Марко Живић је овако причао: Једини лек је...

Живић је до самог краја живота задржао ведар дух, а иза себе је имао и победу над малигном болешћу. Овај рођени Крушевљанин, који је говорио да је Београд његов дом, а Крушевац кућа, био је религиозан и сваки одлазак у Крушевац је користио је да обиђе Цркву Лазарицу. - Имао сам прилике да пољубим мошти цара Лазара, које се налазе у Лазарици, тако да могу да кажем да сам се сусрео са царом Лазаром. То је мој град. Енергија и душа ће ми увек бити и тамо - причао