Школа, корона вирус и Србија: Комбинована и онлајн настава могуће и за ученике нижих разреда

Иако је већина ђака основних и средњих школа у Србији, 1. септембра почела школску годину повратком у клупе после скоро годину и по дана ванредне наставе због пандемије корона вируса, у међувремену су се поједини већ вратили на онлајн или комбиновани систем наставе.

Због новог таласа вируса у Србији, одређени број ученика основних и средњих школа у местима где је зараза вирусом у јеку вратио се на онлајн наставу или комбиновану - мало онлајн, мало у школи.

Према најновијој одлуци Министарства просвете, мере за прелазак на онлајн и комбиновану наставу, које су до сада важиле за ученике од петог до осмог разреда основних школа и средњошколце, убудиће би могле да важе и за најмлађе школарце.

Ако се у одељењу у коме је 17 и више ученика, двоје зарази короном, то одељење се дели на две групе и и прелази на комбиновану наставу у трајању од две недеље.

У случају да се у некој од ове две групе зарази још троје ђака короном, онда та група прелази на онлајн наставу на 10 дана.

У одељењима у којима има до 16 ђака, а установи се да има троје заражених, сви прелазе на онлајн наставу, навели су из Министарства просвете, преносе Вечерње новости.

• Шта је ђацима у Србији донела школа са телевизије
• Изолација изолованих: Како у забаченим селима Србије изгледа учење на даљину
• Шта је проблем онлајн наставе у време корона вируса

Према ранијој одлуци Министарства и Кризног штаба за борбу против корона вируса, настава се ове године одржава на основу три модела, а недељно се прати епидемиолошка ситуација и на основу тога се одлучује који ће се модел наставе примењивати.

После само неколико недеља од почетка школске године, у 50-ак градова и општина у Србији виши разреди основних школа, као и средњошколци вратили су се или на онлајн или на комбиновану наставу.

Колико је просветних радника и радница вакцинисано?

До 30. августа у Србији је вакцинисано око 52 одсто просветних радника, што не одудара од општег становништва, али није довољно, рекао је Бранко Ружић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Он је рекао да ће тим стручњака из Института Батут и представника министарства, уврђивати да ли је потребно евентално мењати модел рада, у сладу са системом семафора и преласка из једног режима у други, у складу са информацијама локалних штабова о епидемиолошкој ситацији.

„Образовни систем се показао врло отпоран на корону, али морамо пазити да у њега не уђе вирус. Зато се гледају параметри који превентивно опредељују да ли ће се променити модел&qуот;, рекао је Ружић за телевизију Прва.

Мирсад Ђерлек државни секретар у Министарству здравља Србије је пред почетак школске године изјавио да је за увођење ковид пропусница, као и за обавезну вакцинацију здравствених и просветних радника.

„Потез с ковид пропусницама је потпуно оправдан и много искусније и старије земље које су водиле рачуна и о личном и о грађанском праву су увеле ковид пропуснице и то се показало као позитиван потез. Зашто то и ми као држава не бисмо урадили&qуот;, рекао је зада Ђерлек за телевизију Прва.

• Велико срце индијске наставнице - поклонила стотине паметних телефона да помогне деци у учењу
• Изолација изолованих: Како у забаченим селима Србије изгледа учење на даљину

Модел назван семафор

На седници Кризног штаба усвојен је предлог Министарства просвете да се ове школске године одлуке о моделу наставе не доносе на републичком, него на нивоу локалних самоуправа.

У питању су зелени, наранџасти и црвени модел о којима ће се одлучивати на основу укрштених података из локалних самоуправа о броју вакцинисаних и заражених, као и на основу извештаја како се примењују мере превенције у школама.

Такозвани зелени, односно модел у сигурном окружењу подразумева редовну наставу за све ученике у одељењу истовремено.

Ђаци ће носити маске само док разговарају или одговарају, а вакцинисани наставници не морају да носе маску све док не приђу ученику на растојању ближем од 1,5 метара.

Други модел је комбиновани, односно наранџасти и он ће да важи за ученике седмог и осмог разреда, као и за средњошколце.

Настава ће један дан да се одвија онлајн, а један непосредно у школама.

Овај модел по потреби може да се примени и на ученике петог и шестог разреда.

Трећи, црвени модел, спроводиће се у најугроженијим јединицама локалне самоуправе у којима је велики степен ризика по здравље становника.

У том случају ће се настава одвијати на даљину - од првог до четвртог разреда часови ће трајати пола сата, а ђаци ће бити подељени по групама.

Ученици од петог до осмог разреда похађали би наставу комбиновано - један дан онлајн, други непосредно у школама, а средњошколци би у потпуности прешли на наставу на даљину.

Оформљен је такозвани „тим за школе&qуот; који чине представници Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут и Министарства просвете који ће имати овлашћење да на основу налаза локалног кризног штаба и препоруке школске управе донесу одлуку о промени модела наставе.

Они би о томе обавестили школе, које потом до петка до 12 часова о томе информишу родитеље.

„Ниједна школа неће зависити од друге школе&qуот;, каже Слободан Брајковић из Синдиката радника у просвети Србије за ББЦ на српском.

---

---

Школе се отварају

Иако су овакви предлози могли да дођу у јуну или јулу, а не сад - добро је да је направљен неки систем, оцењује Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије.

„Тако се радило у Словенији и Аустрији, добра је ствар што постоји бар неки план да се школе отворе и да почне рад.

„Предложена је децентрализација, што значи да неће Министарство наложити да школе прелазе на онлајн генерално у целој Србији, већ ће се ићи по показатељима са терена&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Како објашњава, све ће бити пребачено на локални ниво - Школских управа.

Школске управе су територијалне организације, свака је задужена за неколико општина и има их 18 у Србији.

„Директори школа ће морати сваког уторка да шаљу извештаје о ситуацијама по школама и на основу тога предлог је да се примењују различити модели - зелени, наранџасти или црвени, свакако уз поштовање епидемиолошких мера.

Одељења ће бити раздвојена у неком од модела, напомиње и Брајковић.

„Неће као прошле године да иду једне недеље пре и поподне, него ће да мењају дане једна група понедељак, среда, петак, друга уторак и четвртак, да би деца више видела наставнике и да би била у току са градивом.

„Овако седам дана не раде ништа, забораве то што су научили и резултати су лоши&qуот;, истиче Брајковић.

Класичну наставу не може да замени ниједан модел, уверен је он.

„Нема добре наставе, без редовне наставе.

„Настава на даљину је нужно зло&qуот;, каже Брајковић.

• Шта је ђацима у Србији донела школа са телевизије
• Школа и корона: Наставницима тешко, родитељима теже, првацима најтеже

Шта кажу лекари?

И чланови Кризног штаба претходних дана давали су изјаве које иду у овом правцу.

„У сваком случају ћемо дати предност нормалној настави, онлајн настава не може квалитетом и квантитетом да замени регуларну наставу.

„Међутим, у местима где има више заражених или ако су деца из породице позитивних, онда ће тамо морати да буде комбинована настава&qуот;, истакао је епидемиолог Бранислав Тиодоровић.

Епидемиолог Предраг Кон се посебно залаже за вакцинацију деце.

„Инсистирам на томе да је вакцинација деце у ситуацији када имамо пандемију нешто што је најважније&qуот;, поручио је Кон.

Према подацима Валентине Илић, вакцинисано је између две и три хиљаде деце, од 850.000 ђака у Србији.

---

---

Какви су досадашњи резултати?

Повратак у школске клупе ове године је посебно важан јер су од почетка пандемије ђаци доста изгубили у континуитету рада, сматра Валентина Илић.

„Годину и по дана је јако велики период, показало се да су изгубили и мотивацију, те нешто мора радикално да се промени&qуот;, оцењује Илић.

Ове године у првом уписном року остало је слободних места и на буџету за неке факултете, попут Медицинског факултета у Београду.

„Деца нису положила пријемни, кажу да је то први пут да се тако нешто десило, јер је лош квалитет знања који су добили у овом периоду&qуот;, додаје она.

• Корона вирус: Могуће дугорочне последице по ментално здравље
• Живот после короне: „Анксиозности међу децом ће бити - али то је природно“
• Концентрација опада када је живот пун неизвесности, као што је у пандемији

Пад знања може утицати и на мање плате

На врхунцу пандемије, 45 земаља у региону Европе и централне Азије затворило је школе, што је утицало на 185 милиона ученика, подаци су Светске банке.

Упркос напорима да учење на даљину буде што боље, појављује се све више доказа који показују да је затварање школа довело до бројних негативних последица.

„Истраживања су још у току, али рани резултати из Белгије, Холандије, Швајцарске и Велике Британије указују и на мањак усвојеног знања, али и на повећање неједнакости&qуот;, наводи се на сајту Светске банке.

Према њиховој рачуници - губици у учењу неће се лоше одразити само у учионицама, већ дугорочно могу утицати на благостање многе деце.

Одавно је познато да је смањење резултата на тестовима повезано са будућим падом запослености.

Насупрот томе, већа ученичка постигнућа доводе до значајног раста будућих прихода, као и додатне године школовања које су повезане са повећањем зараде од 8-9 процената током живота.

---

Можда ће вас занимати и ова прича

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.22.2021)