Историјски додатак - суднице постају школе демократије: Београд је био центар критичке мисли и својеврсна “оаза дисидентства"

Појачавана је идеолошка контрола у свим сегментима свакодневног живота. Слобода иступања била је лимитирана. Дозвољени степен друштвене критике се одражаво искључиво према самокритичким освртима државних и партијских органа. Пурализам интереса био је дозвољен само у сфери економије али никако у политици. Једна од специфичности Југославије била је да се у ствари никад није знало шта је стварно забрањено, јер је власт стално била распета између жеље да одржи