ДЕЦА БЕЗ ТЕРЕТА

Одрастала сам у Лебану. Пешачили смо до школе и враћали се са друговима назад. Наше време вечере је било у 19 сати. Цртаћи у седам сати и 15 минута и пре поласка у школу. Једење у ресторану никад се није догодило. Кафићи, барови, играонице за децу, ни речи од тога. Скинули би школску одећу чим би дошли кући и сами обукли своју, ону за игру. Морали смо урадити домаћи задатак и разне кућне обавезе, пре него што су нам допустили да се напољу играмо са комшилуком.