Свемир и метеорологија: Како Месец утиче на временске прилике на Земљи
Месец заиста утиче на климу и временске обрасце на Земљи на неколико суптилних начина.
Пре четири и по милијарде година, две древне планете судариле су се и спојиле у једну, поставши Земља.
Током колосалног сусрета те две планете - прото-Земље и Теје - одвојила се мала стеновита маса и постала наш месец.
Он, наш најближи компањон у бескрају свемира, неодвојиво је повезан са самим нашим постојањем, преко лунарних ритмова утиснутих у циклусе живота на Земљи.
Ефекти Месечевих дејстава на Земљу и даље нису схваћени до краја.
Изазов је распетљати шта је мит, а кад наш лунарни компањон стварно има утицаја на нас.
- Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
- Ретроградни Меркур: Шта то стварно значи и да ли утиче на живот
- У фотографијама: Ружичасти супер Месец осветлио ноћно небо
Колебљива орбита
Најочигледнији ефекат Месеца на Земљу може да се види у плимама океана.
Како се Земља окреће сваки дан, Месечева гравитације привлачи себи воду на Земљиној најближој страни, стварајући испупчења.
Море се испупчи и на супротној страни због центрифугалне силе коју изазива Земљина ротација.
Земља се окреће испод тих водених испупчења, што сваког дана доводи до две високе плиме и две ниске осеке.
Сваких 18,6 година, Месечева орбита „колеба&qуот; се између максимума и минимума од плус и минус пет степени у односу на Земљин екватор.
Овај циклус, први пут забележен 1728. године, зове се циклус Месечевих чворова.
Кад се лунарни план одмакне од екваторског плана, плиме на Земљи се смање.
Кад је Месечева орбита приближнија Земљином екватору, плиме су наглашене.
- Метеоропатија: у којој мери време утиче на нас
- Како је изливање Саве кумовало развоју метеорологије у Србији
НАСА каже да ће раст нивоа мора због климатских промена, у комбинацији са утицајем циклуса Месечевих чворова, изазвати драматично повећање броја поплава узрокованих високом плимом током 2030-тих.
Бенџамин Хамлингтон, научни истраживач и шеф научног тима НАСА за промену нивоа мора, заинтересован је колико нивои мора реагују на природна и људска дејства, и шта ће то значити за обалске популације.
Пре него што се одселио за Калифорнију, Хамлингтон је живео у обалском делу савезне државе Вирџиније где су поплаве већ стварале велике проблеме.
„Поплаве услед високе плиме утичу на живот у обалским заједницама у најширем смислу. То утиче на вашу способност да нађете посао, отежава фирмама да наставе са радом&qуот;, каже он.
„Сада је то непријатност, али постаће тешко то игнорисати, постаће тешко живети са тим.&qуот;
Ове поплаве, које појачава Месец, уништиће инфраструктуру и промениће изглед обала, каже Хамлингтон.
„Могли бисмо од једне деценије до наредне да доживимо четири пута више поплава.
Циклус Месечевих чворова утиче на све локације на Земљи, а ниво мора расте свуда. И зато ћемо доживети рапидна повећања поплава од високе плиме широм планете.&qуот;
Циклус Месечевих чворова могао би људима да створи многе проблеме, али за дивље животиње у обалским екосистемима могао би да представља егзистенцијалну опасност.
Илија Рошлин, гостујући професор на Универзитет Ратгерс, проучава везу између циклуса Месечевих чворова и популације комараца у мочварама са сланом водом.
„Кад је циклус чворова на врхунцу, високе плиме плаве станишта комараца дубље на копну&qуот;, каже Рошлин.
Плимске поплаве тада се дешавају чешће а са собом доносе кили рибе - групу од неколико стотина врста налик малим слатководним рибама из породице шарана које се могу наћи у сланој, сланкастој и слаткој води.
Ове грабљивице ће елиминисати или смањити популације комараца које су у фази развоја јајашца, ларви или пупа, пре него што инсекти буду могли да излете из воде у којој су рођени.
„Обично је мање комараца на врхунцу циклуса&qуот;, каже Рошлин.
„На најнижој тачки циклуса чворова, плиме могу да поплаве станишта комараца веома ретко, дајући им довољно времена да побегну, на тај начин повећавајући њихову популацију.&qуот;
- Дан усред ноћи у Норвешкој због „застрашујућег&qуот; метеора
- Кинеске сонде на Месецу сликају једна другу
А то не утиче само на комарце - њихово изобиље посредник је добробити бројних других врста.
Мочварама са сланом водом недостају велики сисари биљоједи, али су на њиховим местима бескичмењаци као што су шкампи, крабе, пужеви, скакавци и други инсекти.
Они су, заузврат, велики извор хране за обалске птице и рибе.
„Врхунац циклуса Месечевих чворова заједно са порастом нивоа мора ствара реалну могућност да се потопе мочваре са сланом водом&qуот;, каже Рошлин.
А кад буду потопљени бескичмењаци из мочвара са сланом водом, обалске птице рибе и друге врсте које зависе од њих ће и сами бити озбиљно погођени тиме.
То подразумева и људе, јер су мочваре са сланом водом од кључне важности за глобалну привреду, пошто служе као узгајалишта мноштва морског живота који чине више од 75 одсто свих рибљих врста.
Слане мочваре су значајне и од велике еколошке важности, јер служе као већи резервоар угљеника од многих копнених екосистема.
Слатководне мочваре, за то време, садрже скоро 10 пута више угљеника од плимских сланих локација, делом због њихове велике распрострањености.
Са повећаним поплавама због Месечевог колебања и раста нивоа мора, слатководне мочваре такође чекају крупне промене.
Кристина Хопфенспергер је научница за животну средину са Универзитета у Северном Кентакију која проучава салинизацију слатководних мочвара.
„Слатководне обалске мочваре доживљавају велике плимне флуктуације током читавог дана, и имају много већи биодиверзитет од њихових сланих еквивалената&qуот;, каже она.
„Многе врсте су специјализоване - чим биљке или први ниво мреже исхране почне да мења састав од разнолике заједнице слатководних биљних врста у мање разнолику заједницу биљака које толеришу слано окружење, животиње које зависе од њих могу да почну да се мењају - птице, копнени инсекти и тако даље.
Слатководне морске врсте такође осећају повећани салинитет и одлазе даље узводно да би остале у слаткој води.&qуот;
„Салинизација слатководних обалских мочвара наставиће да се повећава са растом нивоа мора - и што чешће буде долазило до поплава, салинитет ће више утицати на мочваре.&qуот;
Свет без плима имао би веома другачије временске системе.
Плиме су један од фактора који утичу на кретање морских струја, које покрећу топлу или хладну воду по Земљи.
Топле морске струје доносе топлије влажније време, док хладне морске струје доносе хладније сувље време.
Један од најважнијих феномена за производњу временских услова на Земљи могао би такође да осети последице циклуса Месечевих чворова.
Обично снажни ветрови око екватора одувају топлу површинску воду на запад од Јужне Америке ка Индонезији и на њено место се дигне хладнија дубока вода.
Током Ел Ниња, ови пасати ослабе или се чак преокрену, утичући на временске услове широм света.
Топла површинска вода нагомила се близу западне обале Јужне Америке, а хладна вода остане дубоко у океану.
Обично влажне области доживе сушу, док суве области буду поплављене кишом, што чак доведе до тога да пустиње процветају.
- Слетање на Месец - теорије завере и истина
- Делимично помрачење Месеца на годишњицу свемирске мисије Аполо 11
Ла Ниња, с друге стране, има супротан ефекат од Ел Ниња.
Пасати су јачи него обично и гурају више топле воде ка Азији.
Хладне воде које се накупе уз обале Америка потом гурају млазне струје на север.
Резултат су топлије зимске температуре него обично на југу и хладније од нормалног на северу.
Заједно, феномени Ел Нињо и Ла Ниња су део циклуса по имену Ел Нињо - Јужна Осцилација (ЕНСО).
(Део са „Јужном осцилацијом&qуот; односи се на промену у ваздушном притиску на нивоу мора над екваторијалним Пацифичким океаном)
Научници са Државног универзитета у Охају сугерисали су да на промену између Ел Ниња и Ла Ниње може да утиче исподповршински океански талас ког гура лунарна плимска гравитациона сила.
Истраживачи са Универзитета у Токију известили су да ЕНСО може да се предвиди праћењем циклуса Месечевих чворова од 18,6 година.
„Свакако је познат утицај Месечевих чворова на температуре морских површина&qуот;, каже Фил Вудворт, стручњак за нивое море и емертус сарадник британског Националног океанографског центра.
Месечева гравитациона сила утиче на плимне струје, па тако и кретање и мешање горњих слојева океанске воде, каже Вудворт. „Ово посебно важи за Северни Пацифик&qуот;.
Лед, земља и ваздух
И док ће циклус Месечевих чворова довести до значајних промена наредних деценија, на краткорочнијој временској скали Месец утиче на Земљу и на неке друге мање познате начине.
Сматра се да Месец утиче и на поларне температуре, и доприноси флуктуацијама у количинама арктичког леда.
Мада овде утицај Месеца није циклус чворова од 18,6 година, већ његова познатија месечна варијација у количини светла које се одбија од њега док се пуни и смањује.
Сателитска мерења показала су да су полови 0,55 степени Целзијуса топлији током пуног Месеца.
Уз то, плимне силе разбијају ледени покривач и мењају токове океанске топлоте, мењајући количину леда у Арктичком океану.
Месец изазива плимске струје и таласе, и на површини и дубље у океану, каже Крис Вилсон, стручњак за морску физику и океанску климу при Националном океанографском центру.
„Ове струје и таласи могу или да отопе или разбију морски лед, због транспорта и мешања топлијих вода или због отежаног кретања које разбија лед у ситније комаде, а који су потом подложнији топљењу.&qуот;
Вода и лед океана нису једини делови планете који доживљавају плиме.
Месец има ефекат плиме и на чврсто тле и атмосферу.
Земљане плиме сличне су океанским плимама.
Земља се деформише и испупчи баш као и море, и сматра се да то изазива вулканску активност и земљотресе.
Атмосферске плиме изазивају кретања енергије из горње у доњу атмосферу, и мењају атмосферски притисак.
Промене ваздушног притиска повезане са положајем Месеца први пут су откривене 1847. године.
Гравитационе силе Месеца изазивају испупчења и осцилације у Земљиној атмосфери, слично ономе што се виђа у води.
„Промене у атмосферском притиску повезане су са вишим температурама ваздуха, што опет значи да молекули ваздуха могу да садрже више влаге у облику водене паре, смањујући влажност и тако шансе да падне киша&qуот;, каже Лиз Бентли, генерална директорка Краљевског метеоролошког друштва.
Као последица тога, зна се да нижи притисак доводи до хладног, влажног времена, а виши притисак до мирнијег, пријатнијег времена.
Али утицај Месеца на падавине преко атмосферске плиме је мали, будући да други фактори као што је топлота Сунца имају много већи утицај.
Истраживачи са Универзитета у Вашингтону тврде да лунарне силе заиста утичу на количину кишних падавина - али за само око један одсто.
Џон Волас, професор атмосферских наука са Универзитета у Вашингтону, каже:
„У временима кад се Сунце и Месец приближавају један другом, киша пада малко више него шест сати раније или касније. Дакле, Месечева вуча не утиче на то колико пада киша, само када ће падати.&qуот;
Месечев утицај, некад суптилан а некад значајан, има формативан утицај на живот на Земљи.
Неки научници тврде да је Месец био тај који је уопште омогућио живот.
Месец умирује Земљу док се она окреће око своје осе, помажући да имамо стабилнију климу.
Без њега, Земља би се кретала много хаотичније.
Полови би се померали значајније у складу са Земљином орбитом.
Годишња доба, дани и ноћи изгледали би веома другачије.
Али плиме које су можда започеле живот на Земљи такође удаљавају наш месец од нас.
Сваке године Месец се помера даље од Земље за скоро четири центиметра због плима које он изазива на Земљи.
Земља се окреће брже од Месечевих орбита, тако да гравитациона сила плимног испупчења вуче Месец за собом брже.
Док Месец убрзава, он буде бачен мало даље и његова орбита постаје већа.
То је помало као кад стојите на вртешци на дечијем игралишту - што се брже она окреће, више се осећате као да вас удаљава од центра.
Месец је наш најближи савезник у бескрају Универзума, без ког би Земља била једног веома усамљено место.
Погледајте видео о мини шумама
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.21.2021)
