривредне производње.

"То је последица седмогодишњег периода приступа средствима заједничког пољопривредног фонда. Првих пет година смо имали пад, а сада су у питању микро помаци. Треба времена да би расли, али само у одређеним сегментима. Нема смисла у свима, јер смо премали", рекао је Јакоповић.

Као велики проблем Хрватске пољопривреде он види и то што је 70 одсто пољопривредних газдинстава старије од 60 година, што је мало високообразованих у пољопривреди, па тако на пример 40 одсто газдинстава још нема емејл адресу у ери дигитализације пољопривреде.

А власници газдинстава у Хрватској, који су успели да савладају административне баријере и дођу до повољних средстава за унапређење или проширење производње уз помоћ фондова ЕУ, задовољни су таквим подстицајима који су им исплаћивани уз помоћ Агенције за плаћање у пољопривреди, рибарству у руралном развоју, која је успела да дигитализује процесе и готово укине коришћење папира, те у историју пошаље пријаве које су често биле теже од 50 килограма.

"Фондови су унапредили пољопривреду, целокупну производњу. Без њих би тешко дошли до параметара производње који су већ стандард на западу. На почетку је то било јако тешко и било је јако компликовано, ретки су се одлучивали на такав посао, данас је то, ја бих рекао, уходани посао", казао је Дамир Месарић из села Белице који се бави производњом меркантилног кромпира на 100 хектара.

Као председник Удружења међимурских произвођача меркантилног кромпира, Месарић тренутно поново користи средства ЕУ фондова, али удружен са колегама из села како би изградили складишта по новим стандардима ЕУ у којима се кромпир чува без коришћења препарата хлорпрофам, који је употребљаван против клијања кромпира.

За такве објекте, који се граде по читавој Хрватској, ЕУ удружењима исплаћује 70 одсто инвестиција, као и пуну зараду запосленог инжењера током четири године.

И Игор Решетар из села Куршанец код Чаковца, који се бави производњом млека, меса и приплодог материјала за говеда сименталске расе уз помоћ државног буџета и ЕУ фондова стадо је повећао на 120 грла.

"Суфинасирање из ЕУ фондова је почело пре него што смо ушли у ЕУ. Било је потребно задовољити стандарде, па је и сама градња фарме била из таквог фонда финансирана, након тога су се се отварале могућности за суфинасирање механизације, опреме, робота на фарми", казао је он и додао да његова фарма тренутно користи око 15 врста подстицаја.

И Жељко Михелић из Лича код Фужине, који има имање од 450 хектара, а који се бави производњом семенског кромпира на 15 хектара, те поред тога има и осамдесет крава у систему крава теле, користио је новац из ЕУ.

Производњу је модернизовао са првом подршком кроз средства ЕУ са 1,6 милиона евра, други пројекат је вредео 200.000 евра за решавање питања стајњака, док се тренутно актуелан пројекат односи на непољопривредне делатности, односно куповину 3Д штампача.

"ЕУ може имати своје предности и недостатке, али за људе који се баве бизнисом, којима су границе биле проблем, данас је омогућила приступ тако великом тржишту, да се то не може ни замислити. Ми смо од уласка у ЕУ нарасли девет пута са приходима у фирми", казао је новинарима из Србије Теди Цхиавалон из истарског града Водњан, који има више од 9.000 стабала маслине и продаје маслиново уље у 23 земља, а из фондова ЕУ је првих година добијао повраћај улагања и од 90 одсто.

Према подацима Министарства пољопривреде Хрватске, земља је користила претприступни програм САПАРД, који је омогућио подстицај од 25 милиона евра, док је ИПАРД је понудио 121,8 милиона евра, од чега је 82 одсто средстава уговорено.

ЕУ је из заједничке пољопривредне касе за Хрватску из програма руралног развоја развоја, за период од 2014. до 2020. године, укупно одвојила 2,02 милијарде евра.

Новац се користио за улагање у механизацију, примарну пољопривреду, прераду, наводњавање и очување околине, подстицај за развој пољопривредних газдинстава, као и за обнову и изградњу комуналне инфраструктуре, као и за изградња вртића, објеката за културу и спорт у селима.

Како је агенцији Бета речено у Министарству пољопривреде, Србији је, за период од 2014. до 2020, кроз ИПАРД 2 програм помоћи од 175 милона евра, до сада одобрено 725 пројеката са укупним износом подршке од 63,3 милона евра, од чега је удео ЕУ био 47,4 милиона евра, а буџета Србије 15,8 милона евра.

Иако је последњи важећи ИПАРД програм вредан 175 милона евра званично звршен крајем 2020. године, подстицаји по том основу могу да се повлаче до краја 2023. године. До сада су исплаћена средства за 431 пројекат са износом подршке од 23,8 милиона евра, од чега је удео из ИПАРДА био 17,8 милиона евра, а српског буџета 5,9 милиона евра.

У Министарству пољопривреде су прецизирали да је до сада спроведено девет јавних позива за мере подстицаја из фондова ЕУ, а средства су поред осталог била намењена за инвестирање у имовину пољопривредних газдинстава, за прераду и маркетинг, диверзификацију пољопривредних газдинстава и развој пословања.

Одбијена су до сада укупно 323 захтева са захтеваним износом од укупно 82,7 милиона евра, а најчешћи разлози били су неприхватљивост инвестиционих критеријума (209 захтева), као и то што није достављена захтевана додатна документација (67 захтева).  

Обустављено је и 197 захтева са захтеваним износом од укупно 29,1 милон евра, а у скоро свим случајевима разлог је био одустанак странке од захтева, навели су из Министарства пољопривреде.Подсетили су да је шести Јавни позив, највећи до сада, за средства из фондова ЕУ, расписан 21. јуна за инвестиције у изградњу објеката, као и набавку нове опреме, машина и механизације, осим трактора, за шта буџет износи 55 милиона евра, а висина подстицаја од 60 одсто до 70 одсто.

Из Министарства су истакли да ће изменом Закона о пољопривреди и руралном развоју, корисницима бити омогућено олакшано добијање ИПАРД подршке кроз увођење авансног плаћања до 50 одсто, што треба да допринесе већој апсорпцији ИПАРД средстава.

Како је објашњено, вођењем авансног плаћања корисницима ИПАРД подстицаја ће се умногоме олакшати реализација инвестиције, с обзиром на то да корисници сада у потпуности финансирају пројекат из сопствених средстава, а тек по завршетку добијају повраћај.Након тих измена у закону део те суме, до износа од 50 одсто одобрене ИПАРД подршке, биће им исплаћиван унапред, када им се пројекат одобри.

Србија у сарадњи са ЕУ тренутно припрема нови ИПАРД 3 програм подршке за улагања у пољопривреду и развој села, за период од 2021. до 2027. година, а оквирни буџет износи 288 милиона евра.

Подношење финалне верзије ИПАРД 3 програма Европској комисији, како су навели у Министарству пољопривреде, предвиђено је за последњи квартал ове године, а након усвајања ИПА регулативе. Током 2023. године очекује се расписивање првих јавних позива у оквиру ИПАРД 3 програма.

У Министарству пољопривреде су рекли и да немају евиденцију о консултантским кућама у Србији, које помажу пољопривредницима да конкуришу за средства ЕУ, али су навели да се од самог почетка спровођења пројекта ИПАРД улажу велики напори организовање и одржавање радионица у циљу подизања нивоа знања консултаната, чиме се директно утиче на квалитет поднетих захтева српских пољопривредника.

Истакли су и да сва заинтересована привредна друштва и предузетници, који се баве пружањем консултантских услуга у области ИПАРД подстицаја, имају могућност да се пријаве на обуке које ИПАРД Оперативна структура периодично организује.

(Бета, 12.09.2021)